Valjevo: Pas koji je voleo gradilišta

• 3Ovo se svidja korisnicima: Dusan, Srki94, Isidora01
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mešanac Žuća se šest godina nije odvajao od radnika preduzeća „Gejt“ koji su ga usvojili. Otrovan, a voleo je ljude, bio odan i pratio svoje građevince na svim poslovima



MEŠANAC Žuća šest godina bio je sa radnicima Građevinske firme „Gejt“, uporno ih prateći na čak osam gradilišta u Valjevu! A onda je neko, u četvrtak, psa koji je voleo gradilišta - otrovao.

Prvi put Žuća se, još kao štene, građevincima „Gejta“ pridružio 2006. godine, dok su zidali stambenu zgradu u Ulici Mirka Obradovića u Valjevu. Kad bi objekat bio završen, a radnici prešli na novo gradilište, za njima bi došao i Žuća.

- Nismo ga vodili, uvek je stizao za nama, nepogrešivo je pronalazio naša nova gradilišta - kaže Aleksandar Mitrović, vlasnik „Gejta“. - Kako je koji sprat bivao ozidan, tako je i Žuća išao barabar s radnicima, tokom cele smene ležao bi na betonskoj ploči, oplati i skelama i s neverovatnom pažnjom posmatrao kako gradnja odmiče, a preko noći nije se odvajao od čuvara.



Čak i za vreme odmora, ili van sezone, kad nije bilo radnika, Žuća se, kažu u „Gejtu“, nije odvajao od gradilišta! Uporno je čekao da se građevinci vrate. Pre dva meseca čak je zaradio povredu na radu, kad je pao sa skele sa skoro tri metra visine, ali srećom nije zakačio čeličnu armaturu.

Kad su ga jednom šinteri smestili u azil za pse, odmah smo ga vratili - kažu radnici „Gejta“.

- Žuća nije bio pas lutalica, naša gradilišta bila su njegov dom!

Žuća se, vele, nije zbunio ni kad je ovo preduzeće istovremeno imalo dva gradilišta u Valjevu. Svakog dana na kraju prve smene na gradilištu u Pantićevoj ulici, mešanac bi odlazio u drugu smenu, na gradnju zgrade u Ulici Vuka Karadžića!

- Bio je neverovatno odan, nikad nije zalajao, a kamoli nekog ugrizao, voleo je ljude, ali mu je neko dao kobasicu s kreozanom, opasnim pesticidom i Žuća je uginuo - kaže Snežana Stojić, građevinski inženjer.

- Našeg mrtvog ljubimca, s kobasicom u zubima, pronašli su električari.

Nažalost, nije mu bilo spasa.

Na poslednjem Žućinom gradilištu u Pantićevoj ulici u Valjevu u petak je vladala mukla tišina.

“NADZOR“

- KAKO su radovi na zgradama odmicali, Žuća je sa radnicima stizao čak i do osmog sprata - kaže Aleksandar Mitrović, vlasnik „Gejta“.
- Dok su oni radili, Žuća se od njih nije odvajao, a mnogi prolaznici, kad bi ga videli, u šali su dobacivali da je nadzorni organ opasan.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: Tamtitam
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Slava mu

p.s. Ako je za utehu, imao lep, relativno dug, pseći život uz ono što je "voleo". Nažalost, sudbina mu nije bila naklonjena "zahvaljujući" neljudima

• 1Ovo se svidja korisniku: Isidora01
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nikada nisam, niti ću ikada razumeti zašto ljudi iskale bes i otruju životinju koja im nije skrivila ništa, kome smeta takvo biće koje je verno i nikome ne smeta ? Užasnut sam.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 02 Apr 2012 7:15

Jos jedan tekst o njemu.Ja sam ga vidjao svako jutro dok sam isao na posao,kako ceka radnike da dodju na gradiliste

„Pas koji je voleo vozove“ bio je čuveni film Gorana Paskaljevića, a Valjevo je, kao zaštitni znak, imalo psa koji je voleo gradilišta.

Običan mešanac Žuća je šest godina svog psećeg života proveo u stopu prateći građevinare firme „Gejt“ na čak osam gradilišta stambenih zgrada, provodeći „radni dan“ na pločama i skelama, u društvu majstora. Prekjuče je Žuću neko otrovao kreozanom. Građevinci su mu odali poslednju počast paleći sveće na poslednjem Žućinom gradilištu, u Pantićevoj ulici u centru grada.
Kao štene, Žuća se 2006. pojavio na „Gejtovom“ gradilištu u ulici Mirka Obradovića. Uz parče salame i činiju vode, majstori su ga prihvatili, ali je prihvatio i on njih, praveći im društvo dok zgrada nije sazidana. Kada je posao završen i majstori otišli na drugu lokaciju, Žuća je krenuo za njima. Ukupno osam gradilišta je bilo Žućin dom, a građevinari su mu bili porodica.
- Niko ga nije vodio sa sobom, nije bio vezan, nije ostajao u blizini zgrada koje smo završili, već je dolazio za nama na novo gradilište. Svaku ploču svake zgrade je prepipao. Dok su ljudi radili svoj posao, on bi sedeo ili ležao na oplati i skelama. Prolaznici bi u šali dobacivali: „Opasan vam je nadzorni organ“. Celu smenu bi proveo uz njih, tokom noći ostajao uz čuvara, a ujutro opet uz majstore - pričaju u „Gejtu“.

- Još dok je bio štene, odneli smo ga kod veterinara u Rađevo Selo da operiše kilu. Sutradan veterinar zove i prijavljuje da je pas, još pod anestezijom i sa koncima, pobegao. Pet sati je putovao nekoliko kilometara do gradilišta u ulici Vuka Karadžića - kaže Snežana Stojić, građevinski inženjer.
Neko je, međutim, iz čiste obesti stavio tačku na jednu nežnu pseću priču. Na poslednjem Žućinom gradilištu u Pantićevoj ulici, električari su ga pronašli sa kobasicom, zatrovanom kreozanom, smrtonosnim pesticidom. Tamo gde je proveo poslednju noć svog života građevinari su ostavili Žućinu fotografiju i upaljene sveće.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 02 Apr 2012 7:25

Jos Žucinih fotki

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pas je uvek bio i ostao covekov najbolji i najlojalniji prijatelj nazalost nije i obrnuto.Covek je najgora zver jer pravi zlo bez razloga.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovo je veoma tužna vest za mene. Dok sam držao radnju u Pantićevoj žuća mi je bio svakodnevni posetilac, igrao sam se sa njim 1000 puta (radnja bila odmah do gradilišta)...mislim da negde imam i nekoliko slika jer je Žuća bio veoma umiljat i pametan pas koji je voleo da se igra sa svima...vedar duh koji se retko mogao videti i kod ljudi...

Veoma mi je žao...kao da je deo mene zauvek nestao...zbogom Žućo