offline
- Bojan
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 13 Nov 2003
- Poruke: 11059
- Gde živiš: Novi Sad
|
Doge su “giganti” među psima, na prvi pogled nekome zastrašujući, za neke čak i neprivlačni u poređenju sa ljupkom pudlama ili veselim kokerima.
Uprkos tome, one su životinje vedre i druželjubive naravi, koje se sa lakoćom uklapaju u porodičnu atmosferu, a sa decom su strpljivi i poslušni drugari. Ali, ako vas ovaj pas ne poznaje, ni u kom slučaju se ne oslanjajte na pomenutu miroljubivost, jer je kod njih je instinkt čuvara izuzetno jak, pa se nemojte ni šaliti, čineći neki pokret koji bi pas mogao protumačiti kao da napad na njegovog vlasnika.
Italijani, Nemci i Francuzi dugo su se sporili kome će pripasti “očinstvo” nad dogom. Pas je zapravo nastao na području današnje Nemačke za potrebe lova na divlje svinje. 407. godine p.n.e. deo Nemačke Galicije, deo Italije i Španije naselili su Alani, azijatsko pleme, koji su sa sobom doneli i izuzetno snažne pse nalik mastifima. Njihovi psi su ukrštani sa Irskim hrtovima i tako je vremenom nastala istovremeno i gigantska i elegantna rasa pasa.
Današnje ime ove rase - grand Danois na francuskom jeziku znači veliki Danac mada sama rasa direktne veze sa Danskom nema. To ime je samo jedno od 5-6 imena koja su za ovu rasu vekovima korišćena u Francuskoj. 1891. godine u Nemačkoj je ustanovljen precizni standard tj. opis idealnog primerka doge.
Ukoliko želite dogu za porodičnog kućnog ljubimca napravićete dobar izbor ali trebali bi da znate i nekoliko važnih detalja. Što se tiče izgleda, teško je bilo šta novo dodati. Hvaljena je njihova lepota, elegancija i gracioznost pokreta. Doge govore očima i čitavim bićem, a odlično "čitaju" i vaše pokrete tela.
Jedan od najpoznatijih poklonika ove rase bio je i “gvozdeni” kancelar Oto fon Bizmark, koji je doge zbog neobične druželjubivosti smatrao za jedine prijatelje. Ovaj impresivni džin lako se pretvara u nežno stvorenje, pruža vam šapu, poput kakvog šteneta koje želi da se pomazi sa drugarom.
Zapravo, doga nudi i traži sigurnost. Ako zamišljate da pas čuvar treba da reži i laje, doga nije pas za vas. Doga ne glumi svirepost. Ona svojim dostojanstvenim držanjem uspešno čuva poverenu joj teritoriju, a ako je neophodno ima i snagu i volju za manje diplomatsko ponašanje.
I kao štene, doga je prilično pažljiva. Odrasla obično teži između 70 do 80 kg pa ipak može da živi komotno u stanu bez izazivanja neželjenih lomova pokućstva. Štaviše, veoma se spretno kreće između stolova, stolica i ostalog nameštaja. Naglašavamo ovaj detalj pošto se čak i od iskusnijih kinologa i odgajivača drugih, manjih rasa, mogu čuti komentari kako doga svojim velikim i jakim repom lomi sve oko sebe po stanu. Istina je ipak nešto o drugačija pa se nepredviđena šteta može očekivati samo ukoliko je pas jako iritiran, nervozan i sl.
Pravo je zadovoljstvo imati ovakvog psa u porodici. Društven je i veoma brzo se i lako adaptira na život u gradu pod uslovom da ga dovoljno često izvodite u prirodu. U kontaktima sa malim psima takođe je obazriv, ali ne podnosi siledžije i galamdžije. Uživa u dugim šetnjama po prirodi, a specifično je što tada pravi seriju koncentričnih krugova oko vlasnika, kao da oko njega postavlja nevidljivu zaštitu.
Tek rođeno štene doge teži oko 800 grama a kada napuni treći mesec već ima dvadesetak kilograma pa je normalno da tada zaista deluje malo nesrazmerno i nezgrapno. Pravilno izbalansirana ishrana u ovom slučaju je od izuzetnog značaja, jer će svaki nedostatak, najčešće kalcijuma, ali i drugih vitamina i minerala, kasnije izazvati ozbiljne zdravstvene probleme [problem sa nedostatkom kalcijuma imaju uglavnom izuzetnio velike i izuzetno teške rase].
Doge žive od 10 do 14 godina, a polno sazrevaju između 24. i 36. meseci starosti. Telo im je kvadratno, kompaktno i snažno, ali i pored toga ostavlja utisak elegancije. Grudni koš je izuzetno širok i dubok. Glava je izdužena i monumentalna, vrat je dugačak, mišićav, uši su visoko postavljene, dok su oči srednje veličine. Dlaka je kratka, gusta i glatka, a postoje četiri osnovne boje - tigrasta, siva ili plava, crna i arlekin koja na čisto beloj osnovi ima `poprskane` crne tačke izlomljenih kontura koje moraju biti srazmerne. Arlekin doga je najcenjenija podvrsta istovremeno i najteža za selekcioniranje.
Ko je jednom imao dogu nikada se neće odlučiti za neku drugu rasu pasa, tako bar kažu [sa pravom] ponosni vlasnici. Jedan od razloga za tu smelu tvrdnju je što dogu opisuju kao perfektnog porodičnog prijatelja, smirenog pratioca, koji je siguran u sebe, smeo, lagan za obuku i izuzetno poslušan.
Pošto doge rastu veoma brzo, štene već sa 6 meseci nećete moći da podignete rukama, stoga se na vreme treba pobrinuti za odgovarajuću obuku. Veoma je važna i socijalizacija pošto su doge sklone povlačenju u sebe i mogu da izrastu u nepoverljiva bića ukolikio se na vreme ne upoznaju sa drugim psima, ljudima i pravilima koja vladaju u okruženju.
Za svoj poslednji intervju, objavljen juna 1890. u Dejli Telegrafu [Daily Telegraph], Oto fon Bizmark novinara je primio u društvu svoje dve doge. Njegova ljubav prema ovoj rasi datirala je još iz studentskih dana kada ova rasa još nije imala zvanično ime. Oto je tada imao svog prvog psa Vilhelma, a njegov naslednik - Mustang, pridružio se kancelaru u vreme rata 1870. Inače, mnogi su smatrali Bizmarka svirepim tiranom. "Kada vidite kako ovaj čovek deli svoju hranu sa voljenim psom, počinjete da sumnjate da se radi o istoj osobi koja teroriše čitav grad", pisale su novine.
Posle Mustanga je usledio Sultan, pa Tajras koga je skulptor Klajn ovekovečio u statueti, zajedno sa starim kancelarom. Tako je i ostao zauvek u sećanju – “gvozdeni” kancelar i njegov verni pas.
Preuzeto sa: www.zivotinjsko-carstvo.com
|
