Možda tražite i:
Dobrica Eric " Prkosna pesma "

MyCity » Književnost -> Srpska književnost » U prkos dušmanima

U prkos dušmanima

Napisano na dan: 4.1.2017

Strana:
1
2

U prkos dušmanima

Sledeća strana

Pagination

Odgovori

Strana:
1
2

natrix Poslao: 04 Jan 2017 15:14 Idi na vrh
offline natrix Zauvek prijatelj foruma Pridružio: 21 Nov 2007 Poruke: 2196	0Niko još nije pohvalio poruku. Registruj se da bi pohvalio/la poruku! Hodočašće Svetome Savi Ljubomir Simović Evo u kakvom mraku ostaje svet Kad se ugasi sveta vatra! Po hlebu hvata se buđ, hvata se led Po putevima punim blata. U ovom mraku, množe se omče i kuke, Svinjska kuga i međ ljude se širi. U ovom mraku stavljaju na muke I seku onog koji braću miri. Sve što je krvlju kupljeno, glavom plaćeno, U ovom mraku gubi cenu. Što digne glavu skončaće, premlaćeno, I izgoreće, u katranu i senu. Umesto da se sabira, u saču Kada ni bogovi ne opstaju sami, Ono što se, vekovima rasipalo, ne rasu, Rasuće se u ovoj zimi i tami. Pa oko čega braća da se skupe? Oko sveće? U sveći nema fitilja! Oko lonca? U loncu nema supe! A osim supe Nemamo drugog razloga ni cilja! U ovom mraku množe se oni što mogu Da kupe sve, a ne mogu ništa da stvore. U ovom mraku ribljih ruku i nogu Biće dobro ako ne bude gore. Iz ovog mraka, što trune i traje, Ne čuje se poziv oslobodioca. Odakle će se čuti, ako se ne čuje Sa krsta, s točka, s Kosova, i s koca? U ovom mraku, Iz ovog surduka, Ne vidi se dalje Od hleba i luka! Iz ovog mraka Glas nam ne dopire Ni do praoca Ni do praunuka! U ovom mraku, crveneći se, duvaju Vetrovi iznad otrovnih reka. Odojčad uče, iz majke, iz majčinog mleka, Da osim smrti nema drugog leka. Brate, koji si izmirio braću, Sine koji si podigao oca, Oče , čiji pepeo sinovi rasuše! Doneo si nam seme vina, seme žita, Al nema ko u zemlju da ga baci! Napisao si, al nema ko da čita, Znak u kome se sabiraju svi znaci! Kamen temeljac dao si nam u šake, Al ne digosmo bedem nasuprot sili! Na Tvom smo grobu ostavili štake, Al ne stigosmo kud smo naumili! Paljeni opet i gonjeni hajkama brzim Tražimo zaklon pod nastrešnicom Tvojom! Ne dopusti da s groba Tvog otpuzimo Na kolenima, vezanim kožom i čojom! Ako Ti nećeš, ko će nas povesti, Zakopane s rovcima i krompirima, Putniče koji si bosim nogama dospeo Tamo doklese ne dopire na krilima? Lađo s koje se vidi Jerusalim! Čaša vina, Hlebe, Sveto slovo! Šljivo kraj izvora! Ulje maslinovo, Koje nas hraniš, i koje nam sijaš! Čuj nas, sveti oče, koji odjekuješ Od zvona i klepala koji traže spasa! Kad ćeš nas čuti, ako nas ne čuješ Danas, kad nemamo ni jezika, ni glasa? Ponosna Pesma Dobrica Erić Ja pevam grla čista kao što drvo lista pevam kroz lavež pasa kao što pšenica klasa pevam s grumenom zemlje u šaci kao što Sin peva o Majci i molim anđele dečicu bestelesnu da mi usliše i prime pesmu. Ovo je moja jedina i jevanđeljska Zemlja-Majka moja Kneginja moja gospođa varošanka moja seljanka storučica. A oko nje se digla halabuka i hajka ko da je vučica ko da je hajdučica. S njom sam pola stoleća cvetao i klasao zrio i gnjio pevao i plakao i da sam juče umro ne bih znao da ovo nisu voćke kalemljene ni polja lebna ni potoci već prerušene munje, vukovi i poskoci! Nagrdiše mi zemlju onoćiše mi dane zatrniše mi sunce pa se ježim i srdim oljagaše mi ime i prezime kuću i ukućane al ja se opet ponosim što sam Srbin! Kažu da sam divljak i da nisam u pravu što branim svoju kuću svoj krst i krsnu slavu A oni meni u mojoj rođenoj Zemlji udaraju međe prekrajaju tapije i pečate crvenim voskom prozore, vrata, kapije. Trpaju na moje pleće svo belosvetsko smeće i čekaju da padnem da posrnem ili bar da se zgrbim ali ja stojim ko krst ko Hristovo raspeće i ponosim se što sam Srbin! Ponosim, kažem, ali u mom ponosu nema poniženja prema drugima gordosti ni poruge Kad bi svi ljudi mogli da se ponose onim što su ne bi niko imao razloga da mrzi druge. I samo što ponekad proškrgućem gnevno ne bi li me čula planeta usnula jer znam da nas čeka prokleto Lijevno đe u njemu bijeli se kula! Moja zemlja je ista onakva kakva je uvek bila Duša joj ko lebac ko kiseljak starinski Svakog je Ona tim lebom dočekala i počastila i ispratila, s poslacima onako domaćinski. Samo se više ne slažemo sa onom Božijom besedom Ko tebe kamenom, ti njega lebom Promenili smo malo i mi svoju čobansku ćud pa ko nas lebom mi njega lebom, medom i vinom a ko nas kamenom mi njega kamenčinom I zato smo evo stali pred strašni sud. Poabaše mi ruho naružiše mi lice oko srca mi lanac na ustima