Poslao: 14 Okt 2012 11:36
|
offline
- Pridružio: 15 Apr 2011
- Poruke: 572
|
Gnev, dugotrajna ljutnja, ozlojeđenost, mržnja prema ljudima i pojavama u našem okruženju, nikako nas ne mogu učiniti srećnim.
Biti žrtva, u psihološkom smislu, najčešće je pitanje odluke i izbora.
Mi,ljudi,smo nesavršena bića, ali, pored negativnih, posedujemo i mnoštvo pozitivnih osobina. Fantastičan način za oslovađanje rutine i način na koji možemo da prevaziđemo prepreku ili predrasudu je svesno i namerno činjenje dobrih dela i ulepšavanje života onima oko nas.
Nije džabe Sokrat rekao: „Onaj ko želi da pokrene svet, mora prvo sam da se pokrene.“
Prvi koraci su uvek najteži.
Setite se samo kako smo prohodali i pomislite šta bi se dogodilo da smo odustali kod prvog pada.
Promene uvek podrazumevaju otpor i strah od promena.
Ponekad nam se učini da je dobro ušuškana patnja sigurnije rešenje od neizvesnosti koja nam može doneti ispunjenje.
Vrlo je bitno da se krećemo korak po korak.
Grubo rečeno, postoje dve vrste promena:
1. Promene koje se događaju oko nas
2. Promene koje se događaju u nama
Ukoliko ne možete kontrolisati i uticati na događaje, možete uticati i izabrati sopstvenu reakciju na njih.
Vrlo je teško razmišljati pozitivno kad je životni teret nesnosno težak, ali je izuzetno bitno setiti se da je promenom stava i odnosa, prvenstveno prema sebi, pa onda i ljudima i događajima koji nas okružuju, moguće promeniti tok svog života.
Svi smo mi u životu grešili.
Neko češće, neko ređe.
Neko u presudnim trenucima, drugi, pak, zanemarljivo.
Ne postoji niko ko je rođen, rastao i odrastao, a da nije načinio ni jednu jedinu grešku u životu.
Izuzetno je važno biti svestan sopstvenih vrlina i mana.
Svi smo, u životu, prolazili kroz periode u kojima smo se osećali slabo, jadno, beznadežno. Mnogi od nas pretrpeli su poraze na mnogim planovima.U takvim okolnostima, najlakše je posustati, kleknuti, odustati, spustiti roletne i na posletku ne ustajati iz kreveta.
A jesen je ...
Jako je važno da naučimo da praštamo.
Praštanje oslobađa.
Jako je važno da oprostimo sebi.
Praštanje pokreće ogromnu količinu energije.
Svi smo ponekad grešili.
Svi smo u nečemu pogrešili.
Pravili smo zbrku.
Dešavalo se da loše postupamo prema ljudima i da budemo nepravedni.
Dešavalo se da od sebe pravimo žrtve, upravo dok je istina bila da nekog napadamo.
Ako se osvrnemo, videćemo gde smo pogrešili.
Izvinićemo se onima koje smo povredili.
Oprostićemo sebi.
Krenućemo dalje, zar ne ?!
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 31 Okt 2012 21:51
|
offline
- _Sale
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 30 Jul 2010
- Poruke: 13413
- Gde živiš: Z-moon
|
Mislim da svima nama najteže pada kada nekom treba reći "Izvini".
Ova reč je jako moćna ali mnogi od nas izbegavaju da je koriste.
Ja sam počeo da je koristim kao i svaku drugu reč kada sam sebe ubedio da njeno izgovaranje ne predstavlja moju slabost.
Što se praštanja tiče, tu sam malo oprezniji. Ne mislim da ću biti srećniji ako nekome oprostim glupost ili podlost. Naprotiv.
|
|
|
|
|
Poslao: 01 Nov 2012 09:36
|
offline
- Pridružio: 15 Apr 2011
- Poruke: 572
|
Napisano: 01 Nov 2012 9:21
Fiziološku reakciju, uglavnom, ne možemo izabrati.
To je tačno.
Ono što možemo da izaberemo je da ne reagujemo impulsivno.
