Moj Fejn :(

• 1Ovo se svidja korisniku: mpman
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne izdrzah...treba mi vase misljenje.
Jucer sam se oprostila sa mojim Fejnom.Irski seter,koji je samnom bio 14 godina.Prelepih 14 godina .
Jucer sam ga odvela na uspavljivanje i...lose mi je.

evo moje ljubavi

Prekjucer,kada shvatih da je dosao kraj,pocele su da mi se vrzmaju po glavi razna pitanja.

Kako vec 200 godina,u celoj familiji postoje kucni ljubimci i od kada znam za sebe,naucena sam,da vlasnik treba da bude uz psa,kada se vodi na uspavljivanje.Mislim da te i sama ljubav prema ljubimcu,tera na to da budes uz njega.Da mu drzis strah .
Prekjucer,takodje,par ljudi se umesalo u celu situaciju,sa recima ,,nemoj da ides sa njim,, ,,nemoj to da gledas,,.Kako?Kako da ne budem sa njim?Kako mogu da ga pustim samog?Pa isla sam i dotle da saznam,sta rade sa psima nakon toga i odnela licno telo svog psa,jer sam se bojala da ce samo da ga tamo negde bace!
Zanima me vase misljenje oko toga,treba li vlasnik da bude sa psom,kada dodje kraj puta?

I jos jedno pitanje.
Potegla se jos jedna diskusija oko toga,da li je pas svestan da je kraj!Da li prozivljava strah?Zivotinje obicno predosecaju kada nesto treba da se dogodi.Da li je tacno,da taj dan,pas oseca kraj?
Zanima me vase misljenje

• 6Ovo se svidja korisnicima: Einmana, Srki94, Tamtitam, Lav_staford, KlinkaPalacinka, mpman
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:treba li vlasnik da bude sa psom,kada dodje kraj puta?

Apsolutno treba po mom misljenju.
Jer i pas/macka su na neki nacin clanovi porodice i kada ne bi bili sa njima u poslednjim momentima njihovih zivota bilo bi isto kada bi nekog nama dragog coveka pustili da umre sam.
I posle njih ostaje tuga i bol i secanja i slike koje kada pogledamo krenu suze itd itd i zato apsolutno treba da budemo sa njima na kraju

Citat:Da li je tacno,da taj dan,pas oseca kraj?

Za pse ne znam ali znam da kada sam morao da uspavljujem mog macka i kada sam bio sa njim na kraju da sam u njegovom pogledu (koji nikada necu moci da zaboravim) video da zna da je kraj.

Taj pogled je rekao: Oprastam ti i vidimo se u nekom boljem svetu.

Osim toga dan pred uspavljivanje macor se ceo dan nije odvajao od mene ali bukvalno 24H je bio i isao svuda sa mnom.

Tako da je odgovor na pitanje da li predosecaju DA

• 2Ovo se svidja korisnicima: Einmana, mpman
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 17 Nov 2011 15:19

Veoma mi je žao zbog tvog gubitka,znam kako ti je.Ja sam izgubila 2 psa,jedan je bio sa mnom 12 godina,a drugi 20-ak dana.Bak (pas koji je umro sa 12 godina/staford) mi je umro na rukama i to je bilo užasno gledati.Kako se izvija,grči i na kraju prestaje svaki pokret.Ali bila sam uz njega ceo dan,jer je bio otrovan,i eto umro je u mom zagrljaju.Sigurno mu je bilo "lepše" da uz njega bude osoba koju zna i koju voli,nego negde sa potpunim strancima.Bilo mi je jako teško da se naviknem na život bez njega,jer sam praktično odrasla sa njim.Imala sam 3 godine kad smo ga uzeli,a umro je prošle.Par puta sam spremila hranu i setila se da nemam kome da je dam.Ali sam shvatila da je sve to život i srećna sam što je doživeo koliko-toliko duboku starost,što je bio sa ljudima koji su mu pružili ljubav,topao dom i više nego što jedan pas može da poželi,bili smo tu u poslednjem trenutku uz njega i drago mi je zbog svega.A Lav (pas koji je bio kod mene 20 dana/isto staford),on je umro na kupiranju ušiju,greškom veterinara.Tad nisam bila uz njega,tj. ostavila sam ga kod veta,a kad sam odlazila uputio mi je jedan tužan i zabrinut pogled,koji nikad neću zaboraviti!Ne verujem da je predosećao smrt,verovatno je bio uplašen,jer nismo bili sa njim.Ali znam za Baka,kada je umirao,sestra i tata su išli po infuziju,zadržali su se sat vremena i čim su došli,on je uginuo.Kao da ih je sačekao da ih vidi poslednji put i da budemo svi na okupu.

Dopuna: 17 Nov 2011 15:34

Evo izvoli ovaj prelepi tekst,koji bih ja rado uramila!Meni je bilo mnogo lakše kada sam ga pročitala.

Ovaj predeo Raja, zove se Dugin Most.
Kada umre životinja, nekome posebno draga, odlazi na Dugin Most.
Tamo su brda i doline da se svi naši voljeni prijatelji mogu igrati i trčati zajedno.
Tamo je obilje hrane, vode i sunca, toplo im je i prijatno.
One životinje koje su bile stare i bolesne, ponovo su zdrave i živahne.
One koje su bile povređene (i osakaćene) su isceljene (i zdrave ponovo),
tamo su baš onakve kakvih ih se sećamo u našim snovima
o danima i vremenima koji su prošli.
Srećne su i zadovoljne, ali ima jedna sitnica:
Svakoj nedostaje neko njima poseban, neko ko je morao ostati iza.
Zajedno se igraju, zajedno trče, ali dođe dan
kada jedna od njih iznenada zastane i pogleda u daljinu.
Nepomične su njene sjajne oči.
Nestrpljivo podrhtava njeno telo.
Iznenada, u trku, napušta ostale, leti preko zelene trave,
i njene noge nose je sve brže i brže.
To si ti bio ugledan,
i kada se ti i tvoj voljeni prijatelj konačno srećete
ne možete da se odvojite od radosti što ste ponovo zajedno,
i što se nikada više nećete rastati.
Kiša radosnih poljubaca na tvome licu,
tvoje ruke ponovo miluju poznatu glavu,
još jednom gledaš u odane oči prijatelja toliko vremena odsutnog iz tvog zivota,
ali nikada iz tvoga srca....i prelazite Dugin Most zajedno.

• 7Ovo se svidja korisnicima: Acid_Burn, KlinkaPalacinka, Srki94, Einmana, Lav_staford, Ketika, mpman
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Да! Стопут да! То су бића, божја створења за које сам сигуран да су ме волела најискренијом могућом љубављу. Без остатка, без патетике, без позирања или рачунице, без сазнања или детерминизма да су ми рођаци , пријатељи или већ нешто чиме ми, људска врста, другачије обележавамо или третирамо љубав омеђавајући јој димензију.

Из најдубље дубине своје душе делим с тобом тај бол и желим ти да истрпиш пуним срцем, онако како је он тебе волео. Наш Тоша је са нама био девет година. Од марта је већ пет година како га нема, а ја новом мачку, Цилету и сада, често, кажем - Тошо. Не постоји лак начин да се преболи искрена љубав, стога трпи и памти.