katanac uspavaše mi pčele i ućutkaše ptice al ja se opet ponosim što sam Srbin, Balkanac! I samo što ponekad zabugarim gnevno ne bi li me čula nebesa usnula jer nas opet čeka prokleto Lijevno đe u njemu bijeli se kula! Samozvani mirotvorci što nas zavadiše crnim tamjanom nam Zemlju okadiše. Dušebrižnici bez duše i srca, glavešine, glavonje i glavoseče bez glava pobornici za ljudska prava i slobodu pouzimaše nam ključeve svih prava sad hoće i nasušni hleb vazduh i vodu. Đavolji sinovi i pasji sinovci korov ištrkljao iz bolesne klice srebroljupci pravdomrsci krivodelci i drugi zlikovci okrivljuju mene za svoje krivice. Blate me, brate Ivo, za trojicu muče me kao Malog Radojicu ko Starog Vujadina sa obadva sina Oće da me pretvore u makovo zrnce Kradljivci istine i sunčevog sjaja podmeću mi svoja kukavičja jaja Tako postah neka napast neviđena napastvujem dnevno tri stotine žena pečem belu decu, pravim male Crnce Sude mi za svoje grehe i zločine i za sve ono što oni meni čine Gospode, pogledaj ozgo iz plaveti i zaštiti me od ovih aveti! Moji mladi se čude što se trujem i lečim pesmom psovkom inatom kao i moji stari Šta bih ja drugo sa ovolikom tugom Kriv sam jedino zato što ne umem da klečim (osim da prostiš pred ženom kad radim one stvari) a grešan što proćerdah uz dert i žal i sevdah onako vašarski bećarski i ratarski svoj stid kosovski i ponos kajmakčalanski Ali to ne shvataju ni preci ni potomci golobradi starci i bradati osnovci. Moj đed je bio domaćin čovek u osvit ovog veka Imao je vršalicu vodenicu valjalicu tri lampeka Moj otac je džambasio besne konje i karuce A ja imam samo dušu samo ovo ludo srce što mi priča u grudima o životu o ljudima što mi peva što mi plače što se smeje što me boli što mi bije neprebolno kao ono teško zvono zvono crkve kralja Petra na Oplencu u Topoli! I neću da budem sluga ni žbir ni udvorica ni paž Zato mi staviše na glavu trnov venac srama A moja Zemlja je tek izašla iz jama moja kraljica, obučena u pšenicu i raž, moja velikomučenica Srbija ukavežena, popljuvana i slana Ali ja znam da je sve ovo jedna velika laž i ponosim se što sam Srbin Srbenda sa Balkana! I samo što ponekad arlauknem gnevno ne bi li me čula sazvežđa usnula jer znam da nas čeka prokleto Lijevno đe u njemu bijeli se kula! (1993) Braniću Srbiju i kad budem mrtva (Ljiljana Žikić– Karađorđević Poginula kao dobrovoljac VJ u neprijateljskoj agresiji 01.04.1999. godine na Kosovu. Odlikovana je ordenom zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti, prvog stepena, iza sebe je ostavila šestoro dece.) I kad umrem ja ću nogom opet stati da stojim k`o hrabra i visoka stena pogled će večno granicu da prati ni grob mi neće reći da me nema. Izniknuću svuda gde se miče cveće gde vazduha ima i gde nema, tamo za sve ću biti i za šta se ne zna i za ono kol`ko možemo da znamo. Stražar ću biti surovi i strašni tuđin i lopov da stalno plaši jer Srbin ne može da se zove robom Srbija tu su svi vekovi naši. Čuvaću granicu srpske zemlje moje oprost za grumen neću dati nikom. Moje će ruke hleb svakom da nude, al` Srbiju nikad, to je sve što imam! Ni ognjišta, groblja, ni dedove moje, zbog njih će pogača i otrov da bude. I kad umrem ja ću nogom opet stati da stojim k`o hrabra i visoka stena pogled će večno granicu da prati, ni grob mi neće reći da me nema. Ni grob mi neće reći da me nema! Srbskoj heroini Ljiljani Žikić (Neven Milaković) Otišla je tamo gde božuri cvatu, U proleće rano, gelerom ranjeno, mnogo više Vična stihu nego ratu, Pred zlotvore stala pesnički stameno. Ni koraka više legije demona, Ne skvrnite moju Otadžbinu milu, Spržiću vas jekom pećaršijskih zvona, Sagoreću Simonidom vašu mračnu silu! Ne gazite kosti Srbskih mučenika, Iz Njihovih mošti raste rajsko cveće, zastrašit’ me neće vaša zverska rika, ni mrtvo mi srce propustit` vas neće! Srbija je ovo, bedne kukavice, Odavde do Neba i ravnoga Srema, Kamen joj graničnik moje mrtvo lice, Ni grob mi neće reći da me nema! Odstupite nečastivi, ni koraka više, Na uzglavlju mojem moraćete stati, Tu munjama uklesano ćirilicom piše: И МРТВА ЋУ МАЈКУ СРБИЈУ ЧУВАТИ.. Domovina se brani lepotom Ljubivoje Ršumović Domovina se brani rekom I ribom u vodi I visokom tankom smrekom Što raste u slobodi Domovina se brani cvetom I pčelom na cvetu Makom i suncokretom I pticom u letu Domovina se brani knjigom I pesmom o nebu Sestrinom suzom majčinom brigom I onim brašnom u hlebu Domovina se brani lepotom I čašću i znanjem Domovina se brani životom I lepim vaspitanjem

