Poslao: 23 Jul 2005 20:18
|
offline
- Pridružio: 17 Jul 2005
- Poruke: 3097
- Gde živiš: "Daleko od Negdje"
|
Da li imate ikakve strahove i kako se snalazaite sa njima, mislim kako ih kontrolisete da vam ne smetaju u svakodnevnom izvotu?
Npr. ja imam neopisiv strah od visine i dubine, za visinu se i ne brinem toliko, letim sto je manje moguce(citaj jednom u 10 godina) a za dubinu je malo teze, ljeto je ide se na godisnji i tako to. Pokusavam da sama sebe razuvjerim od toga straha ali do sada sva moja razujveravanja nisu imala velike pomoci.Svaki put kada plivam u bazenu,stalno kontrolisem dubinu vode ispod mene.
Iko drugi ima istih ili slicnih problema?
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 23 Jul 2005 20:43
|
offline
- gamzzy
- Legendarni građanin
- Pridružio: 24 Apr 2003
- Poruke: 10725
- Gde živiš: Novi Sad
|
Imam ja strah od pauka, ali u poslednjih par godina kao da nemam vremena za taj strah
Šta obaveze učine od čoveka
|
|
|
|
Poslao: 24 Jul 2005 20:36
|
offline
- Pridružio: 17 Jul 2005
- Poruke: 3097
- Gde živiš: "Daleko od Negdje"
|
Gamzzy, izgleda jedino ti i ja u ovme "gradu" imamo strahove od necega.
Ili smo mi jedino svijesni istih?
Mozda tajna i jeste u ignorisanju problema, mozda...
Ja jos nisam pronasla efikasno rjesenje za moje fobije, ali ko zna, mozda jednoga dana.
|
|
|
|
|
Poslao: 25 Jul 2005 05:48
|
offline
- Pridružio: 20 Jan 2005
- Poruke: 791
- Gde živiš: Kovin
|
Ma normalan covek se boji.
Strah od visine imamo svi u ovoj ili onoj meri.
Ja se neizlecivo plasim pasa (rasnih i opasnih,pit bulova i sl.)
I zmija!!!
I rata...
I hiperinflacije...
I bolesti (ovo je trebalo na prvom mestu)
I pojedinih ljudi.
I gubitka posla.
Plasi me i buducnost planete.
Ali sto rece covek iznad mene obaveze ucine coveka pomalo "imunim" na sve strahove.
O svim mojim strahovima imam vremena da razmisljam kad legnem i kad mi se ne spava.E onda pocinjem da strahujem kako se necu uspavati na vreme i otici na posao neispavan.
|
|
|
|
Poslao: 25 Jul 2005 09:29
|
offline
- m4rk0
- Administrator
- Administrator tech foruma
- Marko Vasić
- Gladijator - Maximus Decimus Meridius
- Pridružio: 14 Jan 2005
- Poruke: 15766
- Gde živiš: Majur (Colosseum)
|
Plasim se:
-Rata
-Siromastva
-Bolesti
|
|
|
|
Poslao: 25 Jul 2005 09:43
|
offline
- Vodolija
- Legendarni građanin
- Pridružio: 24 Feb 2004
- Poruke: 3013
|
Patila sam od agorafobije.
Tj. gusila sam se posle mamine smrti, i od tada imam strah od gusenja, tj pocela sam da se gusim cim bi negde dalje od stana otisla sama.
Kolima npr. u Bgd je bilo mucenje,...voznja busom sama, nezamisliva,...cesto sam imala napade gusenja.
Da mi je to neko pricao da cu doziveti smejala bih mu se,...imala sam osecaj kao da sam od stakla, toliko krhka fizicki slaba,...uzas !
Sada je to sve manje, tj skoro pa nemam strah, mada cesto sebe "osluskujem" kako disem, i izbegavam putovanja duga busom, zato sam na par zadnjih letovanja isla avionom,...ali sve vise se vracam na "staro stanje". Sto mi je jako drago.
Eh, da, imam strah od ljudi.
Povredjivana sam mnogo, i hronicno nepoverljiva, to mi jako smeta a verujem i drugima koji me bolje upoznaju. U svakome vidim lose/zlo, i ocekujem to. To je izrazitije ukoliko sam bliza sa tom osobom, tj ako mi je draga i sl. One koje manje poznajem ne razmisljam toliko, normalno da mi nije bitno. Ali poverenje jedino u sestru imam. Obozavam je, jako smo vezane. Ostali tesko pa skoro nemoguce da zadobiju moje poverenje.
Imam jak strah od povredjivanja.
|
|
|
|
Poslao: 25 Jul 2005 10:46
|
offline
- MoscowBeast
- Nepopravljivi optimista
- Civil Works Team Leader @ IKEA Centres Russia
- Pridružio: 22 Jun 2005
- Poruke: 7912
- Gde živiš: Moskva, Rusija
|
Imam utisak da sam vec odgovorio negde na ovo pitanje...
Panican strah nemam, ali imam strah od visine (bez vrtoglavica, ali sa uzasno nelagodnim osecajem na kada sam na vrhu neke zgrade recimo, cak i kad ima ograda, kad nema ograde necu ni da se popnem, nema sile...) i strah od smrti, za koji mislim da je normalan za sve ljude...
@Vodolija
Kad bi ti znala koliko mi je zao ljudi kao sto si ti... Mozda sam suvise osecajan, ali mene licno boli kad je neko nepoverljiv prema ljudima... Vezano je za neku meni urodjenu (mozda i bolesnu) potrebu da se svima svidim i da me svi smatraju prijatnom osobom (tesko podnosim kad neko sumnja u mene, a ne dao Bog da me ne voli ili mrzi... ne foliram se da sam nesto sto nisam da bi me svi voleli, uvek sam ono sto jesam, ne podilazim itd., ali ne zelim na me iko mrzi)...
|
|
|
|
|
|