|
Svako stečeno znanje će se kad tad isplatiti, više ili manje. I znanje u užem značenju, i hobi kojem se neko posveti, i recimo ljubav prema knjigama, ljubav prema pisanju, ljubav prema putovanjima i slično. Možda korist od navedenih stvari neće biti materijalna, ali će ti dati prednost nad nekim ko ta znanja nema. Ili ćeš bolje razumeti pojave i situacije sa kojima se sretneš.
Ali interakcija sa ljudima oko sebe, lični kontakt, živa reč, to su stvari koje nikakvo znanje ili učenje ne može da zameni, i kao što mpman reče, tek u situaciji kada budeš u prilici da stečeno znanje primeniš, ono će biti vidljivo. Do tada je samo potencijal.
Savetovao bih ti da osim znanja razvijaš i veštine. Umeš li da plivaš? Da voziš automobil? Da popraviš utičnicu? Da napišeš jasno i smisleno neki članak ili pismo? To su životne stvari koje će ti pomoći u svakodnevnom životu i koje su izvanredna dopuna znanju koje stičeš. Ali za sticanje veština treba ponekad izaći u grad, kontaktirati sa ljudima, gledati šta drugi ljudi rade i učiti i od njih.
Nešto gledam tvoje ranije poruke... Sličnu dilemu imao si i pre četiri godine, i sada se javljaš sa istim pitanjem, samo malo drugačije formulisanim. Izgleda da nisi mrdnuo u napredovanju od pre četiri godine. Razumem da nekoga uhvati period apatije, da ga sve mrzi, da traži sebe, ali par godina je dovoljno dug period da se neke stvari bitno promene, posebno ako neko primeti da treba da menja i sebe i svoj odnos prema sebi i svojem okruženju. Zato je najbolje (po mojem mišljenju) da počneš da izlaziš, da se zaposliš (ako imaš vremena i mogućnosti), da se upišeš u neki sportski, šahovski ili astronomski klub, da postaneš volonter (Crveni krst, pomoć starima ili izbeglicama, briga o napuštenim kućnim ljubimcima i slično), ukratko da preduzmeš nešto. Tvoja sudbina i napredak su u tvojim rukama, a ti imaš dovoljno potencijala, želje, znanja i potrebe da ideš napred. Treba samo načiniti prvi korak.
|