Profil
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.

natrix Poslao: 04 Jan 2017 15:15 Idi na vrh
offline natrix Zauvek prijatelj foruma Pridružio: 21 Nov 2007 Poruke: 2196	0Niko još nije pohvalio poruku. Registruj se da bi pohvalio/la poruku! Prkosna pesma Dobrica Erić Ja Rab Bozji Srbin sa prosedom bradom izjavljujem dragovoljno kroz lance i zicu pred svedocima Silom, Mukom i Nepravdom da sam kriv i da priznajem krivicu! Kriv sam sto sam neko a ne niko i netko Kriv sam sto u doba opsteg srbobrsta idem u pravoslavnu crkvu doduse poretko i sto se krstim ovako s tri prsta! Kriv sam sto jesam a treba da nisam Kriv sam odavno sto stojim uspravno i gledam u nebo, umesto u travu Kriv sam sto se drznuh protiv krivde kriv sam sto opet slavim svoju krsnu slavu! Kriv sam sto pisem i citam cirilicom kriv sam sto pevam, smejem se i psujem a ponekad i lajem Kriv sam i priznajem da ne znam sto znam i da znam sto ne znam Kriv sam, i da zavrsim s najvecom krivicom (pre nego sto se zacenem od smeha) kriv sam tvrdoglavac sto sam Pravoslavac i Svetosavac i sto ne verujem u sveti zlocin i oprostaj greha! Kriv sam i gresan dakle sto postojim i kad vec postojim i jos drsko stojim sto bar ne priznam da ne postojim! Ako to priznam da sacuvam glavu izgubicu casni krst i krsnu slavu Ako ne priznam crno mi se pise ceo svet ce na moju Zemlju da kidise Rulje bivsih ljudi lopova i golja copori robota i drugih monstruma kidisace na moje vocnjake i polja i na moju belu kucu pored druma oko koje kao najlepse odive cvetaju tresnje, jabuke i sljive. Pa evo priznajem i to za spas roda Ja vise ne postojim skinite me s liste Ja sam od sad samo vazduh, svetlost i voda tri elementa koja vam koriste A ovo sto pred vama govori i hoda to je ono sto vi od mene stvoriste! Moja ruzna slika ozverena lika koju umnozavate u veceri i jutra to je slika vase svesti i podsvesti to nisam ja, spolja to ste vi – iznutra! Moj dusmanine sa hiljadu ruku s hiljadu slugu i sluskinja lazi ubrao si mi sunce ko jabuku i radost cistu ko bulka u razi Moji ce potomci piti jed i cemer a tvoji vec piju gorku medovinu za krvav novac kojim punis cemer rasprodajuci moju djedovinu Usud ce ti ludacku kosulju obuci i tada ce se malo razdaniti ili ce planeta od sramote puci i sve nas u isti ambis sahraniti! Mnogo ste vazne Zemljo moja mila Ti i Tvoje sestre Istina i Pravda cim se na vas digla ovolika sila cim su na vas zinule krivda i nepravda. Rulje bivsih ljudi ubica i golja copori robota i drugih monstruma palacaju na tvoje vocnjake i polja i na moju belu kucu pored druma oko koje kao najlepse odive cvetaju lipe, jabuke i sljive. Sta ce ovde dzihadlije krstasi, farmeri koji Ti cerece sinove i kceri Mora da su cule belosvetske bande da imaju zlatna srca pa ih vade da ih presade u sopstvene grudi ne bi li i oni tako bili ljudi. Gospodo tuzioci suci i dzelati ispisali ste mi svoje zapovesti po zenicama najfinijem staklu Sto teze zivim, lakse cu umreti Zasli ste mnogo u noc poodmaklu ali uzalud cete lincovati najgostoljubiviji narod na planeti (zbog cega cete goreti u paklu) jer Ljudsko Srce cudo nad cudima nece da se primi u vasim grudima! Mi se ne plasimo smrti crne vuge vec ropskog zivota i bolesti duge Smrt je cesta pojava medj nama Srbima kao sto su prolece, leto, jesen, zima I nije strasnije pogotovu danju od suse, poplave, zemljotresa, mraza kad je covek sretne na svome imanju okadjene duse i svetla obraza. Zlonamernici siti i maniti sve mi zabraniste u rodjenoj kuci al ne moze mi niko zabraniti da pevam i da se smejem umiruci a to se vama vise ne dogadja ni kad svadbujete ni kad vam se radja! Postedite me koca i konopca i razapnite me na vrhu planina kao vasi praoci sto su mog Praoca Isusa Hrista Nazarecanina. Ja cu da gledam a vi zazmurite inace ce vam se oci rasprsnuti od sjaja mog lica Samo, pozurite Sto pre me razapnete pre cu vaskrsnuti! (1993)

