O stresu, traumi i PTSP

• 5Ovo se svidja korisnicima: helen1, amstel2, djordje92sm, _Sale, saten
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

O stresu, traumi i PTSP

S obzirom da decenijama živimo u stresnim vremenima, i da postoje razni stresori iz okruženja, suvišno je i reći šta sve pritiska čoveka /socijalna komponenta, virus, konfuzija, loš uticaj medija, nemaština, strah od kraha ekonomije, ratna žarišta širom sveta, prirodne katastrofe..../. Ukratko i osnovno o stresu traumi i postrausmatskom stresnom poremećaju ...

Izdvojeni samo opšti delove iz skripti:

Šta je stres?

Termin stres – pritisak, napor, naprezanje

- Uzrokuju ga stresori ili stresne situacije kojima smo uglavnom svakodnevno izlozeni
- Ne mora uvek biti negativan: pozitivan stres moze da bude vrlo koristan i pomogne u ostvarenju vaznih ciljeva
- Svaki zahtev za novim prilagodjavanjem koji sredina postavja pred osobu,
- Pritisak koji prevazilazi sposobnosti da se izbori sa nečim
- Preterana reakcija na situacije ili dogadjaje,
- Dozivljaj pretnje, izazova, ili druge vrste promena u nečijoj okolini, koji nose sa sobom fiziološku i psihološku aktivaciju koja moze dovesti do oštećenja zdravlja povezanih stresom.

Izvori stresa

- Stresori u okruzenju: bezbednost, siromaštvo, loši uslovi stanovanja, klima
- Stresori u radu: zahtevi zadatka, zahtevi uloge, konflikti, fizički zahtevi
- Društveni stresori: porodični problemi, finansijski problemi, neprihvatanje od strane kolektiva-grupe, velike promene u zivotu
- Lično zdravstveno stanje: bolesti, ranjavanje, povrede, rizik od pojave bolesti
- Biohemijski: nikotin, kofein
- Unutrašnji stresori: osećanje neuspeha, sramote il krivice, teznja ka ličnom savršenstvu, prethodna iskustva, razmišljanje o neprijatnim dogadjajima, iz prošlosti ili iščekivanje neprijatnih dogadjaja u budućnosti

Od čega zavisi kako će osoba reagovati u stresnim situacijama:
Osim pouzdano dramatičnih dogadjaja ili gubitaka mnoge situacije i okolnosti koje izazivaju reakciju stresa, u znbačajnoj meri zavise od:

Ličnosti
- Njenih osobina
- Njenih sistema vrednosti
- Njene ranjivosti ili snage
- Zivotne dobi, koja sama po sebi dogadjajima odredjuje značaj...

Reakcije na stres

- Fiziološke
- Fizičke
- Kongitivne –saznajne
- Emocionalne
- Promene u ponašanju

Fiziološke reakcije

- Neuropsihološke i hormonske promene

Fizičke reakcije

- Napetost mišića, najčešće u predelu glave, vrata i ledja
- Glavobolja
- Problemi sa varenjem
- Umor
- Pojačano znojenje, ubrzano disanje, ubrzani srčani rad


Kongitivne –senzorne reakcije

- Teškoće u koncentraciji
- Problemi u donošenju odluka –kretanje u zatvorenom krugu-
- Smanjeni memoriski potencijal
- Sumnjičavost

Reakcije na stres

- Strepnja i nemir
- Deprisivno reagovanje, tuga
- Razdrazljivost – loša raspolozenja
- Nagativnost, cinizam
- Osećanje bespomoćnosti
- Naizgled neobjašnjivi učestali izlivi besa, ljutnje

Reakcije na stres

Ponašanje
- Povlačenje iz društva
- Velike promene u ishrani i piću
- Nepouzdano ponašanje
- Poremećaj spavanja
- Smanjena seksualna želja
- Zloupotreba duvana, narkotika, alkohola

Upravljanje stresom podrazumeva:

Svesnost

- Identifikovati sopstveni stres
- Promeniti sopstveni unutrašnji dijalog
- Shvatiti da je stres potpuno normalna reakcija na dogadjaje

Kontrola izvora stresa
- Razmatramo sopstvene ciljeve
- Procenjujemo da li su oni realni i ostvarivi
- Poboljšavamo protok informacija u radnom okruzenju kao i naše odnose u sredini /komunikacione sposobnosti/

