Kako se izboriti s tugom ?

• 5Ovo se svidja korisnicima: Neprimetna, ThePhilosopher, Einmana, zoranzota, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Често се сетим изреке - свака сенка је дете светла. Тако је оптимисти посматрају, па је лакше и прихватају. Но, сенка је - ипак - само сенка. Она је и добар знак - да постоји светлост и да ју је релативно лако пронаћи . Она је увек супротно од сенке.

Шта радити са тугом, својеврсном животном сенком? Дефиниција (једна од многих) каже следеће:
Туга је расположење окарактеризирано осећајима губитка и супротно је радости.
Док је страх усмерен ка будућности, туга је усмерена према прошлости. Већина особа плаче кад су тужни, повуку се, постану тихи и мање активни, повезана је с депресијом, кајањем, грижњом савјести. Људи се повлаче у себе, процењују себе у односу на оно што се догодило, помирују се с догађајем који је тугу изазвао.

Туга је супротна срећи, а слична је осећајима меланколије, јада, жаљења. Код туге проузрочене смрћу блиске особе, она буде попраћена неким друштвеним ритуалима како би се олакшало жаљење, али ако туга постане дуготрајна, постаје патолошка (депресија).

Колико људи - толико врста туге. Рекло би се, али није баш тако...
На овој теми предлажем да износите своја искуства:

Како се борите ( и да ли успевате, стварно) да се изборите с тугом?
Колико је озбиљно схватате...а колико преозбиљно?
Да ли може да вас уздигне и ојача?
Да ли , и како, фактор време утиче на њено ''омекшавање''?

Ето, то су само нека питања на која можете да понудите своје одговоре.

• 1Ovo se svidja korisniku: Srki94
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Kako se izboriti s tugom ?

Веома једноставно:
Тече вино црвено венама мојим


+ +

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

nemezisx ::Citat:Kako se izboriti s tugom ?

Веома једноставно:
Тече вино црвено венама мојим


+ +

Ако мислиш на кафанско утапање туге у алкохол, онда ниси далеко...

• 2Ovo se svidja korisnicima: $elena, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Daleko je. Itekako...

• 3Ovo se svidja korisnicima: daxytt, mcrule, hej cko
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Nemezis
Kaže Balašević, a kada je tuga onda treba da se cuga.
Ja nikada nisam pristalica takvog "rešavanja" problema i otupljivanja emocija alkoholom.


Postoji više načina da se čovek bori protiv tuge:
- neko nađe rešenje u veri,
- neko izgradi sopstvene mehanizme odbrane od tuge. Po principu što me ne ubije - to me ojača,
- borba uz pomoć umetnosti.

Rekao bih da uspevam da se izborim sa tugom. Ne shvatam je nikada ozbiljno, znam da treba nekad da protutnji i da nije rešenje, još joj pomažem da što brže sagori. Želim da je osetim.

Vreme utiče, i to kako. Kako Kusturica kaže "zaborav". Da njega nema, emocije bi uvek bile na najvišem nivou.

Mada, ima ljudi da su umetnici u emocijama, emotivni veterani. Mislim da imaju neku kontrolu emocija bilo ljubavi, bilo tuge, bilo nečeg trećeg.

• 2Ovo se svidja korisnicima: $elena, Dusan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

+ Kipling kaže:.....
Ako možeš da gledaš tvoje životno delo srušeno u prah,
I da ponovo prilegneš na posao sa polomljenim alatom;

Ako možeš da sabereš sve sto imaš
I jednim zamahom staviš sve na kocku,
Izgubiš, i ponovo počneš da stičeš
I nikad, ni jednom reči ne pominješ svoj gubitak;
Ako si u stanju da prisiliš svoje srce, živce, žile
Da te služe jos dugo, iako su te vec davno izdali
I da tako istraješ u mestu, kad u tebi nema ničeg više
Do volje koja im govori: „ISTRAJ!“...


+ Moj odgovor:Ne mogu!

• 1Ovo se svidja korisniku: aronija
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja joj se prepustim i tugujem...
Lepo zvuči Kipling, ali me obavezno rastuži.

Kad kažem tuga-pomislim da na smrt, a suza sama ume da krene.
Ja je ne zaustavim.
Neki gubici su nenadoknadivi. Valjda je tako u svačijem životu.
No, pričaću o sebi.
Još tiho tugujem za nekim rano izgubljenim i bliskim ljudima. Nije to više ona tuga koju suze umeju da pročiste. To je tuga okovana gomilom pitanja.
Svako od tih pitanja počinje sa ZAŠTO? A odgovora nema.