Profil

natrix Poslao: 04 Jan 2017 15:17 Idi na vrh
offline natrix Zauvek prijatelj foruma Pridružio: 21 Nov 2007 Poruke: 2196	1Ovo se svidja korisniku: Sirius Registruj se da bi pohvalio/la poruku! Domovini Branko Miljković Iz "Smrcu Protiv Smrti" (1959) -Gledali smo kako umiru stojeci oni koje volimo- Nema pesme izvan istine Volim te I kada bi poslali na mene zivotinje sa praznim ocima Volim te I kada bi iz zemlje iskopali psa da laje na nas Volim te I kada bi mi buducnost premestili iza mene I kada bi me ubili Volim te Odbrana zemlje Branko Miljković U srcu ljubav jaca od smrti U glavi misao veca od glave I to je odbrana zemlje Strasni su ratnici pod zemljom, vijnici odbrane, Zaliha snage spremna ako zivi klonu I to je odbrana zemlje. Velika rec ni iz srca ni iz glave Vec iz zemlje ko biljka il cvet Raste, i to je odbrana zemlje Namuceno zrno misli cvet Dan misli sunce I to je odbrana zemlje Koliko je zemlje iza nas Toliko je snage u nama I to je odbrana zemlje Domovina Dušan Vasilev Domovina, to nije mrtva gruda koja nas gvozdenom rukom veže; to je ljubav za oblak što plovi ovuda, za pesmu što se ovde razleže; ljubav za klasje što bogato buja, za ruže što su na grobljima svele, za tresak letnjih besnih oluja, za tugu ptica koje se sele. Domovina, to su sve one spone kojima nas život za se spaja, radost kad naša zvona zazvone, toplota majčinog zagrljaja. Domovina, to su: želje, tajne, magla što preko polja plovi, to su naše bajke beskrajne, domovina - to su svi naši snovi.

