Kako se izboriti s tugom ?

• 1Ovo se svidja korisniku: Neprimetna
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lepo je to Sirius rekao : u stvarnom životu se sa tugom borim ćutanjem u virtuelnom pisanjem.
Mnogo je situacija koje izazivaju tugu. U nekoj tuguješ i odtuguješ, u drugoj se opet boriš sa njom,
da bi neka tuga bila primerena situaciji i čuvaš je u sebi dok je vreme ne ublaži, ona emotivna boli ali i prodje, valjda,...
Teško je , recept za prevazilaženje tuge ne postoji!

• 2Ovo se svidja korisnicima: Neprimetna, Sorelag
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Neki tvrde da se od prevelike tuge čovek može i razboleti. Opet drugi tvrde da se od tuge može i umreti, i da takvu smrt obično izaziva žal za gubitkom bliske osobe (misli se na smrt bliske osobe).

Za mene je najveća tuga, tuga za gubitkom bliske osobe. Neopisivi momenat. Mislim da se sa tavkim emotivnim bolom i tugom ništa ne može porediti. Takva tuga, razara. Maksimum emotivnog naboja skoncentrisan u ljudskoj duši koji ako se ne ispolji, guši čoveka. Mislim da je za takvu vrstu tuge, vreme jedini saveznik. Ne može izbrisati tugu, ostaće žal za osobom, ali će emotivan bol polako jenjavati....

Ostale tuge, smatram manje razornim, koje mogu postati ozbiljne u onom momentu, kada polako postaju biti svakodnevnica i kada nesmotreno prelaze u depresiju.

Inače, ja uvek smisao vidim u muzici. I ako sam malo tužna, nekako pustim muziku, opustim se i to je to...Nekada mi treba više vremena, nekada manje vremena da me ''prođe''....U svakom slučaju, svako od nas ima neki svoj ''sistem''. Neko sluša muziku, neko se moli, neko se šeta, neko sedi i tuguje tako mu je lakše da se na taj način suoči sa tugom...
Koji god ''model'' da se primeni, dobar je ako je to ''izlaz'' iz tuge...

• 2Ovo se svidja korisnicima: Sorelag, djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Po mom mišljenju, najbolji recept za pobeđivanje tuge jeste sreća, dakle, raditi stvari koje vas opuštaju i koje vas čine srećnijim i time zaboraviti na sve loše stvari oko sebe Biti svestan tuge i celog života živeti u zabludi da goreg nema je ono zbog čega (između ostalog) ljudi padaju u depresiju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da ovaj post pripada drugoj temi ali jednostavno znam, sa tugom je teško pa ako možete probajte ovako:

"Budite radosni kad god vam se za to ukaže prilika i kad god za to nalazite snage u sebi;
jer trenuci čiste radosti vrede i znače više nego čitavi dani i meseci našeg života provedeni u mutnoj igri naših sitnih i krupnih strasti i prohteva.
A minuti čiste radosti ostaju u nama zauvek, kao sjaj koji ništa ne može zamračiti."

Tako je rekao Ivo Andrić...ja mu verujem...

• 3Ovo se svidja korisnicima: zoranzota, angelika, djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tuga je normalno osećanje i stanje. Obično prođe sama od sebe. Maligna tuga je depresija. Ona je spori ili brži ubica, kako kod koga. Pitanje je kako se sa njome boriti. Saveti i recepti "budi srećan" ne pomažu jer depresivan čovek ne može da bude srećan, da uživa. Ja imam faze depresije iz kojih sam se čupala uglavnom sama. Život me je terao da se čupam jer nisam htela da završim u ludari i zato što sam morala da pomažem drugima koji su zavisili od mene. Samoubistvo mi često pada na pamet ali se bojim da bih ga preživela i ostala invalid ili biljka. To me naravno užasava.
Stres koji dugo traje, nerešivi problemi, beznađe i očajanje poremete biohemizam u mozgu, alkohol takođe. Pročitala sam brdo knjiga o depresiji. Luisa Volporta, Vilijema Stajrona. Volport je ako niste znali biolog svetskog glasa. Mnogo se mučio sa depresijom. Imao je bolje i lošije faze. Čak je i knjigu napisao o tome, kad mu je bilo malo bolje, pisao je kao naučnik koji je težio da razume i objasni šta mu se dogodilo - njemu i tolikim drugim ljudima. Stajron je prestao da pije i upao u tako strašnu depresiju da je morao da bude hospitalizovan.

Prema tome, pustite tugu. Tuga je osećanje kao i svako drugo, normalno, potrebno, adaptabilno na određene situacije i gubitke u životu. Ali kada život izgubi smisao, kada hrana nema ukus, kad nema ni želje za hranom, interesovanja za prirodu, životinje, lepotu, kada se svaki bogovetni dan pretvori u bol i umor - e , to je maligna tuga. Onda se uzimaju lekovi. Ja probala, ali mi nisu pomogli. Pa ne pijem. Ali mnogim ljudima pomognu i spasu život, čak im i poboljšaju kvalitet života. Nemate pojma koliko je depresivnih ljudi oko nas. Na nekom skupu srela sam koleginicu koja se razvela pre toga nekih godinu dana. Popričale smo i došle i na tu temu. Razvod ju je razbio. Kad je došao red na mene da se otvorim, ja rekoh, pa uspevam da funkcionišem kako tako, ponekad nešto napišem, idem na posao, teram sebe da budem funkcionalna, brinem se o majci i tetki, priskočim sestri u pomoć, a ona mi reče na to - eh, ti si blaži slučaj. Ja mesecima nisam mogla da se pomerim. A mlađa je od mene bar 10 godina.

• 5Ovo se svidja korisnicima: Dusan, ivance95, zoranzota, Ljilja Hnovi, ThePhilosopher
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Svi smo skloni depresivnivinim epizodama, borimo se kako znamo i umemo. Nije sramota zatražiti pomoć strućnjaka ili emotivnu podršku prijatelja. Jedan razgovor ne rešava sve ali rasterećuje. Postoje i 'tabletice za popravljanje raspoloženja'. Zašto da ne?

Osetila sam se praznom, izgubljenom, posle gubitka roditelja. Poželela sam da me n e m a! Još me nije prošlo, ali trajem. Raspoloženje mi oscilira. Sitnica me depremira, ali me sitnica i vine u nebesa. S godinama postajemo osetljiviji, manje stvari želimo..

I sada, kada ovo pošaljem u etar, idem na groblje, rođendan je mojoj majci a ja ovde slušam muziku...I ko da se izvuče iz ovog vrtloga emocija? I sve sam; da ne vide deca, da ne vidi...niko!

* Edit: vole nas onoliko koliko mi dozvoljavamo da nas drugi vole.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vazno je da tugu ne potiskujemo, svaka tuga je prolazna, samo je treba prihvatiti, i dati sebi vremena da ispatimo...