Uspostavljanje ravnoteze
- Otkrivamo naš optimalni nivo stresa – opterećenje koje mozemo podneti bez štetnih posledica po osobu
- Pokušavamo da budemo objektivni
Upravljanje stresom
- Opuštanje
- Meditacija
- Treniranje, fizičke aktivnosti
- Odmor u slobodno vreme
- Kreativne aktivnosti
- Rad

Šta je trauma

Termin trauma znači povreda, telesna ili duševna rana. Strašan dramatičan dogadjaj koj prevazilazi uobičajeno ljudsko iskustvo i opasan je kao po sopstveni fizički ili psihički integritet tako i po integritet drugih osoba;

Šta je kriza

To je dozivljaj ili dogadjaj koji remeti stare navike izazivajući niz specifičnih emocionalnih reakcija i promena ponašanja, i kao prelomna tačka nagoveštava obirise novog razvoja dogadjaja;

Krizni, traumatski dogadjaji

- Iznenadna neočekivana smrt člana porodice ili prijatelja
- Životno ugrozavajuća bolest ili bolest deteta
- Razvod braka
- Prisustvo nasilju, ubijanju, ili ozbiljnom ranjavanju
- Napad vatrenim ili hladnim oruzjem

Kritični traumatski dogadjaji
- Silovanje, i drugi seksualni napadi
- Teško batininanje ili fizički napad
- Ozbiljna nesreća ili povreda
- Prirodne nepogode i katastrofe

Zajednički imenitelj za psihološku traumu
- Intenzivan strah
- Bespomoćnost
- Gubitak kontrole
- Strah od uništenja

Šta narušava traumatsko iskustvo

• Osećaj sigurnosti
- Telesna sigurnost kroz rutinu i svakodnevne aktivnosti
- Sigurnost u okolini – materijalna sigurnost, identifikovanje osoba iz okoline koje su spremne da pruze podršku, sticanje informacija o sopstvenom psihičkom stanju
• Gubitak kontrole – izaziva bespomoćnost
- Rezultat moze biti povlačenje u sebe tj izolacija, oštećenje veze sa osobama iz okoline koje bi mogle biti izvor podrške u oporavku

• Bazično poverenje
- Bazičke ljudske veze, prijateljstvo, brak, porodica
- Pojava osećanja stida, stigme, inferiornosti

• Lične granice
- Fizičke granice: udaljenost od osoba, kontakt i prihvatljivost i prijatnost kontakta
- Psihološke granice: granice u vezi sa našim unutrašnjim procesima: mislima, osećanjima, potrebama
• Samopoštovanje
- Zbog traumatskih simptoma osećanja stida i krivice vezanih za traumatsko iskustvo, dolazi do gubitka samopoštovanja i poverenja u sopstvene sposobnosti
Trauma predstavlja nagrublju povredu fizičkih i psiholoških granica čime dovodi do:
- Gubitka osećanja za sopstvene potrebe
- Gubitka sposobnosti da traumatizovane osobe prepoznaju i razumeju sopstvene emocije.

Od čega zavise reakcije na traumatski dogadjaj

- Od samog traumatskog dogadjaja
- Faktora okruzenja
- Osobina ličnosti traumatizovane osobe

Osobine traumatskog dogadjaja
- Intezitet incidenta
- Duzina trajanja dogadjaja
- Broj uznemirujućih dogadjaja za pojedinca ili društvo u dato vreme

Faktori okruzenja
- Efikasnost pomoći koja je ukazana
- Reakcije kolega sa posla, prijatelja, porodice

Lični faktori
- Pripremljenost osobe na dogadjaj
- Mentalno stanje traumatizovane osobe
- Prethodno iskustvo sa kritičnim dogadjajima
- Dostupni resursi - fizički, emocionalni
- Ozbiljnost povrede
- Starost traumatizovane osobe


Izlozenost traumatskom dogadjaju

Sve osobe izlozene traumatskom dogadjaju dozivljavaju:
- 100 % stres
- 20-50% osoba razvijaju traumatske simtome od kojih se mnogi vremenom povlače, spontano ili nakon kratkotrajne terapijske intervencije
- 5% osoba razvija teške simptome PTSP-a

Šta se dogadja kad smo izlozeni kritičnom dogadjaju?