Profil

natrix Poslao: 04 Jan 2017 15:18 Idi na vrh
offline natrix Zauvek prijatelj foruma Pridružio: 21 Nov 2007 Poruke: 2196	0Niko još nije pohvalio poruku. Registruj se da bi pohvalio/la poruku! Srbija Oskar Davičo Ja znam sva tvoja lica, svako šta hoće, šta nosi, gledao sam sve tvoje oči, razumem sta kažu, šta kriju. Ja mislim tvoju misao za čelom ti u kosi, ja znam tvoja usta šta ljube, šta piju. Ej, piju od tuge, od znoja, od muke, od noći, od sijerka koji se teško melje. Ja sam u mlinu, sred buke žrvnja, čuo sve tvoje želje i brige tvoje, oj, Srbijo među pesmama među šljivama oj, Srbijo među ljudima na njivama, oj, Srbijo među pesmama, među stadima, oj, Srbijo, pesmo među narodima. Pesmo tužna, meka si milošta što plače kao krv grožđa, kao suza mosta, kao onaj poljubac, onaj miris perja što utka u gugutanje svoje gugutka. Oj, milošto meka, klik si divlje plovke nad jarom iz koje stasa crveni ugalj sunca u zrnu svakog klasa, ali bosa pesmo gluve žalopojke, kad prestaju pesme, kad počinju psovke? Gladna ruke, slepe jadikovke, kad će hajduk bune iz tebe da grune? Psovke i psovke, ej, u čije zdravlje zalud je oranje, zalud je letina? Kletve i kletve, za čije je truplo kravlje nabrekla Mačva od žita, oteklo Pomoravlje, bure u bune, za čije se zube lavlje dimi od mleka ovca i dimi planina, kad Mačva nije sita, kad Mačva nije sita? Kroz mukle lance dana, koža suvonjavih. Svu su je proderali duboki rovovi bora. Od rovovskog rata od zemlje poplavi i skori se lice preko gladi - kora; to lice što nije lice, ti dani što nisu dani, ti dani ranjenih lica, ta lica kao tabani; trnje im ne može ništa i ništa - udari… A svako od tuge za dan kao vek čitav ostari I zbrčka se, oj, Srbijo među bunama, među šljivama, oj, Srbijo među ljudima na njivama, oj, Srbijo među pesmama, među brdima, oj, Srbijo, pesmo među narodima. Tužna pesmo, majko stara, brat nam je u taljigama dovukao iz grada kamenu ploču, kamenog dinara, za med našeg znoja, vino našeg rada. A đikaju deca u lazigaćama, pod kosom, u blatu, među svinjama, među patkama, hraniš ih, Srbijo, druže, više prosom, više postom, više bajkama, uspavankama, više gatkama, i pokrivaš ih mrakom što tako teško pada da gnev po cele noći do oblaka pali bunom iz koliba, polja, vinograda, pevajući srcem što sebe ne žali niz sedmu rupu na krajnjoj svirali, oj, Srbijo među bunama, među šljivama, oj, Srbijo među ljudima na njivama, oj, Srbijo među pesmama u grudima, oj, Srbijo, buno među narodima. Moji očevi Aleksa Šantić Moji su očevi iz onijeh strana Gdje motika zvoni i gdje krasna bije; Gdje znoj s čela kaplje i gdje ralo rije, I tvrde se grude drobe ispod brana... Moji su očevi iz koliba grubi', Gdje se gusle čuju, pripovjesti, bajke, Gdjeno djecu uče proste, dobre majke Kam rođeni kako brani se i ljubi... Moji su očevi sa timora tije' Gdje gnijezdo svoje krstaš orô vije, I sa vihorima bije se i tuče... Moji su očevi buntovnici sveti, Sa dušom oluja što hrli i leti, I krlima zlatne raspaljuju luče... Padajte, braćo Đura Jakšić 1862.god. Padajte, braćo! Plin'te u krvi! Ostav'te sela, nek gori plam! Bacajte sami u oganj decu! Stresite sa sebe ropstvo i sram! Ginite, braćo, junaci, ljudi! Za propast vašu svet će da zna... Nebo će plakat dugo i gorko, Jer neće biti Srbina... Mi nesmo braća, mi Srbi nesmo! Ili vi neste Nemanjin soj? Ta da smo Srbi, ta da smo ljudi -- Ta da smo braća -- oh, bože moj!... Ta zar bi tako s Avale plave Gledali ledno u ognjen čas? Ta zar bi tako -- oh, braćo draga! Ta zar bi tako prezreli vas? Prezrite bratstva, pokor i kletvu! Što nebo dade, pogaz'te vi! Ta nije l' grešno, nije li grozno -- Krv dece vaše gledamo mi!... A gde je pomoć, il' suza bratska? Il' "Juriš, rode, za brata svog!"?... U veljoj bedi, smrti i krvi Danas vas, same, ostavlja bog!... Al' opet, grešan, grešno sam pevo -- Ranjeno srce naroda mog! Ta Srbin kipi -- kipi i čeka -- Al' ne da đavo... il' ne da bog Mi znamo sudbu Aleksa Šantić, Stevanu Sremcu Mi znamo sudbu i sve što nas čeka, No strah nam neće zalediti grudi! Volovi jaram trpe, a ne ljudi - Bog je slobodu dao za čovjeka. Snaga je naša planinska rijeka, Nju neće nigda ustaviti niko! Narod je ovi umirati svikô - U svojoj smrti da nađe lijeka. Mi put svoj znamo, put bogočovjeka, I silni, kao planinska rijeka, Svi ćemo poći preko oštra kama! Sve tako dalje, tamo do Golgote, I kad nam muške uzmete živote, Grobovi naši boriće se s vama!

