Odlično je ako te "sustigla" takva želja posle dužeg promišljanja i sagledavanja svih aspekata. Pre bilo kakvog razgovora na temu izbora, nameće se par pitanja na koja sebi moraš dati odgovore...
1. Da li si spremna da se, pored svih svakodnevnih obaveza, prihvatiš brige o biću koje će biti u potpunosti zavisno od tebe, kome treba posvećivati svaki dan (minimum) po sat - dva dnevno i tako sledećih 12 - 15 godina?
2. Možeš li (i kad si najumornija i kad napolje pada kiša/sneg, grmi, seva, "peče zvezda"...) da sa svojim četvoronožnim prijateljem izadješ minimum 2 puta iz sobe/stana, jer mu je to neophodno?
3. Hoćeš li sitnu kintu studenstsku potrošiti na izlazak sa društvom ili na veterinara?
4. Da li su rodbina i prijatelji spremni da prime povremeno "u društvo" malog djavolka koji larma, galami, nekad i uprlja okolinu, gricka tudje cipele...
Sad, ako je odgovor potvrdan na ova i još mnogo više nepostavljenih pitanja (a voleo bih da je tako i da se nisi pokolebala ), kreni na čitanje "svakog slovca" o psima koje nadješ. Može i odavde da se počne, jer su preporuke uglavnom iste za sve rasne/nerasne pse, uz neki mali izuzetak... Tu su i odgovori na većinu tvojih pitanja, pa gde "zapne" pišemo se dalje...
|