Opraštanje i ponos...

• 1Ovo se svidja korisniku: Mila_90
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja ne mogu oprostiti ako vidim da je osoba ostala ista. Onda jednostavno necu da se druzim sa njom.
Ako vidim da je doslo do promene, do spoznaje, onda ta osoba nije ista "kao od jucer".

Nije korektno onda "toj novoj osobi" ne oprostiti, zar ne? Zamislimo nas kako uradimo neko $ranje i pokajemo se iskreno zbog toga...
--> Da li bi cenili da nam taj neko, kome smo sagresili, oprosti i uvidi da vise nismo isti kao pre? I da nas opet prihvati?


Zaboraviti? Sta znaci zaboraviti. Nismo maloumni pa da zaboravljamo stvari. Uvek ostaje "log file" u glavi. Ali to treba da bude arhivirani log, koga se samo setimo ponekad. Log koji cemo pamtiti kao losu pricu koja je ispricana i zavrsena.

A sada, danas, ide nova prica.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bojan Marjanovic ::Nikada se ništa vremenom ne zaboravlja, bar ne nešto što bismo trebali oprostiti. Još ako sve to pogledamo dublje i šire, shvatamo da tako nešto ne postoji, mislim na opraštanje i ujedno zaboravljanje. Primer: da li sam oprostio bombardovanje moje zemlje - jesam, iskreno jesam (ljudi su izvršavali naređenje), da li sam sve to zaboravio - nikada neću zaboraviti. I kada bi sada zagazili još dalje u raznim opraštanjima kroz život svakog od nas, niko nije ništa zaboravio. Ako se dotaknemo i istorije, oni koji su zaboravili prave ponovo iste greške, znači da ih život nije ništa naučio.

Oprosti,ali duboko sam uverene da gresis..Receno je da sve zavisi od toga, ''ko oprasta'',..znaci koje su to nase karakteristike , koje ce pomoci da zaista i iskreno oprostimo.?..
Primer bombardovanja zemlje,nije primeren..Svakako da niko nikada ne moze oprostiti takvu vrstu agresije...( Ko bi i trazio da se sto takvo oprosti..)..Takav covek bi bio veoma nepravedan i surov!

Kazes,niko nije nista zaboravio,i da ljudi prave iste greske..Pa, zato sto nisu '' rascistili'' sa stvarima iz proslosti....(ostali su zaglavljeni..u domenu prastanja..)i tako bez'' pomirenja'' nastavili da zive,ali te negativne emocije ,potisnute..kroz ponasanja u buducnosti,podsecaju ,i greske se onda ponavljaju..

• 3Ovo se svidja korisnicima: Dusan, Sagacity, Einmana
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja samo kažem, da sam u životu stotinu puta oprostio ali nikad nisam zaboravio ni šta se desilo ni šta sam oprostio. Pa ja to i danas pamtim, ali je oprošteno. Ne razumem u čemu je stvar? Iskreno mislim, da neko ko kaže i da je oprostio i zaboravio, jako dvolična osoba. Drugo, ako sam oprostio krupnu stvar, tek tada nije moguće zaboraviti. Ja sam nailazio na još čudnije rečenice: zaboravio sam ali nisam oprostio! Šta je sad pa to?

I na kraju, naslov teme je zbunjujuć - opraštanje i ponos. To je potpuno individualno, zavisi od osobe a najviše od situacije.

• 1Ovo se svidja korisniku: daxytt
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bojan Marjanovic ::Ja samo kažem, da sam u životu stotinu puta oprostio ali nikad nisam zaboravio ni šta se desilo ni šta sam oprostio. Pa ja to i danas pamtim, ali je oprošteno. Ne razumem u čemu je stvar? Iskreno mislim, da neko ko kaže i da je oprostio i zaboravio, jako dvolična osoba. Drugo, ako sam oprostio krupnu stvar, tek tada nije moguće zaboraviti. Ja sam nailazio na još čudnije rečenice: zaboravio sam ali nisam oprostio! Šta je sad pa to?

I na kraju, naslov teme je zbunjujuć - opraštanje i ponos. To je potpuno individualno, zavisi od osobe a najviše od situacije.

