Poslao: 23 Mar 2019 23:29
|
offline
- amstel2

- Prijatelj foruma
- Pridružio: 13 Maj 2012
- Poruke: 3557
- Gde živiš: Kilometar od topolivnice
|
a u njihovim narodnim pesmama?nisam primetio tudjice.ili ne umem da prepoznam?
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 24 Mar 2019 10:30
|
offline
- Sirius

- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18646
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
amstel2 ::a u njihovim narodnim pesmama?nisam primetio tudjice.ili ne umem da prepoznam?
Има их, наравно, само што су тешко уочљиве. Најпре, у римованој песми (ако немаш посебно текст) тешко је дикцијски раздвојити речи, а затим им наћи и контекст с пореклом. То је нормално, и код нас понекад не разумемо шта на српском певају јер текстописци прилагођавају језик рими (''јошт' ћу ово теби касти...''). Друго - као и код нас - народна употреба увек дода нешто тим речима ради лакше изговора. Сети се наших примера . Нигде нећеш наћи реч гарнишна јер то не постоји; постоји карниша (мали драпер, али и сукњица), али ми смо то прилагодили нашем језику, па се чак чује и гарнишла (!). Или боја за дрво - садолин. Названа је по Данцу Садолину. Код нас се сместа претворила у сандолин.
Скај,
Добар пример си навео. Реч партизан дошла је из француског , наравно (присталица) с Наполеоновим ратовима, а најпре је коришћена у Белорусији.
Дискове одавно не бројим, сад их мерим на метре... Нешто преко десет метара оригиналних дискова. Један од њих је и овај - партизанске песме. Оне су, углавном, настајале на мелодијама партизана из доба првог Великог рата. Ево маске једног од тих дискова. Мислим да је то у овом делу Земљине кугле једини такав диск, пошто сам га тражио и нашао у специјализованој продавници у Москви.
|
|
|
|
Poslao: 25 Mar 2019 02:37
|
offline
- amstel2

- Prijatelj foruma
- Pridružio: 13 Maj 2012
- Poruke: 3557
- Gde živiš: Kilometar od topolivnice
|
Napisano: 25 Mar 2019 2:29
Оберек..osim poljske narodne igre(ciji me prvi deo neodoljivo podseca na hava nagilu),ima li neko drugo znacenje?
@Skaj...
a da nema slucajno neka tudjica u ruskom npr.Sumadija 1903?
Dopuna: 25 Mar 2019 2:37
Sirius ::али ми смо то прилагодили нашем језику, па се чак чује и гарнишла (!). Или боја за дрво - садолин. Названа је по Данцу Садолину. Код нас се сместа претворила у сандолин.
ove dve reci u Kragujevcu ces naci i na lokalnoj televiziji i u novinama.
|
|
|
|
Poslao: 25 Mar 2019 09:35
|
offline
- Sirius

- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18646
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Оберек (од обретать) ; реч дошла из руског језика. У руском сада не значи ништа, осим народне игре у Пољској, а коренски се може повезати са речи ''обезбедити'', ''надгледати стално'', што је врло далека и непоуздана веза.
Амстел,
Оваквих примера има колико хоћеш, а посебно колико нећеш...
-Сваки бравар ће за четвртасто гвожђе рећи фиркант (четворострани), само ће сеоски бравари рећи - фирикет (!). Што су они то тако пресловили, бог -те - пита...
- Фелна . Врло често ћете за њу чути фелга, чак чешће него фелна .
-Шофершајбна и шофершајба (а зашто не ветробранско стакло?)
итд , итд...
И да не заборавим: не постоји кисела вода. Постоји минерална вода. А пробај да тражиш у кафани минералну, има да те погледају као задњег сноба...
|
|
|
|
Poslao: 26 Mar 2019 02:54
|
offline
- amstel2

- Prijatelj foruma
- Pridružio: 13 Maj 2012
- Poruke: 3557
- Gde živiš: Kilometar od topolivnice
|
Sirius ::
-Сваки бравар ће за четвртасто гвожђе рећи фиркант (четворострани), само ће сеоски бравари рећи - фирикет (!). Што су они то тако пресловили, бог -те - пита...
moj otac i stricevi su ,mesto firkant(vierkant) izgovarali firiket,a radili u namenskoj sezdesetih,kasnije u nemackoj.
Citat:- Фелна . Врло често ћете за њу чути фелга, чак чешће него фелна .
felgen - orati,prekopavati..
Felge - ono sto nastaje posle oranja,kopanja;more turci na gaz'te oranje,sto bi rek'o Marko,a nemci kazu Brachland
Die Felge - e to je ta "felna",deo tocka.
ja ne znam da li mi imamo neku nasu rec...a rusi?
Citat:И да не заборавим: не постоји кисела вода. Постоји минерална вода. А пробај да тражиш у кафани минералну, има да те погледају као задњег сноба...
ma uvece pomalo kisi, al'je ujutru slatka
|
|
|
|
Poslao: 26 Mar 2019 07:51
|
offline
- Fil