Da li se borim protiv nje?
Ne. Ona je, nekako, sastavni deo mog života.
Ne borim se. Prihvatam je kao svoju.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Dusan, Sirius, Neprimetna, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Šta raditi s tugom? Najbolje je da je pustimo da prodje kroz nas, da je osetimo, tako će najbrže izaći i proći. U suprotnom ona se zavlači u pore, ne vidimo je, ne osećamo je, a izjeda nas. Kad ovo kažem, ne mislim na zatvaranje u sebe i čekanje da tuga prodje. Mislim da čovek mora da nastavi sa održavanjem života u smislu radnji koje radi, ali da ne treba da insistira da traži osećanje radosti, nego da pusti da se sa tom senkom kreće zajedno. Takodje je potpuno prirodno da nam se ništa neće, da nećemo ni sa kim, da nam prija tišina, buljenje u zid. Gde je granica do koje je to zdravo a od koje nije, moramo sami da procenjujemo. Tuga se najčešće veže za neki gubitak, bilo živog bića bilo nečega do čega nam je stalo. Potpuno je prirodno da se to odboluje i to nije nikakva depresija. Potrebno je vreme da čovek shvati šta mu se desilo, kako se oseća, da vidi kako će dalje, pa i da lebdi u onom stanju da ne zna šta će dalje. Ovo su prirodna stanja. Koliko dugo je prirodno žaliti? Pročitah ovde da je neki pas, valjda, 8 godina ležao na grobu svog gazde. Dakle, individualno je. Pada mi na pamet još jedan primer koji je iz javnog života, a za koji može da se kaže da predugo traje. Josipa Lisac je vrlo teško podnela gubitak svog supruga, a tome ima verovatno već 15-20 godina. Za to vreme se svašta pisalo o njoj, a najpoznatija je bila priča o nameštanju dva kreveta u svakom hotelu u kome se pojavi, o razgovorima sa Karlom i slično. I sad kad je čovek vidi, ne krije da je prešla šezdesetu, a lice joj je kao u devojčice i oči joj zrače, celokupan izgled desetka, i dalje peva. Kako se boriti protiv tuge? Samo životom. Samo je život iznad svega.

Mislim da u celoj ovoj priči postoji zamka, jer kad govorimo o tuzi, govorimo o gubitku ili o nemanju onoga što želimo. Ne znam može li se to ikako izmeriti, ali mi se čini da su isto tako velike tuge kada živimo ono što ne želimo i što razara. To su bolesti, teške porodične priče, ratno okruženje. U najranijem detinjstvu sam se družila sa odraslima. Jedna od tih devojaka s kojom sam provodila dosta vremena je imala problem sa kičmom, ali ja nikada nisam primetila da je drugačija na bilo koji način sem u hodu. Udala se za čoveka koji je bio u kolicima i koji ju je, kako je govorila, držao kao malo vode na dlanu. Posle duge borbe, ipak nisu imali svoje dete, pa su usvojili devojčicu. Ona je retko jako životno stvorenje koje sam poznavala. Ali živeli su na Palama pored groblja. I ugasila se tih devedesetih. Zapravo mi se i ne piše o ovakvim stvarima. Zato što i sama živim mnoge tuge, a to se odagnava samo životom. Nema tu mesta velikoj priči. Ni privatno, a pogotovo javno.

A citat zvuči vrlo surovo, ali jeste tako. I mislim da mnogi to mogu, samo i ne znaju. Jednostavno moraš dalje i moraš ponovo. To je više instinkt nego odluka. Pada mi na pamet "recept" koji bi mogao da pomogne. Stari španski i italijanski filmovi o deci koja žive s tugom, a po ceo dan pevaju. I, naravno, ljubav. Ljubimci, zašto da ne. Uz njih se čovek ponekad lakše otvori prema ljudima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Па ако ћемо да филозофирамо , онда мени се ова дефиниција свиђа:
Citat:“Sadness is the end product of selfishness”

ПС:ту бре ал ми испреправља пост

• 4Ovo se svidja korisnicima: Dusan, Neprimetna, mcrule, $elena
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kako se izboriti sa tugom?
Ja pustam.Ja moram da odtugujem.Ja je ne zaustavljam nikada.I ne zelim.Necu.Boli,koliko boli,placem dokle mogu...znam i da vristim na sav glas...i vristacu.I sklupcam se,i zagrlim sebe i stezem jako,kao da stezem bol.I cekam da prodje.I prodje.
Postoje tuge jaceg i slabijeg inteziteta,ovisi o razlogu tugovanja i one slabijeg inteziteta,jos i mogu kontrolisati,ali one jaceg...nikada.

Sve je u zivotu prolazno,pa tako i tuga,samo je treba pustiti da prodje.Svaka ti izrazbari dušu,ali ako je pustis,brazde su pliće.