Opraštanje i ponos...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Šta ako sam povređena, zar taj osećaj treba da traje u meni neprekidno? Čemu, koja bi bila svrha i zato što pre iz moje glave.
Slažem se, tome više nema pomena.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Некако сам стекао осећај да сви имамо релативно различито тумачење опраштања. Ја сматрам да опраштање уопште није ствар коју свесно можемо да урадимо. Оно што свесно можемо да урадимо је да некоме кажемо да смо му опростили. Али да ли смо му заиста опростили? Или, можемо да некоме кажемо да му нисмо опростили. Али да ли заиста нисмо?

Генерално, ја бих формулисао опраштање на следећи начин. Опраштање некој особи значи да оно што је та особа учинила нама јој не узимамо више за зло. Односно, опраштање је последица мноштва фактора, попут времена које је прошло, онога што је нама урађено и последице тога, особе која нам је то урадила, понашање те особе према нама након инцидента итд. Али опраштање није ствар избора.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lepo razmišljanje, ali se ne slažem.
Opraštanje je, po meni, isključivo stvar ličnog izbora.
Priznavanje da okolnosti imaju uticaj na naše odluke nije dobro za nas same, i naš integritet kao ozbiljne i svesne osobe.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

_Sale ::Lepo razmišljanje, ali se ne slažem.
Opraštanje je, po meni, isključivo stvar ličnog izbora.
Priznavanje da okolnosti imaju uticaj na naše odluke nije dobro za nas same, i naš integritet kao ozbiljne i svesne osobe.

Ствар коју могу да гледам као ствар личног избора је дефиниција коју је Сириус написао:

Citat:Утврдили смо (надам се) шта је опраштање. Поступак (искреног) пристајања и прихватања моралне, емотивне или материјалне штете коју нам је неко нанео. Дакле, свесна, сврсисходна радња у којој смо ми у пуном сазнању због чега то чинимо и какве то последице повлачи. Свесни смо да нам је неко нанео штету (душевни бол, материјални мањак, итд), али хоћемо да се изнад тога издигнемо и покажемо да нам добар међуљудски однос више значи као трајна појава од привремене штете.

Али по мени то није праштање. То је по мени само дипломатски потез како би се побољшали међуљудски односи. Чак и након тога ја могу према тој особи да осећам љутњу. А док сам љут на њу, опростио јој нисам.

Једино нисам разумео шта си хтео да кажеш последњом реченицом. Али свакако, шта год да си хтео да кажеш, то се односи на наше одлуке. А по мом тумачењу, опраштање није наша одлука.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako nije naša odluka, čija je onda?
To je smisao poslednje rečenice.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

zola92 :: Али по мени то није праштање. То је по мени само дипломатски потез како би се побољшали међуљудски односи. Чак и након тога ја могу према тој особи да осећам љутњу. А док сам љут на њу, опростио јој нисам.
Ako opraštamo ne znači da moramo raditi na poboljšanju međuljudskih odnosa a što zavisi od onoga šta smo oprostili. Postoji i opcija potpunog zaborava te osobe, bez daljeg kontakta jer ne povredi nas uvek osoba koja je u našem vidokrugu. Ko je imao loše iskustvo i oprostio, najbolje će razumeti šta znači oprostiti.

Opraštanje nije svojevoljna odluka kao što ni jedna karakterna osobina to nije.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Opraštanje nije osobina.
Opraštanje je postupak ili odluka koju donosimo mi, a ne geni ili okolnosti.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Naš karakter određuje jesmo li mi ti koji ćemo opraštati i u tom delu nije promenljiv osim u slučajevima naročitog menjanja svesti uzrokovane raznim okolnostima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Opraštanje nije karakter, već odluka koju čovek donosi i to od slučaja do slučaja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ova tema ima mnogo odgovora, pa ne mogu sve ponovo da čitam.
Tema se nemerno zove ''Opraštanje i ponos''...
A ja je tumačim na sledeći način...
Ako me neko blizak uvredi...prelazim preko toga. Opraštam i idem dalje. Nastavljam da se družim. Ako me opet uvredi...Opet ću nekako to da preživim. Oprostiću i idemo dalje. I dalje se družimo. Ali ako me opet uvredi...Pa čekaj bre? Šta sam ja? '' Idiot'' koji nema meru u trpljenju uvreda...E pa imam. Stavlja se crta. Nema dalje. Doviđenja prijatelju, druže. Uvredio si me. Pazi, oprostila sam ti. Rećiću ti zdravo kada prođeš ulicom, eventualno ću te pitati za najrođenije i odoh dalje. Ne bole me više uvrede, ali neću više da se družim. Stvar stava, principa...ponosa šta god...

Da li možemo da donesemo odluku o opraštanju. Pa ja je imam.
Ne praštam: prevaru, laž...
Zašto? Zato što znam i da oprostim takve stvari, duboko u meni i dalje bi sve tinjalo. Jednostavno, to su stvari koje ne mogu da oprostim i to uvek stavljam do znanja. Prilično sam svesna šta mogu a šta ne.
Retki su ljudi koji mogu iz srži sve oprostiti. Uglavnom su okrenuti veri i opraštanje su istrenirali kroz molitve.