offline
- Pridružio: 15 Apr 2011
- Poruke: 572
|
Postoji više teorija o emocijama. Po jednoj od njih , emocija je adaprtivna reakcija na neko zbivanje. Dakle, najpre je potrebno da se desi neka promena ili događaj da bi kod nas izazvao emociju.
Ta promena mora da ima važnost za nas, da joj pridamo značenje i smisao.
Opažanje stimulusa najčešće sledi neka misao,npr. „Auto može da me udari...“
Onda se javlja emocija, nju prati telesna reakcija, svest o toj emociji i o tome šta ju je izazvalo.
Emocija se javlja spontano, a odmah za njom sledi i reakcij (sklanjamo se u stranu kako bismo izbegli automobil i on nas).
Zaključujemo, emocije mogu da imaju adaptivnu funkciju jer imaju motivišuće dejstvo, pokreću nas na akciju i na ponašanje koje potpomaže konstruktivnu promenu situacije.
Emocije često pogrešno delimo na pozitivne i negativne umesto na prijatne i neprijatne.
Nema pozitivnih i negativnih emocija jer su nam sve podjednako važne.
Razlika je što je doživljaj pojedinih emocija praćen prijatnim senzacijama, a doživljaj nekih drugih neprijatnim.
Ponekad socijalna sredina reaguje loše kad ispoljavamo određene emocije.
Zato te emocije koje nisu prihvaćene od strane okruženja težimo da manje pokazujemo, ili čak ne osećamo, potiskivajući je.
Međutim, šta god radili od sebe ne možemo da pobegnemo i ta emocija nam se uvek kao bumerang.
Najviše što možemo , ne želeći da budemo u kontaktu sa određenom emocijom, je da prekinemo kontakt sa njom...što ne znači da ona više u nama ne postoji.Ljudi koji nisu u kontaktu sa svojim emocijama, nisu ih svesni, osećaju telesne manifestacije potisnute emocije (napetost u određenim delovima tela, znojenje dlanova, crvenjenje i dr.)
Za onoliko koliko umanjimo intenzitet emocija koje su za nas neprijatne, za toliko umanjujemo intenzitet i prijatnih emocija. To znači da onaj koji potiskuje svoju tugu ili bes ili pak projektuje u drugu osobu otpisujući svoje osećanje, biva osiromašen i za radost, uživanje i ljubav.
Emocije kojih nismo svesni i s kojima nismo u kontaktu imaju stalnu težnju da dopiru do naše svesti i težnju da se ispolje.
Kad nemaju drugu mogućnost one se ispoljavaju neadekvatno, reakcijom na nešto što se dešava ovog momenta, iako se događaj koji ih je izazvao dogodio davno u prošlosti.
Neispoljavanje emocija troši ogromnu količinu energije.
Emocija ostaje u nama i čeka svoj trenutak.
Ako tako zarobimo svoju energiju potiskujući emociju, osećamo konstantan umor, naizgled bez razloga.
Čest način odbrane od sopstvenih negativnih emocija je njihovo neprihvatanje.
Nepoželjna emocija se često pripisuje drugome i taj mehanizam odbrane se naziva projekcija.
Npr. Osoba koja nekoga mrzi zbog dogadjaja iz prošlosti, npr. devojka koja nije uspela da realizuje vezu sa muškarcem koji sad pripada drugoj, umesto da kaže: “Mrzim je” , kaže “Ona mrzi mene…”
Postoje brojne predrasude u vezi sa emocijama.
Najčešće su:
- Emocije su slabost.
- Ako osećam negativne emocije , sa mnom nešto nije u redu
Izjave kao što su : “Obuzeo me je strah, preplavila me je tuga, ona me je razbesnela…” su takođe zablude. Istina je das mo mi, a ne drugi , odgovorni za sopstvene emocije. Istina je da drugi ljudi utiču na naše doživljaje, ali na koji način ćemo mi primiti I obraditi poruku iz sredine, kao I kako ćemo je interpretirati, zavisi od nas I naših kapaciteta.
Pripisivanje značaja spoljašnjoj stimulaciji događa se u nama samima.Upravo iz tog razloga, različiti ljudi različito reaguju. Prateći istu logiku, možemo reći das mo odgovorni za impuls koji šaljemo, ali ne I za emocionalnu reakciju drugih ljudi.
Ponekad I pored svog uvažavanja drugih, dobijemo reakciju ljutnje ili tuge, kao što ponekad I pored distance koju imamo prema osobi suprotnog pola, dobijemo uporno insistiranje na emocionalnoj vezi.
- Emocije su iracionalne. Postoje ljudi koji veruju da se pod dejstvom emocije gubi kontrola, pa umeju da kažu:”Pao mi mrak na oči” ili “Izgubio sam glavu…tlo pod nogama.”
Ljudi mogu u isto vreme snažno da osećaju I racionalno dam isle I postupaju funkcionalno.
-Emocionalne reakcije su uvek istinite. Ovo je jedna od štetnijih zabluda. Autentične emocije su adekvatne intenzitetu stimulus “sada I ovde”.
Neautentične emocije nazivamo “manipulativnim, reket emocijama”. One nisu autentična reakcija na ono što se dešava sada I ovde, a to znači da ne pripadaju situaciji koja se trenutno dešava, nip o kvalitetu , nip o intenzitetu, nego su ostaci neraščišćenih računa I obračuna iz prošlosti.
Svaka emocija može da bude I autentična I manipulativna, a razlikujemo ih po tome da li odgovaraju situaciji “sada I ovde” I konstruktivno rešavaju problem ili ne.
Autentične emocije su konstruktivne, a manipulativne su destruktivne (sam naziv kaže I u njima ostajemo zaglavljeni I osećamo se loše).
A sada ono što nije zabluda :
Emocije su osnova ljudske prirode.
Njihovo prepoznavanje i razumevanje omogućava nam da čujemo druge ljude, poštujemo ih i saosećamo sa njima.
|
