Citat:Život nije samo imati dobre karte već odigrati dobro čak i kad su loše. Džek London
Naime, u životu se susrećemo sa raznim nekim problemima i poteškoćama. Postoje razni neki izazovi koji mogu da nam otežaju normalno funkcionisanje, ili uopšte da nas oneraspolože, emotivno razore, itd.
Kada se susrećemo sa svim ovim događajima, umemo da reagujemo na razne načine, nekada uspešno više ili manje. Nisam psiholog, niti stručnjak u toj oblasti, samo volim da povremeno čitam o psihologiji što me ne postavlja za znalca i ne mogu da rešavam tuđe probleme. Ovo sam zamislila kao temu u kojoj možemo da pričamo o tome ili da damo doprinos o literaturi, člancima ili bilo čemu korisnom što može da nam pomogne da možda što bolje prevaziđemo neke stresne situacije.
Psiholozi tvrde da su mehanizmi odbrane često nesvesne reakcije i na mom primeru bih rekla da je to tačno. Kad čujem neke tužne ili stresne vesti, nesvesno se uvek prvo nasmejem. Smeh ili šale, pozitivno okruženje je nešto što svi mi volimo, i ma koliko da je neprijatna situacija, uvek reagujem ovako. Zato sam počela ljudima da objašnjavam to, čisto da me ne bi gledali kao kretena. Pošto sam nailazila na različite podele i jako je teško ustanoviti šta je ispravno, samo ću ih navesti, a ostaviću i linkove pa koga interesuje može dodatno da istražuje.
poricanje ili negacija
regresija
acting out - ova pozajmljenica sigurno ima i neki naš termin, možda pretvaranje/ odigravanje.
disocijacija
podeljeno mišljenje
projekcija
reakciona formacija
potiskivanje
pomeranje
intelektualizacija
racionalizacija
poništavanje
sublimacija
kompenzacija
asertivnost
identifikacija
Svi navedeni odbrambeni mehanizmi se uspešno prevazilaze na psihoterapiji ukoliko terapeut smatra da mogu da budu štetni za dalji neki rast osobe.
Poricanje ili negiranje
Citat:Poricanje je odbrambeni mehanizam u kojem pojedinac odbija da prizna objektivne činjenice ili iskustva. To je nesvesni proces koji štiti osobu od nelagode ili anksioznosti.
Prema psiholozima, ovaj vid reagovanja na određene situacije, nije uvek nužno loš. Onako kako ja to razumem, nekada kroz ovakvu reakciju na situaciju možemo sebi da kupimo vreme dok se ne uverimo u ishod iste. Primera radi, ako bismo uradili neke analize krvi koje nam ukazuju na to da nešto zdravstveno nije u redu. Kroz poricanje da nešto nije u redu, imamo vremena dok ne uradimo podrobnije analize dok ne dobijemo neku konačnu potvrdu da je to nešto loše sa čim moramo da se suočimo. Ali izgleda da je ovo i čest vid reagovanja osoba koje imaju problema sa zavisnostima, što je ozbiljan problem jer nisu možda povukli granicu na vreme tako da je potrebno dosta vremena da sebi priznaju da imaju probleme.
Znaci poricanja u ponašanju neke osobe su sledeći
izbegava da govori o problemu
pronalazi opravdanja za sopstvene postupke
okrivljava druge ljude ili neke druge spoljne faktore da su uzrok problema
nastavlja da se ponaša na određeni način, bez obzira na to koliko su negativne posledice
obećava da će rešiti problem u budućnosti
izbegava da razmišlja o problemu
Rešenje za ovaj mehanizam odbrane bi bio sledeći:
razmislite o tome zašto se plašite da se suočite sa problemom
razmislite o posledicama koje vas čekaju ako ne rešite taj problem
porazgovarajte sa bliskom osobom o tome da biste dobili iskrenu i objektivnu sliku o problemu
radite na tome da uočite iskrivljene misli koje mogu da doprinesu dodatno anksioznosti.
Iako je ovo ozbiljna stvar ukorenjena u ranom detinjstvu koja čoveka može pratitii ceo život i svakodnevna, svi to znamo, amaterski , svako iz svog života, samo nekad ne umemo da protumačimo i stvar nazovemo pravim imenom... Ako bi se na tome radilo naročito ako se to primeti kad su deca mala, a ne primeti se obično, svakako bi kvalitet života bio bolji i život spokojniji.
Tako da, ti mehanizmi se ukorenjuju u detinjstvu, ne kad je osoba zrela osim možda ako joj toliko oslabi um, samopouzdanje, postane anksiozna ili u kontinuitetu ne ulaže u svoje suštinsko obrazovanje i tako podložna svemu
Ne zna se šta je gore neki od mehanizama odbrane ili trpljenja.. Dok se neko brani nekim mehanimom, u isto vreme logično i trpi, i to je circulus vitiosus, al mogu da trpe i drugi kao kolateralna šteta koja može postati hroničan problem
Jer neko može da bude dupla žrtva, recimo kad prebacuje preslikava ili kako se kaže ono što bi trebao da reši kod sebe na drugog pa taj drugi, bračni partner, porodica, najčešće bude duplo žrtva onda ono što bi trebalo da bude odgovornost ove osobe prebacuje kao vruć krompir na ovu drugu i pri tom je još i kinji, i tako se oslobađa a druga osoba kojoj takođe treba pomoć stručna da kaže stop tom začaranom krugu i dalje trpi sve to, najverovatnije kad je manjak samopouzdanja u pitanju.
И приватно и службено увек сам користио метод који Фил препоручује: увек поћи од себе, чак и онда када си убеђен да не постоји твоја кривица у неком делу.