Kritični dogadjaj-----Traumatizacija-----Stresne reakcije /akutne reakcije, smetnje, poremećaj PTSP/

Reakcije na traumatski dogadjaj

- U krizi ili traumi veoma se različito reaguje
- Vazno je naglasiti da su reakcije posle dozivljene traume i sve što se tada dogadja, normalna reakcija na nenormalni dogadjaj.
Reakcije na traumatski dogadjaj
- Uobičajeno
- Moze biti veoma jako

Posttraumatski poremećaj usled stresa - PTSP

-Traumatski stres duzeg trajanja
- Utiče na zdravlje sposobnost i rad
- Moze postati hroničan

Kako čovek reaguje na traumatski dogadjaj:

Akutne reakcije:

- Telesne: gubitak ravnoteze, puls, disanje, mučnina, drhtavica, šok
- Ponašanje: nemir, uznemirenost, dezorjentisanost, obamrlost…
- Emotivne: strah, panika, osećaj nesigurnosti I bezizlaznosti, gubitak ili erupcija emocija
- Mišljenje: zbunjenost, dezorjentisanost-prostorna I vremenska, oslabljena koncentracija, rupe u pamćenju, haos, ili praznina u glavi, samoprekor, odsutnost, potiskivanje

Postraumatski stresni poremećaj PTSP

Termin se prvi put pojavio 1980. god kao posledica proučavanja iskustva američkih psihijatara u radu sa vijetnamskim veteranima.
U pitanju je mentalni poremećaj uzrokovan traumatskim iskustvom.

Za pojavu PTSP-a su potrebni sledeći uslovi:

- Osoba je dozivela ili je bila suočena sa dogadjajima koji podrazumevaju faktičku smrt, ili ozbiljnu povredu, pretnju smrću, pretnju po fizički integritet njega samom ili nekog drugog
- U reakcijama osoba dominira intenzivni strah, bespomoćnost, prestravljenost

Simptomi PTSP:

Simptomi nametanja:
- Nametljiva i neprijatna sećanja na traumu, koja uključuje predstave, slike, razmišljanja o traumi, misli i opazanja
- Neprijatni snovi koje donosi trauma
- Ponašanja I dozivljavanja kao da se trauma ponovo odigrava kroz uzivljavanje u traumu ili halucinacije

Simtomi izbegavanja:
- Izolacija od društva I bliskih osoba
- Gubitak interesovanja, motivacije
- Zloupotreba supstanci –alkohol, medikamenti, duvan, narkotici

Simptomi povećane osetljivosti:
- Problem sa spavanjem
- Razdrazljivost
- Previše izrazena reakcija trzanja /uplašenost na bezazlene impulse/
- Poremećaj paznje
- Problem u komunikaciji
- Prezir prema starešinama, cinizam

Simptomi iz navedenih grupacija treba da traju duze od mesec dana da bi se svrstali u PTSP. Promene izazivaju značajno oštećenje u socijalnom, profesionalnom, ili ostalim oblicima životnog funkcionisanja.
Simptomie nekad odmah slede trauma, nekad se javljaju u narednih nekoliko meseci, a dešava se da se pojave I posle odredjenog broja godina, provocirani specifičnim podsećanjem na traumu.
Medju uniformisanim licima je često da se simptomi jave nakon dugogodišnjeg akumuliranog stresa, a tokom obavljanja duznosti.

Primarna trauma:

- Trauma koju je osoba neposredno dozivela dejstvom traumatskog dogadjaja kao zrtva rata, saobraćajnog udesa, elementarne nepogode..
Sekundarna trauma:
- Izazvana je posrednim iskustvom tj traumatskih dogadjaja kao što je slušanje o traumatskim dogadjajima ili posmatranje traumatskih dogadjaja
Ovaj tip trauma često se nalazi kod osoba koje se bave tzv. –pomazućim- profesijama I koje su u stalnom kontaktu sa traumatizovanim osobama /zrtvama primarne trauma/ kao što su psiholozi, lekari, socijalni radnici, uniformisani sluzbenici, kolege za podršku I drugi pomagači koji rade sa traumatizovanim osobama.

Model psihološke podrške:

- Informisanje: šta se dogodilo-činjenice, uobičajene reakcije, mere-šta će biti uradjeno, praćenje I upućivanje gde se moze dobiti pomoć
- Razgovor podrške: sprovodi se neposredno po dogadjaju
- Izveštaji psihologa
- Specijalne intervencije

Osnove razgovora sa traumatizovanim licem

Pružanje informacija, podrške, smanjiti izolovanost, osećaj krivice, aktivno slušati, biti direktan, poverljiv, otvoren, neposredan, neosudjujući, podsticati na priču o osećanjima mislima u tom trenutku i posle.