Profil

natrix Poslao: 04 Jan 2017 15:19 Idi na vrh
offline natrix Zauvek prijatelj foruma Pridružio: 21 Nov 2007 Poruke: 2196	0Niko još nije pohvalio poruku. Registruj se da bi pohvalio/la poruku! Ne dajmo se! Jovan Sundečić (1825- 1900) Ne dajmo se!...dok nam tople krvi Ciglo kapca po žilama mili, No svak nastoj neka bude prvi, Kad je nužda odupr’jet se sili, Koja grozi da nam zlobno smrvi Sam amanet narodnosti, ili Da napr’jetku, kom smo već potekli, Bude klanac da ga ne bi stekli.- Ne dajmo se!... sinovi smo slave, Kr’jepka srca, prem mlađane snage: Što nas većma protivnici dave, Protivnici narodnosti drage, Srčanije još takove lave Susretajmo, i na naše vrage Oborimo i str’jelu i groma, Rad’ obrane imena i doma.- Ne dajmo se!...udes vječan nije; Bio gvozden ma budi koliko, Nije vječan. – Kašnje ili prije, Cvjeće cvati, kud bješe poniko Trn i korov da se po njem’ vije Kivna guja, a ne drugi niko. – Udes mjenja; ali što nas tište Više boli, stalnost viša s’ ište. – Ne dajmo se!...ovaj izraz sami Postavimo na zastavu sveta, Pa dušmanin nek se onda mami, Neka riga i žuč svoju kletu: Aja! neće odprvati nami, Niti našem k budućnosti letu… Bog je reko da se utre zloba, Da se i mi dignemo iz groba. – Ne čuva se tako obraz i poštenje Aleksa Šantić Ne čuva se tako obraz i poštenje! Ko hoće da narod i vodi i brani, Taj u duši vječno muški ponos hrani, - On ne puzi, on se uz Golgotu penje. Zastavu ti svoju bješe narod predô, I za tobom pođe i u borbu stade, Al' ti eto, vođo, posrnu i pade... Gdje ti oči bjehu? Što nijesi gledô? Zar ti što do juče bješe orô smjeli, Ti u kog je vjera založena bila, Zar blatom da sada kaljaš svoja krila? Pred tiranom našim da poklekneš, je li? On ti pruži časti, on te u vis diže, A do juče, znaš li, s njime si se klao! Gdje je ljudski ponos? On je eto pao - Prevaljeni soko u prašini gmiže. Može li ti narod prostiti to djelo? Jesu li to puti duša svijetlijeh? Ne, to je znaj, vođo, jedan teški grijeh I ljaga što kalja junakovo čelo. Ne čuva se tako obraz i poštenje! Ko hoće da narod i vodi i brani, Taj u duši vječno muški ponos hrani, - On ne puzi, on se uz Golgotu penje. Nek vidi dušman Vladimir Vasić 1863 Što ćutiš, ćutiš, Srbine tužni? Protrljaj oči, slava te zove, Slava te zove na crno groblje, Na ono tužno Kosovo polje. Ta da li živiš, ta da li čuješ Tu crnu kletvu, taj uzdah teški? Da li još pamtiš, da li još znadeš Za onaj bojak, bojak viteški? Grešniče teški, trgni se, tresni Lancem o zemlju, nek mine mrak! Nek dušman vidi, nek dušman čuje Da Srb još živi, da je junak!

Profil

natrix Poslao: 04 Jan 2017 15:20 Idi na vrh
offline natrix Zauvek prijatelj foruma Pridružio: 21 Nov 2007 Poruke: 2196	1Ovo se svidja korisniku: mpman Registruj se da bi pohvalio/la poruku! Koliko muka Ljubodrag Obradović 25.04.1999. godine Koliko muka još da izdržimo, koliko suza majke da proliju. Crni oblaci svest bi da prekriju, za slobodu mi se borimo. Svi imamo svoje snove i znamo da ih imaju i drugi. Sloboda sad svako biće zove, za slobodom danas svako žudi. Koliko vetra još da produva, koliko oluja da protutnji. Srbija se danas razumom čuva i prkosom, umesto crnih slutnji. -Izrodi - Vitomir Pušonjić Po vladinim i nevladinim organizacijama Neki sumnjivi Srbi pričaju šta bi sve hteli Začudo da još uvek i takvi postoje među nama Posle svega što smo od palog sveta preživeli Umesto osećaja puni pameti i tuđinske ideologije Hvale Zapadnu silu i neku nakaznu slobodu I kao teška božija kazna ili greška biologije Bezočno pljuju po srpskom zgaženom i poniženom rodu Ali kad se pogled unazad kroz istoriju vrati U vremena ropstva ili prividnih sloboda U svakom dobu sreću se bezbrojni falsifikati U vidu raznog otpada izdajnika i izroda Kada zlo ovlada za teških i mutnih vremena Te se načisto poremete božanski tokovi stvari Bez obzira što niču iz naših klica i semena Taj nesoj još sa rođenjem koren svoj izda i prevari Prazno i tanko u duši a bez vrline i kreposti roda To sopstvene snage nema da živi i da se brani Kadro samo da se jačem bestidno poturi i proda Pa makar i hulji ako će da ga kao živinče hrani Neprijatelji kad pritisnu a s njima muke i nevolje Taj tanjež sam otpada od korena i svega svoga Te prione uz tuđina kao uz nešto vrednije i bolje A srpsko sve zgazi počev od imena do samog Boga Postaju azijati evropejci komunisti ili globalisti Bezočno časne pretke gazeći i njina svetilišta Ali pod svakim imenom svi ti izrodi su isti Jer su suštinom svojom uvek jedno veliko ništa.