Oprosti,ovde je sada mala moja a greska..misli se na zaboravljanje - (okolnosti ,koje su dovele do povredjivanja..)Posle oprosta ,kada kazemo..zaboravili smo..znaci pomirili smo se sa tim osecanjima''PROSLI SMO KROZ NJIH'' i desio se drugaciji opus u nasoj svesti..a klasicnog zaborava,naravno da nema..
.
'' Cesto ljudi koji dolaze na psihoterapiju sa razlicitim problemima na kraju otkrivaju da je njihov uzrok zapravo u tome sto nisu uspeli da oproste neke davne nepravde koje su im nanete. Nije redak slucaj da su te nepravde cak i zaboravljene, ali bol koji su izazvale jos uvek iz podsvesti(nesvesno -psihoanali.termin) upravlja zivotom te osobe. Tada je potrebno ozivljavanje davnih dogadjaja kako bi ih osoba ponovo dozivela i konacno uspela da oprosti.''

Mi zapravo ''drugim ocima '' gledamo na situaciju,ako smo oprostili..a da s e radi o klasicnom zaboravljanju -svakako da ne..(ti procesi u nama svi, pocev od opazanja,misljenja i dalje ..menjaju se..zato sam ja pisala da smo zaboravili..mi zapravo istu stvar gledamo drugacije..)

• 3Ovo se svidja korisnicima: Dusan, daxytt, danka-
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Onda nije potrebno spomenuti zaboravljanje, jer smo oprostili. Neko ko je oprostio nema razloga da spominje i zaboravljanje i ne zaboravljanje. Jednostavno je oprostio i to što je oprostio ne nabada na nos više toj osobi u slučaju da se nešto ponovo desi.

• 2Ovo se svidja korisnicima: daxytt, Dusan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Licemernije je reći ''Oprostio sam'' i nastaviti druženje sa tom istom osobom, a u dubini duše osećati drugačije.
Inače, u startu sam i ja rekla, da mogu oprostiti, ali i ne zaboraviti. Zašto sam baš ponos povezala za opraštanjem? Zato što nekada nekome možeš praštati i praštati i shvatiš da na kraju ispadneš ''krpa'' od čoveka koja sebe ne ceni ni malo. Neko ti ''zabode nož u leđa'' i sada treba da nastaviš prijateljstvo sa tom osobom. Ma neću. Ne treba mi takav prijatelj. Oprostiću. Neće me to ''izjedati'', ali nećemo biti više prijatelji. Bitno je da se ja više ne ''jedem'' oko toga. Da li je to sebičnost? Mislim da nije. Mislim da je moj život više vredan meni, nego nekom drugom.

Pomenula sam neke postupke koji su uvek teški za ''gutanje''. Prevara, izdaja. Neko će preko i jednog i drugog preći. Žena će ostati sa muškarcem koji ju je prevario i obrnuto. Prijatelj će ostati sa prijateljem koji ga je izdao. Ali sam sasvim sigurna, da će kadkad jedni drugima prebacivati za urađene greške i povređivanje od ranije.

Po meni, bolje je u dubini duše oprostiti, ali ne nastaviti po starom jer se sećanje ne može izbrisati. U ovim slučajevima ni vreme ne bi pomoglo. Istina je da je vreme jedan od faktora koje bi moglo pomoći, ali ne na taj način da bi moglo da napravi ''delete'' u mozgu.

• 1Ovo se svidja korisniku: jelkica7
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Meni je pojam prastanja oduvek bio stran jer sam smatrala da ja, kao obican covek, nemam pravo da nekome oprostim ili ne oprostim. Niti da treba da se opterecujem takvim stvarima.
Imam osecaj da neko drugi, nesto vece od nas, treba da ima tu mogucnost i odgovornost prastanja, a da je na meni da procenim da treba da se ubuduce zastitim od osobe koja me je povredila (iskoristila, osujetila u necemu i slicno), podignem gard ili ga jednog trenutka ponovo spustim.
Tako da nisam imala priliku da osetim olaksanje ili ponos sto sam nekome oprostila, ali ni ljutnju i bes koji sa sobom nosi neprastanje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Već sam negde napisao:
Ne pada mi na pamet da opraštam onima koji su sami sebe doveli u situaciju da ih ignorišem, niti bih se osećao ni za promil bolje ukoliko bi im oprostio.
Sa druge strane, nepraštanje mi ne predstavlja nikakav teret niti bilo kakav problem.
Jednostavno smatram da svako stoji na mestu koje je sam odabrao, i tu ja "ništa ne bi dir'o".

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ali čovek se sa spoznajama rađa svakog dana. Nemoj oprostiti onom koji je umro, dana kada je postao novi čovek

Viđao sam ljude koji od probisveta postaju potpuno OK ljudi, ko što naši stari kažu "dozovu se". Rode se opet, sazru. Da li ga treba odbaciti zbog prošlosti?

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bojan Marjanovic, Sagacity, Dusan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Iz ličnog iskustva, takvi slučajevi su ekstremno retki.