|
Tesla, priča uma
Blizu je,a ipak dalek i nedokučiv dobu u kome živi. S tornja zemlje, kao najviši citat sunca, njegov duh blista lepotom.
Ne smeta mu smrtnost, besmrtno misli.
Kao čovek, kad misli, on živi;kao sfinga, kada ćuti on misli.
Živi i misli sa druge strane stvarnosti, s namerom: nečujno da čuje, nevidno da vidi.
On je sadašnjost, konkretna stvarnost, koja hoće da bude budućnost, vizija. Nezapitano,kao reka, jednosmerno, kroz prostor i vreme, neće da teče. On hoće, tragalački, svesno, svojevoljno da zna: odakle dolazi i kamo ide? Njegovo biće, sa mnogo tajni i ideala, ispod gromova i oblaka, čita nebo, mit o sebi stvara.Munje su njegova slova, nadzemaljski govor, čarolija.
Ushićuje ga ono što okom vidi:svetlost;uzbudjuje ga ono što uhom čuje:kosmička tišina; zadivljuje ga ono što naslućuje:energija.
Njegov aršin je um:njime nastanjuje svet i vreme. Njegova snaga je duh:njime s voljom da traje, dugo i nezaboravno, mitski, živi, sebe.
Vito Marković
|