Profil

natrix Poslao: 04 Jan 2017 15:22 Idi na vrh
offline natrix Zauvek prijatelj foruma Pridružio: 21 Nov 2007 Poruke: 2196	1Ovo se svidja korisniku: Sirius Registruj se da bi pohvalio/la poruku! Himna pobednika Jovan Dučić Pobeda će preći sve puteve naše, I oglednuti se u dnu sviju reka; Umirućim dati kap iz svoje čaše, A novorođenim kap otrovnog mleka. Ova ista polja što krv jednih žali, Urodiće drugim pricescem i hlebom; I trag ovih istih što su danas pali, Videće se sutra kako svetle nebom. Jer docnije krupni ognjevi da planu, Treba iskra onih što umru u sjaju; Samo zore koje iz očaja svanu, Prikažu grob pretka i put naraštaju. Jer je otadžbina samo ono kuda Naš znoj padne gde je krv očeva pala; I plod blagosloven rađa samo gruda Gde su mač zarđan deca iskopala. Samo buktinjama zbori se kroz tmine; U zrcalu mača budućnost se slika; Preko palih idu puti veličine; Slava, to je strasno sunce mučenika. Večnoj Srbiji Jovan Dučić Čuvaj se, moj rode, svojih stranputica, Jer put neizvestan uvek je put vražiji. Ne boj se jastreba nego kukavica, Ne boj se lažova nego njine laži. Bog neka te spase tvojih spasilaca, Na svakome uglu ima ih po jedan. Prezri mudrost glupih i glupost mudraca! Nož tvog izdajnika biće uvek žedan. Kao grom ćeš naći svoga puta, I kao nit zlatna probiti kroz stenu. Zar hrabrost poltrona da ti snagu sputa, I da nož zločinca prospe zadnju venu! Kosovski vitezi prvi put su znali Za vojsku ubica što će da ih srete: Za gnusno junaštvo onih što su klali U postelji starca, u kolevci dete. Zastavu ideje u ruci podlaca! Mesto mač što svetli, uvek nož što para! Borca što se blatom mesto kopljem baca, Junaka što pljačka i žreca što hara! Zastavu u sramni zločin zamočenu; Slobodu u senci tuđih bajoneta; Otadžbinu celu u pljačci i plenu; U krvavoj ruci gde je pričest sveta. Prezri ljubav podlih i bratstvo ubica. I reč verolomnih i čast klevetnika! Nosi, rode slavni, taj mač bez korica - Znamen krstonosca i Božjeg vojnika! Da bi štit Ahilov bio slave veće, Sam Bog Hefaistos ode za kovača! I ti, rode srpski, znaj da nikad neće Nož ubice stići dužinu tvog mača. Znaj samo iz krvi heroja se rađa Zvezda putovođa za daleke pute... Vetrom neba ide mučenička lađa, Suze su nevinih do neba dignute...

Profil

natrix Poslao: 04 Jan 2017 15:23 Idi na vrh
offline natrix Zauvek prijatelj foruma Pridružio: 21 Nov 2007 Poruke: 2196	1Ovo se svidja korisniku: Dusan Registruj se da bi pohvalio/la poruku! Jevropi Đura Jakšić Tebi da pevam - tebi, tiranko! A duh mi mori otrov i gnev; Uvreda tvojih žaoci jetki Potpaljuju mi plemenit spev. Milionima narodi pište, Milion grudi prosipa krv - Milionima pale kućište, Milion ljudi gmiže ko crv. I milioni dolaze smerno Jevropi gordoj na holi sud: "Ne može više, raja ne može Snositi jaram, mučiti trud! Tiran nas gazi, sramoti žene, Useva naših otima plod. Presudi, smerna, da l' život može U takvom igu nesrećni rod?... Izginućemo!... "Pa izginite!" Podsmeha tvoga gordi je zbor. "I ginućemo, ginuti slavno - Il' mačem preseć Gordijev čvor! Izginućemo - ali slobodni, Jer Srbin neće da bude rob! Tamo daleko, na svetom groblju, Potražićemo život il' grob!"

Profil

natrix Poslao: 04 Jan 2017 15:23 Idi na vrh
offline natrix Zauvek prijatelj foruma Pridružio: 21 Nov 2007 Poruke: 2196	0Niko još nije pohvalio poruku. Registruj se da bi pohvalio/la poruku! Nad Beogradom Vojislav Ilić Spomeniče nemi prohujalih dana, Zašto ti je čelo sumorno i tavno? Da l' se sećaš, možda, krvavih megdana, Što digoše u zrak tvoje ime slavno? Il' grobove brojiš tuđinskih sinova, Što padoše redom pod zidine tvoje, - Zaneseni čarom osvajačkih snova Daleko od krila domovine svoje? Jest, i sada često, kad te kroz noć gledam, Ukažu se ljudske gorostasne seni: S razmrskanim grudima, sa čelima bledim, I usnama hladnim u krvavoj peni... I ja slušam šapat nepojmljivog zbora, Šapat koji tiho umire i tone... To je, možda, izraz dubokoga bola? To su, možda, reči koje kletvom zvone? O, kolevko snova, nadanja i muka Zariveno leži u kamenu tvome, Što ih sruši smrti oružana ruka U danima slave, u pomamu svome! I ti jošte živiš!... Tvoju sedu glavu Ne položi u grob tako burno vreme! Možda čekaš snova poništenu slavu, Taj bleđani prizrak budućnosti neme?

