Kašnjenje

• 3Ovo se svidja korisnicima: Sagacity, SlobaBgd, g[h]ost
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kašnjenje...to je mana koju najteže podnosim kod drugih osoba, a ko za baksuz, najviše sam i okružen takvim osobama. Ja inače važim za osobu koja veoma retko kasni, a i ako zakasnim, to je najviše 5-6 minuta. Otvaram ovu temu jer me interesuje kako vi gledate na ovu situaciju.

Da li vi kasnite ili ste osoba koja čeka one što kasne?
Kako reagujete kada osobe, sa kojima treba da se vidite, zakasne? Da li ih opomenete ili jednostavno prećutite?
Koje biste vi mere preduzeli kako bi osoba koja je do sada kasnila prestala da kasni ili bar umanjila kašnjenje?
Da li biste im vraćali istom merom, to jest da i vi kasnite namerno ne bi li ta osoba uvidela kako se vi osećate dok je čekate?

• 5Ovo se svidja korisnicima: Sagacity, Neprimetna, zola92, g[h]ost, kaivmair
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Iako svuda krećem u poslednji čas, pa i malo posle toga, uglavnom ne kasnim i ne volim kada neko kasni. Samo čekanje mi možda i ne bi bilo problem (volim da meditiram ), da to kašnjenje ne shvatam lično. Dešavalo mi se da je drugarica konstantno kasnila po 30, 40 min. Pošto se to redovno dešavalo, bez opravdanih razloga, takvo ponašanje me je, na kraju, uvredilo i prekinule smo komunikaciju. Pošto moja ljutnja ne traje dugo, ubrzo smo se opet sretale i ja sam, priznajem, 2 puta namerno kasnila.


Inače, prihvatljivo mi je kašnjenje od 5 min, i to čak ni ne smatram kašnjenjem. Ako osoba uporno i bezobzirno kasni, mislim da je ne treba prevaspitavati, već se udaljiti od nje.

• 5Ovo se svidja korisnicima: ThePhilosopher, zola92, Boki X, danka-, g[h]ost
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

zola92 ::Da li vi kasnite ili ste osoba koja čeka one što kasne?
Kako reagujete kada osobe, sa kojima treba da se vidite, zakasne? Da li ih opomenete ili jednostavno prećutite?
Koje biste vi mere preduzeli kako bi osoba koja je do sada kasnila prestala da kasni ili bar umanjila kašnjenje?
Da li biste im vraćali istom merom, to jest da i vi kasnite namerno ne bi li ta osoba uvidela kako se vi osećate dok je čekate?
Kašnjenje povezujem sa odgovornošću, ali i sa kulturom ponašanja. Nekako mi to može reći nešto o čoveku.
E sad, nije baš ni dobro previše voditi računa o nekoj satnici. Ja sam se jedno vreme opterećivala tačnim vremenom. Svaki momenat sam gledala na sat. Bukvalno sam se opteretila. Srećom na poslu imam klizno radno vreme, odnosno ulazimo u firmu od 7h-7i 30h, pa mi je tu data opuštena varijanta...

Inače, ne kasnim. I ne volim da kasnim. Osećam se loše zbog toga. Takođe, ne volim ni kada neko kasni. Prosto, time mi daje do znanja da me ne poštuje.

Tolerišem opravdane izgovore, tipa gužva na putu, nije mi dobro itd. Ali ako se ''gužva na putu'' učestalo ponavlja, e onda Bogami reagujem...

5-10 minuta mogu da istolerišem, sve preko toga nije zanimljivo.

Iskreno, nikada nisam naletela na osobu, bez obzira na pol, da toliko često kasni da ne može da se koriguje. Ako bih baš na takvu naletela, ne znam....Morali bi ozbiljno da porazgovaramo na tu temu...
Ipak je kašnjenje jedna loša navika i treba joj vremena da bi se iskorenila...Bar ja tako mislim.

• 5Ovo se svidja korisnicima: zola92, E.L.I.T.E., Sagacity, danka-, g[h]ost
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zanimljiva je stvar da sam upoznao ljude koji su otvoreno rekli da oni namerno kasne, i otvoreno su priznali da je to što imaju trip da ne budu sami.

Jedan drugar je provalio strategiju, zakaže pola sata pre jer zna da će ovaj da kasni pola sata...

Dakle, pored odgovornosti i sl. mislim da ova priča ima veze sa karakterom i izgradnjom ("tripovima").

Moja je sreća što sam okružen ljudima koji ne kasne, a i ako malo zakasne, ne ljutim se jer znam da je opravdan razlog

Ne kasnim, osim ako nema "više sile".

Kako reagujem? Zavisi od toga koliko poznajem neku osobu. Ako je regularan drugar, pitam
Koje mere bih preduzeo, izašao bih već sa društvom pa rekao da se priključi kad može. Ne bih dogovarao da se nađem s tom osobom nasamo.

Ne bih vratio istom merom, definitivno.

• 5Ovo se svidja korisnicima: ThePhilosopher, zola92, Sagacity, danka-, g[h]ost
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koleginica sa posla kasni uvek najmanje pola sata (nekad i ceo sat) na bilo kakve zajedničke skupove (ručkovi, proslave ,...)
Razlog je taj što želi da svi primete njen dolazak.
Inače, ne kasnim i ne podnosim kašnjenje, a i ćerka ima identičan odnos prema tome.
Slažem se da je kašnjenje ili dolazak na vreme odnos/poštovanje koji imamo prema nekome ili nečemu, npr. poslu.