U toku razgovora pažnja se obraća na:

Sadrzaj priče, o problemu ili traumi, na ono što je prećutano, ili na samo ćutanje, ambivalentnost-kad se primete dvojna osećanja I misli, promene u razgovoru kao ton, brzina, jasnoća u govoru, opis dogadjaja, pričati o činjenicama, mislima, osećanjima. U toku razgovora potrebno je biti ljubazan, iskren I otvoren, gledati u oči, izbegavati šale, pomoći osobi da jasnije sagleda problem…


Izvor: Skripte sa predavanja pripadnicima MUP-a određenim za prepoznavanje i pružanje podrške kad je u pitanju PTSP.

• 2Ovo se svidja korisnicima: natrix, Luka2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

natrix ::
Uspostavljanje ravnoteze
- Otkrivamo naš optimalni nivo stresa – opterećenje koje mozemo podneti bez štetnih posledica po osobu
- Pokušavamo da budemo objektivni
Upravljanje stresom
- Opuštanje
- Meditacija
- Treniranje, fizičke aktivnosti
- Odmor u slobodno vreme



"Кад су руке заузете,психа је здрава" казивали су стари Грци.Лично,морам нешто да радим,не би отклонио последице стреса Тј.да не би прсо ко мушмула (Ово сам чуо први пут овде од тебе) .
Каква црна медитација и опуштање,кад видим,шта се дешава око мене.Ујео би некад од муке.Или ја то мешам са нагоном за преживљавање?!

• 3Ovo se svidja korisnicima: _Sale, amstel2, saten
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ове скрипте су са предавања припадницима МУП-а. одређених за пружање подршке услед последица птсп, стреса исл. у својим редовима.

Ал сад све то имамо свуда.
Рад ослобађа, да, па кад се неко радним даном нагомила негативном енергијом онда је најбоље да оде негде на село, и бави се пољопривредом, цвећем, баштом, психички се одмори иако је физички уморан, ал то је уствари позитиван умор-што би се рекло, од рада нико није одапео ...
Ко неће нек почне да млати по џаку за бокс.

Ал корисно је и читање, шетња крај реке, поглед у отворено небо, и природу, тиховање, неки хуманитарни рад, уколико заиста може да се отргне свим стварима које се дешавају бар на пола сата дневно. /има примера шта све може да се учини по том питању у теми: Корисни савети у речи и слици нпр. у истом овом потфоруму/

Има ту и нагона за преживљавањем ал и осећаја беса и немоћи, што не може више да се уради, већ смо спомињали слично. И с тим у вези нема потребе ни задржавати у себи сав тај хаос, јер тек то разара организам.

Добра је и компензација кад се дају конструктивна решења и прича се о свим тим нелогичостима, ал у светлу како се може нешто решити а не као пука критика као што то обично јесте. Сви критикују све, а нико не даје корисна и конструктивна решења нарочито они који гостују по медијима. Само се међусобно критикују и надмудрују. И остаје на томе
Ал има тако и неких ентузијаста, неуморних Дон Кихота, исправљача кривих Дрина исл.

Оно што је приметно. Ко схвата:
Некад је много лакше, у зависности од типа личности и темперамента, могла да се акумулира позитивна енергија, и да се самозацели. Међутим временом, много је више негативних људи који краду енергију и исцрпљују, и остало све укупно а временом и сам организам губи способност да је брзо надокнади, и онда долази до стања презреле мушмуле .

Само да се питамо, са колико смо људи у задње време водили неки пријатни, суштински разговор о стварима које нису свакодневница и нечији или неки општи, друштвени или светски проблем.

Чим се човек пробуди још се није ни протегао, ни умио ако се ухвати за телефон да погледа вести, од рана јутра му, ако је подигао ролетну, та иста ролетна пада до пола прозора,
добро је док цео прозор и греда и носећи зид нису пале ..

И да смисао за хумор, је спас...Што више смеха,
Наш менталитет је познат и по томе што задржава ведар дух углавном и кад је криза. То је непроцењиво.

• 1Ovo se svidja korisniku: natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

natrix ::
Само да се питамо, са колико смо људи у задње време водили неки пријатни, суштински разговор о стварима које нису свакодневница и нечији или неки општи, друштвени или светски проблем.

Чим се човек пробуди још се није ни протегао, ни умио ако се ухвати за телефон да погледа вести, од рана јутра му, ако је подигао ролетну, та иста ролетна пада до пола прозора,
добро је док цео прозор и греда и носећи зид нису пале ..