Profil

natrix Poslao: 04 Jan 2017 15:24 Idi na vrh
offline natrix Zauvek prijatelj foruma Pridružio: 21 Nov 2007 Poruke: 2196	1Ovo se svidja korisniku: Dusan Registruj se da bi pohvalio/la poruku! Balkanac Desanka Maksimović Ne stidim se što sam, kako vi velite, varvarin sa Balkana, tla prljavštine i bure. Čujte sad, i kod nas ima neke vama nepoznate kulture. Vi prvo ispitujete i sumnjate, daleki ste i od rođenih sinova, za trpezu svoju ne posadite svakog tuđina; vi možete da pijete a da svakom ne pružite čašu vina. A kod nas su još stari običaji grubi: mi puštamo svakog pod svoje sleme, kod nas se još i s namernikom ljubi, kod nas se podvizi zbog gostoljublja čine; kod nas svaki čovek ima čitavo pleme prijatelja i rodbine. Vi, doista, imate nekoliko miliona Hristovih kipova, na svakog čoveka po jednoga, imaju ga drumovi i polja, apsane i škole; a kod nas, kad ljudi veruju u Boga, u sebi ga nose, i tiho mu se, skoro u snu, mole. Vi, istina, za svaki kut života imate sprava i mašina, sve ste sračunali i sve znate; izumi su vaši za divljenje; a mi još imamo starinske alate, ali sve je kod nas još zdravo i prirodno kao glina: i umiranje, i rađanje, i življenje. Vi imate čitave zbirke pravila i nauka o slobodi, o svemu se kod vas piše i pripoveda; ali mi i po nepisanim zakonima slobodno živimo i nekog prirodnog držimo se reda, slično ognju, vetru, i vodi. Kod vas je, zbilja, sve tačno propisano, kako se jede, govori, oblači; a mi, kad govorimo, vičemo i mašemo rukama, i čorbu glasno srčemo, i u rukavicama smo kao na mukama. Sve je kod nas zaista prosto: obuću nosimo od svinjske kože, puno je kod nas seljačkih navika i stvari; i kraljevski preci naši doista su bili govedari. Narod naš, zbilja, u gnevu može da kolje, ruši i pali; ali mi nismo oni što smišljeno tlače, mi ne smatramo da je svet celi naše polje; mi ne bismo podneli ni urođenik prašumski da zbog nas plače; duša nam je prostrana, iako smo brojem mali.

Profil

MyCity » Književnost -> Srpska književnost » U prkos dušmanima

Ko je trenutno na forumu

Ukupno su 993 korisnika na forumu :: 30 registrovanih, 4 sakrivenih i 959 gosta :: [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:: Korisnici trenutno na forumu: 357magnum, amaterSRB, Andrija357, Areal84, Bubimir, CikaKURE, Denaya, djboj, Dogma21, FOX, Jeremiah, JOntra, Krusarac, ljuba, Matija, MB120mm, mercedesamg, MikeHammer, milos.cbr, MiroslavD, mkukoleca, Panter, Povratak1912, raketaš, S2M, Sirius, vathra, VJ, Vlada1389, ZetaMan

Svaki korisnik ovog sajta je odgovoran za sadržaj svoje poruke koju objavi na sajtu. Sajt se odriče svake odgovornosti za sadržaj tih poruka.
Postavljanjem vaše poruke ili vašeg autorskog dela na ovaj sajt, saglasni ste da ovaj sajt postaje distributer vašeg dela, i odričete se mogućnosti njegovog povlačenja ili brisanja, bez saglasnosti uprave sajta.
Distribucija sadržaja sa ovog sajta je dozvoljena samo u nekomercijalne svrhe, uz obaveznu napomenu da je sadržaj preuzet sa ovog sajta, i uz obavezno navođenje adrese MyCity sajta. Za sve ostale vidove distribucije obavezni ste da prethodno zatražite odobrenje od vlasnika MyCity sajta.
MyCity pokrenuo, administrira i razvija Predrag Damnjanović, a o uređenju sajta se brine MyCity Tim.
Ukoliko želite da nas kontaktirate kliknite ovde.
Naši sajtovi:
Vesti, Vojni forum, Zaštita od virusa, TekstPesme.rs

This content is licensed under a Creative Commons License.
Based on phpBB 2, translated by Simke, designed by