• 3Ovo se svidja korisnicima: zola92, danka-, g[h]ost
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kašnjenje je odraz loše organozivanosti i životnog stila.
Goca je lepo opisala razloge kašnjenja.

Mada znam za zakazane termine, često oklevam i pronalazim bezbroj nevažnih razloga kojih se baš tada setim da uradim

Redovno sam kasnila na sastanke, a posebno me je ispunjavalo kada me je suprug čekao na 'našem mestu'. On je bio uvek uvek tačan, a ja sam 'morala' da zakasnim barem 5 minuta

Ne mogu da opišem kako raste adrenalin kada znate da morate stići na vreme a vremena je malo
A tek opuštanje kada stignete!

Pa, sve bih dala za taj osećaj

• 1Ovo se svidja korisniku: Sagacity
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja imam par drugova i drugarica koji kasne ali jedan moj drug je fenomen:

Dogovorimo se svi da idemo jedno veče u nargila bar. Dogovor je bio da se nađemo u pola 9 ispred zgrade jedne drugarice pošto je njena zgrada desetak metara udaljena od stanice. Na vreme (maksimalno kašnjenje do 10 min.) su stigli svi osim jednog druga. U 20 do 9 mi stiže poruka od tog druga: "E, ko je sve tu?". Meni je čudno što mi šalje tu poruku jer se podrazumeva da smo tu svi zato što se znalo kad i gde treba da se nađemo. Namerno nisam hteo da mu odgovorim, već sam hteo da vidim kad će stići i šta će mi reći. Negde oko 10 do 9 me zove on (naravno od kuće) i pita me što mu ne odgovaram. Ja mu kažem da nemam šta da mu napišem zato što je bio obavešten na vreme kad i gde treba da se nađemo. Oko 5 do 9 napokon se i on pojavljuje. Ja već ispi*deo. Pitam ga što ga nema ovoliko dugo i čemu ona poruka, a on mi odgovara: "Pa ja sam hteo da proverim da li ste svi tu da ne bih ja došao ranije pa da se smrzavam dok vas čekam" Tu sam već krenuo da se prepirem sa njim, al rekoh, bolje da suzbijem taj bes da ne bih upropastio veče. Na kraju smo krenuli sa stanice u 9 i 5.

Bilo je još sličnih ispada od strane istog druga i kad nisam više mogao da trpim, ni ja ni ostatak društva, mi ostali krenemo na vreme a on neka nas stigne.

Najgore od svega je što te osobe nikako ne mogu da ispeglaju tu manu. Uvek će kasniti ma šta da im kažeš, bar to važi za osobe u mom društvu.

• 2Ovo se svidja korisnicima: zola92, g[h]ost
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja sa druge strane mrzim kod sebe sto uvek stignem dosta ranije, jer jednostavno stalno nesto mislim da cu zakasniti, da ce se nesto desiti pa necu stici na vreme, i onda dodjem pola sata ranije i cekam, jos ako taj neko zakasni (a obicno je to slucaj), onda cekam jos duze.

• 5Ovo se svidja korisnicima: _Sale, ThePhilosopher, Sagacity, danka-, angelika
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 01 Jul 2013 11:28

Osim opravdanih razloga za kašnjenje (prevoz, zastoj, neodložni poslovi koji iskrsnu pre polaska), sve drugo je nepoštovanje onog ko čeka. Čak i ako se dogode takve nepredviđene okolnosti, uvek postoji mogućnost poziva ili SMS-a pa se onaj koji čeka neće brinuti ili razmišljati o razlozima zašto onaj drugi kasni.
Pre neki dan je trebalo da se nađem na Zelenom vencu sa bivšom koleginicom. Dan ranije smo se dogovorili o mestu i vremenu, i rekao sam joj da ću doći malo ranije da me ne bi čekala... Stigao sam dvadeset minuta ranije (pogrešna procena koliko mi treba do Zelenog venca), i posle pet minuta - dolazi moja koleginica! Gest koji zaslužuje poštovanje!
Inače, kašnjenje na posao je sasvim druga stvar. Poslednje dve godine sam svesno, namerno i sa guštom kasnio na posao po pola sata - sat. Ne samo ja, praktično svi u firmi. Zašto? Zato što je plata kasnila po dva - tri, pa i četiri meseca, a posao koji smo radili nije kasnio ni jedan dan.

Dopuna: 01 Jul 2013 12:07

Zanimljivo je kakav je moj stav o dolasku kod nekog u zakazano vreme...
Često servisiram kompjutere "po kućama", i kad se sa klijentom dogovorim da ću doći u 12 sati, tako i bude. Naravno, uvek krenem na vreme, i uračunam moguće zastoje, gužve i slično. Tako često stignem do adrese na kojoj treba da radim - i po 15 minuta ranije. Ali, i pored toga, ne zvonim na interfon pre zakazanog vremena. Šta ja znam da li čovek završava doručak, rasprema sobu ili je u kupatilu ili radi nešto drugo što može da završi pre nego što dođem. Zato stojim pred zgradom do termina koji je zakazan, i tek onda ulazim kod klijenta. Često se moji klijenti oduševe ovim i naglašavaju da je to retka pojava.

• 3Ovo se svidja korisnicima: ThePhilosopher, Sagacity, danka-
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dobro je što je Sloba ovo napisao, ja sam to preskočio misleći da sam čudak.
I ja često, kao i Sloba, šetam da potrošim vreme do onog koje je dogovoreno.