Višegeneracijska disfunkcionalna porodica šinobija (baka, otac, majka, srednji brat, mlađa sestra, brbljivi braca osnovnoškolac i ,navodno, pokojni najstariji brat) pokušava da živi povučen i miran "civilni" život, ali joj događaji koji slede to ne dopuštaju.
Život im ne olakšava ni činjenica da su apsolutno nesposobni za međusobnu komunikaciju, verovatno zbog traume koju je izazvala svojevremena smrt pomenutog najstarijeg sina. Redovno se dešava da jedna, ili dve neizgovorene rečenice dovedu do ugrožavanja lične, često i porodične bezbednosti. To će vas naterati da se počešće 'vatate za glavu.
Akcionih scena ne nedostaje, kao ni preokreta, zavera i sličnoga. Sve je tako upakovano da vam ne biva dosadno, a deluje kao da je sadržaj tog paketa ručno birkao neko ko o Japanu zna podosta, ali preferira opušteniji pristup temi. I zaista, reditelj je Dave Boyle:
Vidim, žale se na IMDb-u da im smeta neprimerena, vesternizovana muzika. Meni nije (mada ne kažem da je savršena, moglo je to i bolje). Čini mi se da podcrtava odsustvo (japanskog) jedinstva porodice i upadljivu zapadnjačku razjedinjenost, svako za sebe.