offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18640
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
РЕЧНИК РУСКО-СРПСКИХ ЛАЖНИХ ПАРОВА
Ложные друзья переводчика - межъязыковые омонимы
Као што је познато, сви језици овога света имају мање или више хомонима у свом речнику. Неки лингвисти их сматрају богатсвом јер једна реч има више значења (коса, јела, село, лист), а други сиромаштвом из истог разлога - што за више појава постоји само једна реч (лист на нози, лист у књизи, лист на грани, Лист у музици, итд) па морамо из контекста да сазнајемо право значење. И једни и други су у праву.
Овде је, међутим, реч о међујезичким хомонимама у руском и српском језику. Док их српски са енглеским има за прсте једне руке (и то захваљујући романизираном, германизираном или латинизираном пореклу), руски и српски их имају на стотине. Mноге речи ће вас веома изненадити својим неочекиваним разликама (и поред графемске истоветности), а неке чак и засмејати (пролив, сметана, заповедник, итд).
У српском језику хомониме разрешавамо акцентом који је код нас релативно богат јер имамо шест акценатских ознака (два узлазна и два силазна акцента, једну постакценатску дужину и један атонирани, ненаглашени, знак). Тако захваљујући акценту, чулу и контексту можемо разликовати да ли је море водена површина или су то ноћне море.. Таквих примера има много и нису предмет овог сепарата.
Руске хомониме се разрешавају другачије јер у руском језику постоји само један акценат (дугоузлазни) и он је могућ на свим местима у речи, па пошто не важи правило ''читај како је написано'', онда нема тих проблема као код нас. Наравно, постоји и помоћни акценат (побочное ударение) и он се обележава као наш краткоузлазни, али он се врло ретко користи и то код вишесложних речи.
Шта се догађа када се ''укрсте'' наша и руска реч истог писаног облика? То ћете установити ако погледате речник који сам ја извукао прегледавши цео речник од преко 900 страница, реч по реч !
У овом мом речнику ''лажних парова'', налазе се речи које су по писаном облику исте и само у томе је њихова истоветност. Већ код изговора код највећег броја њих одмах се уочава одступање ( один се чита 'ађин' и није бог, већ број један, посла се чита пасла и не значи посла у множини већ генитив именице амбасадор - посол , итд, итд).
У речник нисам убацивао речи које личе на српске, било зато што имају руско слово, било зато што су блиске, али нису исте. Примери за такве речи су:
-Категория одушевленности (категорија бића, а не одушевљења)
-Поразить не значи поразити, већ задивити лепотом
-Сударь наравно није саобраћајна несрећа, већ господин
-Ливень не значи да је неко или неки предмет ливен већ да је напољу пљусак, итд, итд.
Избегао сам и облике у косим падежима или прошлом времену јер се онда листа истоветности знатно шири. Пример за такве речи је реч хотел и њу сам оставио јер је баш специфична као пример ако неко наиђе у читању на њу. То наравно није зграда, већ прошло време од глагола хтети у трећем лицу једнине (он је хтео - он хотел).
Молим све заинтересоване да погледају овај речник и да ми изнесу примедбе и допуне. Уколико дођу у искушење да га цитирају или се њиме користе, поштоваћу то ако наведу одакле су га узели и кога су цитирали. Тако бар налаже научни бон-тон.
|
