Živa legenda

• 8Ovo se svidja korisnicima: vasa.93, A.L., Isidora01, Ghost of Sparta, mcrule, Simke, Srki94, aronija
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

O sportskim legendama se malo i retko govori pogotovo, ako nisu iz "elite" nekog od kolektivnih sportova (fudbal, odbojka, vaterpolo...), eventualno tek kad "prodju ispod duge", ali evo, desilo se i to , a reč je o jednoj izuzetnoj veličini i, što je još lepše, za života. Tekst iz pera sportskog novinara i reportera, Nedeljka Kovinjala (objavljenog na sajtu RTS-a), mislim da nikoga neće ostaviti ravnodušnim pa ga prenosim u celosti:


Leti, leti.....Top!

To bi bilo apsolutno prihvatljivo rešenje u popularnoj dečjoj igrici 1990. godine, kada je "Leteći Top" na čudesan način zakoračio na svetsku atletsku scenu. Proteklog vikenda ovaj neverovatni atletičar još jednom je zapanjio svet, taman nakon što je napunio 41 godinu života.

Na terenu Vojne akademije u nedelju trenutak kada je Dragutin Topić drugi put napadao visinu od 2,28 m, u mnogome je podsetio na Plovdiv, avgusta 1990. godine. Opet je njegov trener Mihajlo Švraka pažljivo pratio svaki detalj. U Plovdivu je postao prvak sveta za juniore, a sada je na ekipnom prvenstvu Srbije, ispunio "B" normu za učešće na olimpijskim igrama u Londonu. Tako će Dragutin ući u anale svetske atletike kao drugi čovek u istoriji, koji je učestvovao na šest Olimpijada. Pre njega to je uspeo samo Žoao Ntiambe iz Angole, koji je trčao 800 i 1500 metara.

Biće to kruna jedne neverovatne karijere tokom koje je Topić, ciklično, imao uspone i padove, tokom koje ga je više pratilo nerazumevanje sredine, nego razumevanje. Njegov sportski put je slika i prilika dugogodišnjeg odnosa prema atletici u našoj zemlji. "Kraljica sportova" u razvijenim zemljama ima status adekvatan tom imenu; kod nas ovaj bazični sport već dugo je na margini.

Upravo zbog takvog odnosa desilo se da je na ovom, već spomenutom Ekipnom prvenstvu Srbije skok Dragutina Topića od 2,28 m najvrednije dostignuće mereno tablicama IAAF-a. Podsećam još jednom, Top je rođen 12.3.1971. Jeste to razlog za zadovoljstvo, jer je čovek koji već nekoliko godina jede trenerski hleb sa sedam kora, izborio pravo na šesti nastup na olimpijskim igrama, postavivši svetski rekord za veterane. Međutim, taj podatak mora da zabrine ljude koji se staraju o srpskoj atletici.

Zanimljivo je da je Topić svoj ekstremni talenat za skok uvis pokazao postavljanjem svetskog rekorda za juniore od 2,37 m, 12. avgusta 1990.godine u Plovdivu. Samo dvadesetak dana kasnije postao je u Splitu i seniorski prvak Evrope. Bolji iskorak među seniore nije se mogao zamisliti. Već na startu plenio je svojim specifičnim stilom prelaska preko letvice - većina drugih je skakala, a Top je leteo, lepo i dugo. Tim osobenim stilom, koji je sa njim kreirao Mihajlo Švraka, "Leteći Top" je plenio, harizmom takođe. Međutim, i povrede su bile čest pratilac. Ubeđen sam, da nije bilo onih nesretnih sankcija kada je Dragutin sazrevao kao ličnost i kao takmičar, Topić bi ušao u krug odabranih koji su preleteli čarobnu granicu - 2,40 m.

Ovako, ostaje nam da se ponosimo njegovim ostvarenjima: bio je svetski juniorski šampion, još drži svetski juniorski rekord, prvak Evrope za seniore na otvorenom i u dvorani, pobednik univerzijade; najbolji plasmani na svetskim prvenstvima i olimpijskim igrama su četvrta mesta iz Sevilje '99. i Atlante '96. Sada će Top šesti put učestvovati na olimpijadi, da rekordom zaokruži jednu neverovatnu karijeru.

Istovremeno ličnim primerom pokazuje našim atletskim nadama kako dugo može da se traje, na visokom takmičarskom nivou. Na ulasku u petu deceniju života Top i dalje leti, ne toliko visoko kao nekad, ali leti.


Nedeljko Kovinjalo,
21.05.2012. god.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Dusan, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Skoro sam na tv-u gledala emisiju u kojoj je gost bio jedan naš zaslužni sportista koji je iako mu je sportski teren bazen uplivao u političke vode. I tamo vrlo dobro pliva ali na vrlo neprimeren način.
Nije da se nešto petljam u sport, volim da navijam , urlam, psujem kada su nešto važna dešavanja za nasu državu ali inače rešila sam da ,,uplivam,, u ovu temu zbog jedne lepe priče koju sam nedavno čitala.

JUNAK
1976, godine Šavaraš Karpetjan je sa 23 godine bio sportska zvezda u SSSR-u. Kako i ne bi kada je 11 puta rušio svetski rekord, 17 puta bio prvak sveta, 13 puta evropski šampion i 7 puta prvak SSSR-a.
Dok je trenirao pored jezera u Jerevanu začuo je buku i video kako se autobus prepun putnika survao u jezero, potonuvši u dubinu od oko 10 metara. Dotrčao je i bez razmišljanja skočio i zaronio u mutnu jezersku vodu. Doronio je do autobusa, nogama razbio staklo od prozora, i počeo da vadi putnike. Dok je imao snage izvukao je 30 od 92 putnika ali ih je ,,samo,, dvadeset preživelo.Isečen od stakla, inficiran prljavom vodom i muljem, Šavarš se onesvestio dok je izvlačio tridestu osobu. Od posledica zaranjanja zaradio je zapaljenje oba plućna krila i sepsu. Bez svesti, izmedju života i smrti probudio se posle 46 dana. Nažalost njegovoj plivačkoj karijeri je tada došao kraj. Kada su ga kasnije pitali šta mu je bilo najstrašnije, Šavarš je odgovorio:,,znao sam da mogu da zaronim samo odredjen broj puta i plašio sam se da ću pogrešiti. Dole je bilo mračno , ništa nisam video. Jednom sam umesto putnika izvukao sedište... Mogao sam da spasem još jedan život. To sedište me još uvek progoni u snovima...,,
Sport je igra. U igri se takmiči a takmičenja daju pobednika. Uz pobednike iz i slava a ljudi danas vole slavne. Danas se nažalost uspešnost u sportu meri količinom novca i težinom ugovora. Mislim, da dokle god postoje ljudi i sportisti kao što je Karpetjan, sport će uvek biti ,,više od igre,,.