Ми константно говоримо. Пишемо поруке, постављамо изјаве на друштвеним мрежама и четујемо. Можемо чак почети да се осећамо лагодније у свету наших екрана. Међу породицом и пријатељима, међу колегама и љубавним партнерима окрећемо се својим телефонима уместо једни другима.

Спремно признајемо да бисмо радије послали електронску поруку или мејл него се посветили састанку лицем у лице или позвали неког телефоном.

Овај нас је нови посредовани живот довео у невољу. Разговор лицем у лице је најљудскија и најхуманија активност коју чинимо. У потпуној присутности једни за друге, ми учимо да слушамо. То је место где развијамо капацитет за емпатију. То је место где доживљавамо радост што нас чују, што нас разумеју. А разговор унапређује саморефлексију - разговоре са самим собом који представљају темељ раног развоја, а настављају се током читавог живота.

https://www.novosti.rs/c/kultura/vesti/947265/beg-.....ni-drugima

• 1Ovo se svidja korisniku: amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Само је привид да такав вид комуникације није терет, колико може спојити људе који су у реалности усамљени или немају саговорника због објективних разлога тј фактора живота којима смо деценијама окружени и да ако се човек не гледа у очи и прича да је лакше, ни на тај начин човек не може отићи од 3Д света и реалности, напротив ту је човек изложен још више атаку на психу, јер је шароликост информација већа и билиони разнх извора него кад би неко слушао радио, или читао новине. Па колико год са једне стране ћутао и успео да се разоноди, са друге стране је затрпан разним контрадикторним информацијама, глупостима, итд. То је та нова стварност о којој причају од кад је почео вирус, ал није тад почела, само је тад добила дефинисан назив- онако иритантан-нека нова реалност...
У вези тога била је, пре неки дан објављена једна акнета ал то ће у другу тему.

• 1Ovo se svidja korisniku: natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

natrix ::То је та нова стварност о којој причају од кад је почео вирус, ал није тад почела, само је тад добила дефинисан назив- онако иритантан-нека нова реалност...


Ако кажемо "реална стварност",звучи да смо се помирили са тим.А "нова стварност" не приказује довољно јако,погубно стање појединаца које чине друштво.

• 3Ovo se svidja korisnicima: natrix, Fil, saten
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kada se priča o stresu, uvek mi na misao dođu situacije iz rata, iz perioda kada su harale razne bolesti kada su najbliži umirali non stop. Kada je majka sahranjivala sina jedinca ili kompletnu porodicu....Bilo je svega. Da li su i oni bili svesni stresa, ili je stres u terminološkom smislu bio nepoznanica, pa se zato isti i ne spominje...
Deca su bila gladna, ali su opet bila veselija nego ova današnja. Da li što su bolji uslovi života, čovek postaje neotporniji i stresira se za svaku sitnicu ili su bolji uslovi života samo privid, jer isti vuku sa sobom brzinu življenja, odgovorne poslove itd.

Kao stručno lice, organizator itd. godinama sam radila na poslovima prevelike odgovrnosti, stalne usmerenosti na ljude, kao i prilagođavanjem različitim mentalnim sklopovima. Sve to može da utiče na svest i duhovnost koja postaje vremenom neotpornija na stresne situacije. A sresna situacija je za mene je negativna pojava koja dolazi nenadano, a dočekaš je nespremno.

U septembru sam doživela jednu tešku stresnu situaciju, koju sam dočekala nespremno. Kada se nadaš lošem, kada vidiš izglede koji ukazuju na nešto loše, pogodiće te, ali se na neki način unapred pripremaš i nisi toliko nespreman....Ali kada je nešto neočekivano, a bitno ti je...onda su to mat pozicije. Bar za mene. Ranije sam i na takve situacije umela da odgovorim, ali vreme, nizanje situacija dovodi do slabljenja odbrambenog mehanizma na stres, koji može imati jačinu šoka....Male su tu granice...
Ja sam recimo od tog popodneva do narednog jutra izgubila 2,5 kg . Da ne pričam o tome kako sam bila ''oduzeta'', nisam mogla da pomerim ruke i noge. Obamrlost....

• 2Ovo se svidja korisnicima: natrix, Skywhaler
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Za sad, bez stresa.
Nekako sam se pomirio da je ovo Godless savage garden i da svaku trunku pozitivne energije slavim.