|
Poslao: 06 Maj 2011 15:13
|
offline
- NeZnamPojma
- Ugledni građanin
- Pridružio: 22 Apr 2011
- Poruke: 335
- Gde živiš: Beograd
|
Kao sto sam vec negde spomenuo pohadjao sam neke seminare vezane za psihologiju.
Izmedju ostalog, od jednog odlicnog defektologa sam naucio nesto i o sukobima.
U sukob uvek ulaze dve (ili vise) strane.
Mnogi ljudi misle da se u sukob ulazi zbog nashih emocija ( sreca, bes, tuga...), ali to nije tacno.
U sukob ulazimo jer nase potrebe nisu zadovoljene.
Uzrok nasih negativnih emocija je to sto nase potrebe nisu zadovoljene, dok je uzrok pozivitnih to sto su nase potrebe zadovoljene.
Do sukoba dolazi kada neke od ovih pet potreba nisu zadovoljene:
1. Za uvazavanjem
2. Za samoostvarenjem
3. Za ljubavlju
4. Za sigurnoscu
5. Za prihvatanjem i pripadanjem
Do sada nisam uspeo da samislim niti jedan sukob a da su sve ove potrebe bile zadovoljene sa obe strane (ako neko uspe neka da primer). U vecini (ako ne i u svim) slucajevima kada dodje do sukoba, doslo je jer jednoj strani nije bila zadovoljena bar jedna od ovih potreba.
Resenje nalazimo tako shto predlazemo korake koji ce dovesti do zadovoljovanja potreba obe strane.
Koristeci ovo, sukobe cete uvek fino zavrsavati, nalazeci resenje brzo i lako .
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 10 Maj 2011 10:41
|
offline
- Pridružio: 04 Maj 2011
- Poruke: 61
|
Dobro je dodano : Blog: Druga strana priče. Mislim da je sa time sve rečeno! Ako jednostrano posmatramo sukob je svakako neslaganje između dve strane. Akcije i reakcije. Ali u sukobljavanju možemo da idemo dalje pa da razmotrimo i sukob sa samim sobom kao i sukob bez ikakvog povoda, razloga. Obično pametniji popušta a budala pomisli da je pametan. Znači prvo se javi budala pa pametan pokuša da mu objasni nešto. Onda budala uzvrati svojim argumentima pa nastaje borba mišljenja. Uzvrate jedno drugome ko dva jarca na brvnu. Znači da ni pametan nije pametniji od budale.
Dobri Stvoritelj je zato izmislio i ovaplotio Prostor da se može ako nema druge i uzmakne, povuče sa mesta okršaja, zbivanja. Mnogima nije jasno šta znači iako postoji prostor, praznina, ništa. Želim da ukažem da pored nečega postoji i ništa što nam omogućava da živimo. Jeste da smo razređeni. Što smo dalji to smo mnanji u relativnom smislu. Zato se i Albert namučio dok nije objasnio šta je to Prostor i Vreme. A šta smo mi ostavio je nama da dalje razglabamo.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Maj 2011 18:43
|
offline
- Pridružio: 04 Maj 2011
- Poruke: 61
|
Dragi Moji, meni se čini da nisam nigde stigao. Oni sa Fizike me teraju u Metafiziku. A ja nikako ne mogu da se opasuljim. Sve je mateijalno i kad pomisliš da je a ono fluid, nešto ne dorečeno. Postoje pojave i pojmovi. Obično se sve svodi na zajednički imenitelj - politiku. Kako to niko ne vidi da je sve povezano kao creva.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Maj 2011 23:45
|
offline
- NeZnamPojma
- Ugledni građanin
- Pridružio: 22 Apr 2011
- Poruke: 335
- Gde živiš: Beograd
|
Napisano: 10 Maj 2011 21:21
mcrule ::
Inace, @ NeznamPojma, sve pohvale za text.
Samo tako nastavi, i napravicemo mi nesto od ovog potforuma. 
Hvala...
Ma vec smo napravili, samo to jos niko osim nas dvojce ne zna. 
Idemo dalje, pa dokle doguramo.
Dopuna: 10 Maj 2011 23:45
Kamenko ::sukob bez ikakvog povoda, razloga. Obično pametniji popušta a budala pomisli da je pametan. Znači prvo se javi budala pa pametan pokuša da mu objasni nešto. Onda budala uzvrati svojim argumentima pa nastaje borba mišljenja.
Mislim da sukob bez ikakvog povoda, razloga, ne postoji.
Moze samo prividno da izgleda da razloga nema, ali on se krije.
Recimo, neki covek sedi u drustvu od par ljudi, i slusa njihove razgovore, ali se ne ubacuje, dosadno mu je.
I onda, ulazi u sukob bez ikakvog povoda, jelte.
Na prvu loptu bismo rekli da ta osoba nema razloga, ali recimo, voli da se svadja.
Ta osoba ustvari ulazi u sukob jer njegova potreba za prihvatanjem u drustvu nije zadovoljena, jer nije u centru paznje.Dok se sukob javlja oko neke potpuno trece teme, nebitne.
Tek kada nadjemo potrebe koje nisu zadovoljene, mocicemo da nadjemo i potpuno resenje.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 11 Maj 2011 08:37
|
offline
- Pridružio: 04 Maj 2011
- Poruke: 61
|
Ne želim raspravu oko nekih nebitnih stvari koje život znače. Postoji neko mesto u prostoru koje ne znači razlog ali je zagađeno nekim bezrazložnim značajem i smislom. Spomenut je prostor u nekom društvu, kafani, recimo. I sad neko došao da popije čašicu, dve. To bi bilo tu negde - razlog. Ali dalje nastupa "zla krv" potreba da se ona prolije. Svrbi. A koga nije svrbelo nemože uopšte da razume značenje reči - svrab, češa.I taj "čova" okrene čašu naopako i spusti je na sto (Naš "Divlji Zapad", doslovno, konkretno!). A to je znak da je došao iz nekog sasvim drugog razloga nego da sluša tuđe razgovore ili da se dokazuje. Jednostavno ga nešto iznutra nagoni da pravi razdor i u sebi i u drugima. Dekadencija. Možda je to onaj glavni "razlog" koji toliko ističete da je razlog? Što da bide dobro kad može da bude zlo. Što da nešto bude prosto, jasno, kad može sve da bude komplikovano, složeno, nejasno i jako pametno - nedokučivo. Prepametno. Tako je đavo nastao od dobrog anđela Lucufera. Pa sad imamo stalno dvojstvo. Boga i Sotonu. Dobro i zlo i njihovo trojstvo. Njihove indolentne osmatrače i posmatrače, komentatore.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Jun 2011 14:17
|
offline
- Pridružio: 15 Apr 2011
- Poruke: 572
|
Odlična tema
Sve pohvale ...
Ja ću napisati nešto o unutrašnjem sukobu.
Unutrašnji sukob je sukob suprotnih osećanja.
Hoću-neću, može-ne može, želim-ne želim, volim-ne volim.
Navedene reči uvek prate jake emocije.
Članovi porodice su oni koji se vole, mrze, privlače i odbijaju.
Naše želje su često u suprotnosti sa uslovima koje nam porodica pruža. Zato ih potiskujemo i stvaramo u sebi unutrašnji sukob između želja, kao fantazija o ostvarenju naših nagonskih potreba, i mogućnosti koje pruža realnost.
|
|
|
|
|
|
