offline
- Pridružio: 15 Apr 2011
- Poruke: 572
|
Napisano: 18 Sep 2012 10:53
Način opisivanja sveta u datom i aktuelnom momentu i znanja iz kojih proističe to opisivanje navodi društvo da postupa na određen način.Trenutno usvojeno znanje u određenoj kulturi,određuje šta je normalno da jedna osoba čini drugoj.Neka ponašanja se sankcionišu a druga favorizuju.Mogućnost da određeno ponašanje definišete kao normalno ili abnormalno istovremeno znači sprovođenje moći.
Nametanje kategorija koje sputavaju i ograničavaju ljude na značajan način je takođe sprovođenje ogromne količine moći u praksu,kao i proizvodnju određene,poželjne vrste ljudi.
Način na koji doživljavamo sebe i druge,određuje način na koji ćemo postupati prema sebi i drugima iz čega proizlazi da je klasifikovanje vrlo važan oblik moći.
U prošlom veku dominirale su koncepcije po kojima moć nije ništa drugo do «sposobnost da se dela».
Mekliland,pak,smatra da je cilj motiva moći da se čovek oseća moćno i da se ponaša moćno.
U socijologiji Blau definiše moć kao sposobnost osobe i grupa da nameću svoju volju bez obzira na otpor,koristeći se zastrašivanjem,sankcionisanjem,kažnjavanjem.
Najednostavnija definicija moći je Boldingova po kojoj je moć sposobnost osobe da dobije ono što želi.
Ljudi koriste moć naspram stvari i naspram drugih osoba.
Iz ovog proizlazi da želje ljudi koji imaju moć dominiraju nad željama ljudi koji imaju manje moći.
I tako se stvara jedan nepravedno neravnomeran odnos između ljudi koji koriste moć za zadovoljenje sopstvenih potreba i ljudi koji su izloženi posledicama te moći.
Dakle, moć može biti,instrument dominacije sa razornim dejstvom.
Moć i otpor su dve strane medalje.
Moć nije samo represivna snaga.Mnogo veći učinak ima kada je konstruktivna i proizvodi znanje.Nasilje i represija označavaju početak gubitka moći i koriste se kad moć oslabi i iscrpi se do krajnih granica.
Važno je reći da je moć svojstvo društva i da nema moći izvan društvenih odnosa,drugim rečima pojedinac ne poseduje moći.Tehnike moći su nadgledanje i disciplinovanje.Disciplinovanje podrazumeva treniranje i prinudu a nadgledanje,hijerarhisko posmatranje,normalizujuće sudove i ispitivanje.
Običan čovek nikad nije predmet ovih tehnika
Disciplinski postupci služe za spuštanje praga moći jedinke,kontroli i vladanju.
Ispitivanje i propitivanje razlika i osobenih karakteristika označava način vladanja ljudima koji dobijaju status posebnog slučaja koji odstupa i ima karakteristike koji drugima nisu svojstvene,koji ugrožava.
Veza između vidljivosti i moći uspostavljena je pomoću hijerarhiskog posmatranja.
Bantam je osmislio idealan zatvor u kome postoji centralna kula sa stražarem koji posmatra zatvorenike.Centralna kula je osmišljena tako da zatvorenici i ne znaju da ona postoji i koga i kada posmatra.Iz tog neznanja zatvorenici introjektuju proces kontrole i usklađuju ga sa standardima normalnosti.Taj proces Fuko naziva samodisciplina.
Ljudi sami biraju način na koji će ostvarivati svoje namere,želje i potrebe,istovremeno nalaze se pod jakim uticajem preovlađujućeg pogleda na svet koji je očigledan u društvenim institucijama,porodica,škola,vojska...
Proces vaspitanja i obrazovanja služi da uklopi jedinku u društvo.Moć nije uvek lako opaziti jer su njena dejstva često u stanju opažajne budnosti.Aparati moći sastoje se od taktike manevara i strategije koji ne moraju biti lako uočljivi.
Na osnovu svega gore navedenog,postaje očigledno da činioci karaktera nisu proizvod ljudske prirode već posledica prilagođavanja pojedinca društvenim odnosima.Voren Sasmen navodi ključne reči koje se vezuju za pojam karaktera u zapadnoj kulturi:»Pravo građanstva,rad,dobra dela,dužnost,ugled,čast.etički principi,demokratija,integritet,maniri,život u prirodi i – iznad svega-muškost.
Oko muškosti se digla ogromna prašina jer je trebalo prihvatiti da njena manifestatija nije proizvod prirode već socijalna konstrukcij proizvedena patrijahalnom kulturom.
Postavljeno je pitanje šta je to «prirodno» u ponašanju ljudi.
Najvažniji doprinos koji daje Fuko u psihologiji jeste stanovište da osobine karaktera ljudi i crte ličnosti predstavljaju odraz vršenja moći a ne pravu ljudsku prirodu.
Ljudsko ponašanje ne treba nužno posmatrati kao manipulacije crta licnosti,već kao rezultat disciplinujućih moći ili rezultat opiranja toj moći.
Postavlja se pitanje:Ko je, zapravo, lud ? 
Pitanje ludila tj. abnormalnosti,kao i pitanje normalnosti i moći je pitanje postavljanja granica.To su granice koje su promenjive i njima se ne odvaja jasno realan objekat od doživljaja tog istog objekta.One nisu vidljive,nisu očigledne,nisu zauvek date..
Određeno ponašanje ne zavisi samo od unutrašnjih procesa već je uslovljeno i interakcijama sa drugim ljudima prilikom formiranja mreže odnosa.
Čovek je biće odnosa.
Čovek permanentno pomera svoje granice.
Čovek se neuporedivo više bavi onim što bi mogao da bude od onoga što zapravo jeste.
Mišel Fuko smatra da se ono što je čovekova prava priroda nalazi izvan granica poznatog,kao i izvan granica normalnog.
A šta smatrate vi ? 
Dopuna: 18 Sep 2012 11:16
mcrule ::
Ja da radim kao psiholog, ne bih odmah trpao ljude lekovima i terao u bolnice (sad zavisi od slucaja do slucaja), vec bih pokusao resiti problem na drugi nacin. Jednom retkom metodom koja prosecnim ljudima mozda deluje smesno, i neefektivno. [Za sad ne otkrivam tu metodu]
Moram da skrenem pažnju na činjenicu da psiholozi rade sa zdravim ljudima.
Psihologija je nauka koja se bavi dušom čoveka .
TO je nauka o duši
Psiholog se bavi "proučavanjem, definisanjem i predviđanjem ponašanja, razmišljanja, osećanja (emocija), motivacije, interpersonalnih odnosa i potencijala."
Dakle, psiholozi ne leče ljude !
Psihijatrija je disciplina koja se bavi nastankom , razvojem i manifestacijama bolesti čovekove ličnosti - mentalnim poremećajima i specifičnostim ponašanjem u zdravlju i bolesti.
Metodu koju pominješ kao retku i "koja možda prosečnim ljudima deluje smešno" nazivamo Psihoterapija ili Psihoterapijska i psihodinamska psihijatrija.
|