Kod događaja koji su neočekivani i neprijatni (a ne izazivaju stanje šoka i traumu), možemo izabrati da:
1. Realno sagledamo situaciju (što zahteva distancu i određeno vreme).
2. Adekvatno odreagujemo.
ili da:
1. impulsivno uzvraćamo, nemajući uvid kako u uzroke događaja, tako ni u posledice naše reakcije.
Mislim da je to stvar izbora.
I odsustvo reakcije je reakcija, često jača i produktivnija od impulsa
Svaka reakcija, kao i svaki postupak i ljudski odnos je stvar izbora i mi snosimo odgovornost za taj izbor.
Naravno, ovde ne govorimo o traumatičnim događajima.
Kod trauma, organizam se sam odbrani mnogo pre no što mi shvatimo da se nešto događa.
Tek kasnije (kad smo bezbedni i zaštićeni) počinjemo da obrađujemo događaj i da polako prihvatamo stvarnost.
Dopuna: 01 Nov 2012 9:36
g0c47777 :: Kadkad kao da smo samo sredstvo koje služi reakciji da se ostvari i da se mi u 'dijalogu' s reakcijom ništa ne pitamo... ili se meni tako čini ...
Dešava se.
Tad nas vodi impuls i to nije dobro.
Impuls je sasvim različit od spontane, autentične i kreativne ljudske razmene.
Razlika je u tome što impuls predstavlja nekontrolisano pražnjenje energije (češće destruktivne) uz potpuno odsustvo uvida.
Impuls zaslepljuje i nanosi ogromnu štetu.
Postoje ljudi koji se ponose svojim impulsima jer je u osnovi impulsa povređivanje, a sami su vaspitavani tako da smatraju tuđu povredu sopstvenim uspehom.
Kad god vidimo dvoje da sikću, urlaju, besne, razbijaju - po sredi je impuls .
Kome to može dobro da donese ?!
S druge strane spontana, autentična, kreativna ljudska razmena je obostrana razmena dvoje ili više ljudi koji su se prepoznali: prepoznaju im se talenti, želje, sklonosti, sposobnosti, smisao za humor,teme, emocionalni sklop .... i to je ono čemu treba da težimo.
Spontana, autentična i kreativna ljudska razmena budi ljude, podstiče razvoj (u svakoj dobi), ozdravljuje život, oplemenjuje.
Dešava se da ljudi mešaju impulsivnu reakciju sa spontanošću, a to je potpuno pogrešno.
|
|
|
|
Poslao: 22 Nov 2012 19:46
|
offline
- Pridružio: 25 Avg 2008
- Poruke: 740
- Gde živiš: na bezbednom rastojanju od pojedinih
|
g0c47777 ::citat ::Ukoliko ne možete kontrolisati i uticati na događaje, možete uticati i izabrati sopstvenu reakciju na njih.
S ovim se baš i ne bih složila.
U zavisnosti od vrste događaja, ume biti teško upravljati reakcijom. Kadkad kao da smo samo sredstvo koje služi reakciji da se ostvari i da se mi u 'dijalogu' s reakcijom ništa ne pitamo... ili se meni tako čini ...
Ni ja ..vecinu reakcija i da nismo lose..ne mozemo birati..one se dogadjaju u zavisnosti od mnostva faktora..Ponekada,ali samo ponekada smo u stanju da biramo..i da bas ta izabrana, bude ona prava.. kakva je pozeljna..
Selena@
Citat:Ono što možemo da izaberemo je da ne reagujemo impulsivno...
a..to skoro nikada ne uspevamo..samo ako smo sazreli..ili na putu da nam s e to dogodi..a..to bi znacilo da imamo dovoljno godina...(sazrevamo..celoga zivota..)
Impulsivnost se nalazi u nasem nesvesnom..(nedovoljno istrazenom i ogromnom ..)..pa onda u skladu sa tim i postupamo..Trebalo bi da sto smo stariji..budemo pribraniji..i pazljivije se ophodimo prema situacijama..ali i godine nisu garancija..ako nam u nekom momentu iz dubina naseg bica, neko naredi..da reagujemo tako kako smo ucinili..impulsivno..i naglo...
Citat:Svaka reakcija, kao i svaki postupak i ljudski odnos je stvar izbora i mi snosimo odgovornost za taj izbor...
