olovkom protiv straha

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

naleteh danas sluchajno sasvim na intervju Gorana Petrovic'a i to bash povodom toga shto je dobio nagradu "Ivo Andricc"
prenosim vam deo (za sada ).

Zbirka "Razlike", razlichita je od svih Vashih dosadashnjih knjiga. Svet posmatrate iz vizure deteta?

"Eto, mozhda, jedne ovlashne dodirne tachke. Andric' se u svom tekstu o pripovedanju pita shta je to pricha. Pa kazhe da je to, mozhda, ona vechita, Sheherezadina, koja pokushava da zavara krvnika, da odlozhi neminovnost udesa i produzhi iluziju zhivota. Andric' kazhe da pripovedach mozhe sam sebi da pricha prichu, kao dete koje peva u mraku da bi zavaralo strah. I tako dalje...(...)
Inache mislim da "Razlike" i nisu toliko razlichite-koliko je jezichak lichnih knjizhevnih terazija ranije tek malo pretezao na stranu domashtanog, on sada tek malo pretezhe na stranu faktografskog. A vizura deteta je ona koju nikako ne bih voleo da zanemarim. Malo je slika u kojima ima toliko nade, koliko je nade u pogledu deteta koji svet ne dozhivljava sa dosadom, sa predrasudima, vec' sa radoznaloshc'u. Kako i kazhem u jednoj prichi, u delu koji uvek chitam na knjizhevnim vecherima i danas se prihavatam olovke da ne bih pao od straha, bash kao shto vidno, na fotografiji snimljenoj povodom polaska u prvi razred osnovne shkole, grchevito drzhim olovku, pa se chini da bih se bez nje sruchio od straha pod klupu. U medjuvremenu, nauche se slova, karta drzhave iza ledja nije vishe vazhec'a, steknu se kakva-takva saznanja, prominu i razlichiti strahovi, ali olovka, a to c'e rec'i pricha, a to c'e rec'i knjizhevnost, pomazhu da opstanemo."

tekst preuzet iz "Politike"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

hvala
http://www.mycity.rs/Srpska-knjizevnost/O-prichi-i.....hovek.html

..granice, dosada, okus vode, lost in the woods, strah, Medeja, stroj, udahnuti..

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

pricha kazhe (josh) i:

U jednoj od pricha opisali ste sve najvazhnije dogadjaje u prve dve decenije svog zhivota. Da li je rech o autobiografskoj prichi?


Delimichno. To je, svakako, pricha u koju sam, do sada, najvishe "investirao" lichno. Bivalo ga je, autobiografskog i ranije, rasutog, manje primetnog, uostalom nema pozitivnog ili negativnog knjizhevnog junaka kojem se pisac barem povremeno "ne pozajmljuje". Kao i u zhivotu nekad ste spremni da date manje, nekad vishe. Zavisi to od mnogo chega, chak i od toga kako ste trenutno raspolozheni. Ipak, chovek je pred sobom ono shto jeste ili nije uradio. Ne pomazhu tudji zakljuchci ili sopstveno zavaravanje. A ponajmanje pomazhe ona strana u knjizi koja obichno nosi naslov "Beleshka o piscu".

Neke od Vashih pricha su, u stvari, novele:" Ispod tavanice koja se lagano ljuspa", kao i antologijska pricha "Iznad pet troshnih saksija", shto je takodje u Andric'evom kljuchu.

"Ispod" i "iznad" su neke od kljuchnih rechi zbirke. Shta vishe da dodam? Povremeno smo dole, u koshmarnom komeshanju, chak ispod nivoa ljudskosti, povremeno gornjem tezhimo.

Ali, u zavrshnoj prichi, "Izmedju dva signala" imamo i "izmedju".

Gde su "ispod" i "iznad", trebalo bi da postoji i "izmedju". Mi smo, civilizacijski, tachno tu, izmedju elektronskih signala nashih silnih uredjaja i skromnog treperenja zvezda. Sprave usavrshavamo, doc'i c'e chas kada nec'emo vishe moc'i ni za piksel da ih poboljshavamo, a zvezde josh nismo ni u osnovne formule sabrali, kamoli objasnili ili dokuchili. Razmak je ogroman. Knjizhevnost, umetnost, ublazhava ovu razliku."

kad otvorish novine pa preskachesh loshe vesti sve u nadi da c'esh prochitati neshto ovakvo, a onda ti se jednog subotnjeg jutra to zaista i dogodi.
@Black Orchid


...

ceo tekst

Dopuna: 30 Sep 2007 22:00

a sad se neshto vecheras setih Kisha i onog njegovog:"pishem jer sam nezadovoljan sobom i svetom."

Dopuna: 20 Jan 2008 20:58

"Palimpsest, dakle, kod mene, najcesce ima znacenje knjizevne tradicije, knjizevnog iskustva. Kao sto je to vec neko rekao (Borhes?) pisac u trenutku kada pristupa pisanju ne seda pred praznu hartiju, nego je u hartiju vec utisnuto, poput nevidljivog a slucenog palimpsesta, citavo iskustvo literature "... I ma koliko pokusavali da zacepite usi, da drljate ziletom ili gumicom po pergamentu, mreza svih napisanih (pa izbrisanih) slojeva soneta ostaje, makar kao slutnja, makar kao zvuk i odjek."
Danilo Kis, Skladiste
izvor

Dopuna: 29 Jan 2008 11:46

"Svaki chovek na ulici nosi u sebi manju ili vec'u pripovetku, katkad je chitash upravo na licu,a ko ne ume chitati u svijetu, taj neka ne pishe."
A. Shenoa