|
Упаљач
На Бадњи дан арх. Давид Сенмут је опет свратио у стан своје бивше жене, која је била на путу. Ту се окупао и опрао зубе, зализао косу, сео и загрлио колена тако да је био као нека коцка. Неколико часака у том положају се одмарао. На тренутак он зажеле да у наручју има неко мајушно створење, дете, можда девојчицу, да је штити и брани... Затим је из џепа извадио онај упаљач и ставио га у црвено-белу кесицу посуту прашином начињеном од мајушних огледала. Попио је један виски и изабрао у женином бару боцу плавог италијанског пенушавог вина. Одлучио се за плави женски шампањац „Блу“, онај слађи, с назнаком „мусцадет“, а не за мушки, с назнаком „брут“. Увијајући боцу у белу хартију он помисли да је вино вечити болесник као жена, а умире као човек и само ретка вина наживе људски век...
На цедуљи продавачице женског рубља прочитао је где она станује и отишао тамо носећи шампањац. Она га је дочекала у слами посутој по поду стана и загрлила пруживши му кутију у златној хартији с машницом.
- Није могућно! - узвикнуо је.
- Мој божићни поклон за тебе - рекла је.
Запањен погледао ју је и помислио да је мрак сишао с неба у њене очи да ту преноћи. Само звук њених јефтиних наруквица с прапорцима вредео је више од најскупоценијег пса.
Размотао је златасту хартију и на своје запрепашћење унутра нашао само једну пригодну свећу за једнократну употребу у виду неке љуштуре пуне плаве прашине.
- Дакле, моја бивша жена је заиста умела да повреди човека. И то је поклон! - помислио је.
- Разочаран ?- упитала је продавачица женског рубља.
- Не. Напротив - узвратио је, из џепа извадио кесицу са црвено-белим пругама и пружио је девојци.
- И ја сам ти донео поклон.
Из кесице она је извукла већ познати јој упаљач који је пре неки дан украла од господина у лакираном капуту.
- Предивно, баш ми је недостајао упаљач!
Она загрли и пољуби арх. Давида Сенмута додајући - Упали стакленог пужа док ја изнесем вечеру.
- Шта пише на њему? - добаци му послујући око јела.
- На чему?
- На упаљачу.
- Мислиш на упутству за употребу? Не знам. То сам бацио. Шта ће упутство за употребу уз упаљач?
- Ама не, питам шта пише на самом упаљачу!
- Не сећам се, чекај да видим...
Тада га она предухитри и издекламова напамет:
- „Ако ме креснеш три пута за редом испуниће ти се жеља!“ Зар не пише то?
Арх. Давид Сенмут се забезекну још једном те вечери. Апсолутно није могао да се сети када је продавачици женског рубља украо и упаљач. Иначе, да није њен, откуд би знала чак и шта пише на њему. За спаваћицу број 3 је знао, али да јој је украо и упаљач, то му није ишло у главу.
Несумњиво, ствари с поклонима биле су кренуле наопако. Морало се нешто учинити да не пропадне вече. И он извали прво што му паде на ум:
- Ја знам како се зовеш!
- Стварно? - одговори продавачица женског рубља - откуд знаш?
- Не знам откуд, али знам. Ти се зовеш Хатчепсут.
- То ми је први пут неко рекао - узврати она и стакленог пужа постави на сребрни тањирић који се нашао на средини стола.
Арх. Давид Сенмут тада кресну упаљачем. Први пут упаљач је бацио леп, плавичаст пламен. И господин Сенмут упали стакленог пужа. Светлост се разли по столу, озари собу. Златне светлости било је свуда, чак и у њиховим устима. То се видело кад год би проговорили.
- Кресни још једном - рече она - треба три пута!
И други пут упаљач се добро показао. Али трећи пут није. Омануо је.
- Не вреди! - рече арх. Сенмут госпођици Хатчепсут - неће ми се испунити жеља.
- Хоће, још како - рече она и пољуби свог архитекту Давида Сенмута како га нико никада није пољубио.
Испод тог дугог пољупца, лежало је на поду, у сенци стола, бачено упутство за руковање упаљачем:
„ПАЖЊА! ОПАСНО ПО ЖИВОТ! Држати далеко од ватре. Ово није упаљач. Ово је оружје посебне намене. Динамитско пуњење у њему активира се после трећег узастопног паљења направе.“
(Милорад Павић
Стаклени пуж
Претпразничка повест)
http://www.rastko.org.rs/knjizevnost/pavic/puz/index.html
|