Ne bih se ni sa ovim slozila..kada bi stvari tako funkcionisale..zivot bi svima bio velicanstveno uredjen..i radosti bi bilo na pretek..Na zalost..nije tako..
|
|
|
|
Poslao: 22 Nov 2012 20:21
|
offline
- Pridružio: 15 Apr 2011
- Poruke: 572
|
Covek je odgovoran za sopstvene izbore i postupke, a pozivanje na nesvesno, ponekad, je dobar nacin da se izbegne bilo kakva promena i da se ujedno oslobodimo licne odgovornosti.
Svakodnevno susrecemo ljude koji zivotare pod parolom: "Jadan ja, nista mi ne ide od ruke."
Nema boljeg saveta od: "Promeni stav i krenuce ti . . ."
Medjutim, nekim ljudima tesko pada cinjenica da je uloga zrtve samo jedna od uloga
|
|
|
|
Poslao: 22 Nov 2012 20:49
|
offline
- Pridružio: 25 Avg 2008
- Poruke: 740
- Gde živiš: na bezbednom rastojanju od pojedinih
|
$elena ::Covek je odgovoran za sopstvene izbore i postupke, a pozivanje na nesvesno, ponekad, je dobar nacin da se izbegne bilo kakva promena i da se ujedno oslobodimo licne odgovornosti.
Svakodnevno susrecemo ljude koji zivotare pod parolom: "Jadan ja, nista mi ne ide od ruke."
Nema boljeg saveta od: "Promeni stav i krenuce ti . . ."
Medjutim, nekim ljudima tesko pada cinjenica da je uloga zrtve samo jedna od uloga
Covek bi trebalo da bude odgovoran za sopstvene izbore i postupke..Da li je ??..Zivot nam to svakodnevno demantuje...
Pozivanje na nesvesno...znaci..
.ne stoji takva kvalifikacija ..pozivamo se,na nesvesno..jer je to njegovo polje delovanja..a..ne da bismo izbegli .... neku promenu...
Licna odgovornost je neka druga tema.
Odgovornost predstavlja sposobnost za samostalno funkcionisanje..
Licna disfunkcionalnost po pitanju odgovornosti moze imati tri korena..
najvazniji..
..nepostojanje svesti o licnoj odgovornosti..
-nespremnost za suocavanje..sa objektom odgovornosti..
nekompetentnost u vrsenju funkcije odgovornosti..
|
|
|
|
Poslao: 23 Nov 2012 14:19
|
offline
- Pridružio: 15 Apr 2011
- Poruke: 572
|
Čini mi se da je najbitnije za temu Promene odgovoriti (za početak) na sledeće pitanje:
Da li su promene moguće ?
Odgovor je : JESU
Ako krenemo od polazišta da su promene moguće, sve ostalo je jednostavnije.
Nakon odgovora na primarno pitanje, nameće se mnoštvo pitanja i moramo voditi računa na to da treba da budemo pažljivi i da mirno i staloženo odgovaramo na svako od njih.
Pitanja koja se nameću su:
1. U kojoj meri su promene moguće ?
2. Koji je način ?
3. Od čega početi ?
4. Koji su merljivi pokazatelji promene ?
5. Šta, zapravo, podrazumevamo pod promenom ?
6. Kakve promene postoje ?
Itd...itd...
Za početak, mislim da je izuzetno važno napomenuti i povremeno ponoviti što pred ogledalom, što u društvu pametnih ljudi koji vole i rade na sebi da IMPULSIVNOST nije ekvivalent KREATIVNOSTI I SPONTANOSTI.
Impulsivnost je nekontrolisano pražnjenje energije bez stečenog uvida, često agresivno, neadekvatno i preterano.
Spontanost je adekvatan i prirodan odgovor na određeni nadražaj.
Da bih pojasnila, uporediću sa igrom.
1. Dvoje dece (može i odraslih, što da ne ) igra odbojku.
2. Cilj je igra i obostrana zabava.
Spontan odgovor je da loptu umerenim udarcem vratimo svom drugom tako da se igra nastavi, a impulsivan da tresnemo po lopti svom silinom tako da nas zaboli ruka, a da loptu zafrljačimo u šiblje koje će je probušiti.
Način na koji ćemo učestvovati u samoj igri i količina zabave koju ćemo dobiti u istoj zavisi 50% od nas samih, zar ne ?!
|
|
|
|