- Legendarni građanin
- Pridružio: 11 Jun 2009
- Poruke: 16586
|
Felga se i kaže, bar ovde.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
|
|
|
|
Poslao: 26 Mar 2019 09:10
|
offline
- Sirius

- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18646
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Filodendron ::Felga se i kaže, bar ovde.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
То ти причам...а колико си пута чуо да је неко рекао фелга? Увек кажу - фелна.
|
|
|
|
Poslao: 26 Mar 2019 21:25
|
offline
- amstel2

- Prijatelj foruma
- Pridružio: 13 Maj 2012
- Poruke: 3557
- Gde živiš: Kilometar od topolivnice
|
da se vratimo brzo Rusiji.stra' me,otici ces i ovde na forumu u penziju,pa ja osta дуду́к.
Narodne igre kao deo bastine naroda u 21.veku.gde putuje jezik,igra je prati. Krenimo prvo sa severnog dela kavkaza.lezginka.lepa igra lezgina,sa islamskim naglaskom .Ostavljamo lezginku Sa jedne strane Kavkaza I prelazimo na jugozapadni deo istoimene planine,spustajuci se na obale crnog mora.Gruzini, pravoslavci,njihove narodne igre I viseglasje,preko,sto ti rece,raskrsnice Ukrajine(Horovod I hopaka-Gopak) stizemo do Moldavije i rumunije ."Чиокырлия" I "Жок",da bi uz dunav stigli do istocne Srbije.vlaske I sopske narodne igre.slicnosti su ocigledne.jedna nit ih povezuje.tako meni deluje.
jel se to samo odvijalo?jesu li i koliko imali uticaja Glinka,Marijus Petipa,Sergej Djagiljev,Benoa , Nuvel? u novije doba Igor Mojsijev?
|
|
|
|
Poslao: 27 Mar 2019 10:12
|
offline
- Sirius

- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18646
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
amstel2 ::da se vratimo brzo Rusiji.stra' me,otici ces i ovde na forumu u penziju,pa ja osta дуду́к.
Narodne igre kao deo bastine naroda u 21.veku.gde putuje jezik,igra je prati. Krenimo prvo sa severnog dela kavkaza.lezginka.lepa igra lezgina,sa islamskim naglaskom .Ostavljamo lezginku Sa jedne strane Kavkaza I prelazimo na jugozapadni deo istoimene planine,spustajuci se na obale crnog mora.Gruzini, pravoslavci,njihove narodne igre I viseglasje,preko,sto ti rece,raskrsnice Ukrajine(Horovod I hopaka-Gopak) stizemo do Moldavije i rumunije ."Чиокырлия" I "Жок",da bi uz dunav stigli do istocne Srbije.vlaske I sopske narodne igre.slicnosti su ocigledne.jedna nit ih povezuje.tako meni deluje.
jel se to samo odvijalo?jesu li i koliko imali uticaja Glinka,Marijus Petipa,Sergej Djagiljev,Benoa , Nuvel? u novije doba Igor Mojsijev?
Наравно. Ово је веома леп офтопик. Где је народ, ту је и жив језик, игра, обичаји...То је оно што нас и повезује и разликује. Све ове игре су ми одлично познате јер сам у мојој установи дуго водио аматерско стваралаштво , а у њему је фолклор једно од највећих драгоцености. Деценијама смо размењивали програме са нама блиским културама. Руске игре су атрактивне, а за разлику од наших су паровне. Ми играмо, по правилу, у леси, а леса се код њих појављује као кореографски елеменат , а не као формација. Може да се погоди да парови излазе, улазе или се позиционирају по леси, али у самој леси не играју (не хватају се у коло, да представим сликовито). Паровне игре су изражене и код других Словена, посебно Пољака и Чеха. Својом атрактивношћу се издваја руска (козачка) школа јер се инстистира на физичког предиспозицији, артизму и егзибицији, демонстрирајући тако надмоћ играчког састава. И заиста, ако неко покуша да одигра козачки демиплије или гранджете, нека се нада ушинућу...
Руска и словенска школа класичне музике је управо стасала на фолклорним вредностима, зато је трајна, да не кажем вечна. Она није канонизована као класична музика западне Европе, већ је укорењена у колективном сећању. Овим именима која си набројао, додајем само још Пјатњицког, као изразитог кореографа, хоровођу и истраживача.
|
|
|
|