|
|
|
|
|
Poslao: 15 Jun 2009 21:28
|
offline
- micoboj
- Elitni građanin
- Pridružio: 19 Feb 2007
- Poruke: 1833
|
Izvinjavam se što ću još jednom postaviti pitanje na koje ranije nisam dobio odgovor: Ima li neko font sa akcenatskim znacima? Mnogo bi mi značio.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 20 Jun 2009 08:16
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
OK, imam disk sa preko 1800 fontova.Spakovaću ti po jedan čirilični i latinični i poslati na PP.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 05 Feb 2011 23:24
|
offline
- Melody
- Elitni građanin
- Pridružio: 09 Jul 2010
- Poruke: 2484
- Gde živiš: u prostoru između dva tona u dobrom riff-u
|
Da li bi neko mogao da objasni, (stavi link ili sl) na koji način i kako se, prema akcentu, razlikuju dijalekti sa naših prostora: (šumadijsko-vojvođanski, zetsko-južnosandžački, prizrensko-timočki itd...)
Želela bih da znam kako da razaznam dijalekat dok slušam nečiji govor ili čtiam određeni tekst...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Feb 2011 12:43
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
U toku dana ću ti pripremiti odgovor. Trebalo bi da nešto od toga ima i na ovim skenovima.
Za početak: pored poznavanja osnove prozodije, treba da imaš i sluha...A koliko znam, imaš. Prema tome , neće ti biti teško. Kada uvežbaš, s lakoćom ćeš moći odrediti (da ne kažem - ''pogoditi'') ko je iz kog grada...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Feb 2011 14:18
|
offline
- Melody
- Elitni građanin
- Pridružio: 09 Jul 2010
- Poruke: 2484
- Gde živiš: u prostoru između dva tona u dobrom riff-u
|
Unapred vam hvala, Sirijuse.. Sa iščekivanjem čekam vaš odgovor.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Feb 2011 18:35
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Pregledao sam moju (veoma obimnu) literaturu. Postoje dva načina da ti odgovorim: da počnem da te zatrpavam gomilom skenova (za šta mi treba prilično vremena, a pitanje je da li će ti na odgovarajući način pomoći), ili da ti dam nekoliko osnovnih naznaka, prečica takoreći.
Odlučio sam se za ovo drugo. Međutim, ostaje opcija - ako ti treba naučno utemeljenje ili nešto preciznije iz ove oblasti, onda se bacam na skeniranje.
Najkraće, stvari stoje ovako:
Kao što znaš, naš četvorni akcenatski sistem postavio je Vuk St. Karadžić prema izgovoru u jezičkoj osnovici , hercegovačko-podrinjskom izgovoru.O njegovim osobinama dovoljno je pisano, a najvažnija osobina je ta da čuva dužine (genitivne, postakcenatske) i da se one u izgovoru lepo čuju. Najgrublji primer: reč junak (dugosilazni akcenat na prvom slogu, postakcenatstka dužina na drugom) ili ljubav, ili majka, itd, kada se pravilno izgovore izazivaju milozvučni doživljaj. Te dužine ( i dužine uopšte) jesu glavna razlika između književnog govora (utemeljenog na spomenutom dijalekatskom području) i neknjiževnog izgovora. Veoma retko ćeš u kosovsko-resavskom ili u šumadijsko-vojvođanskom čuti tu lepu melodiju reči kakva se može čuti u navedenim primerima. Tempo života (ali ne samo on, što je još važnije) čini da ljudi žure i kod izgovora. Čućeš samo (i to je pitanje kako će biti izgovoren) dugosilazni akcenat i ništa više (a ponekad ni njega! Seti se samo reči pravda; kad si je poslednji put čula sa dugosilaznim akcentom? Pretpostavljam da znaš da je tonska razlika u akcentovanom slogu pra-avda, prilično značajna. O tome piše u navedenim skenovima).
Međutim, najgore je to što dužina nije jedini problem i jedina razlika književnog i neknjiževnog akcenta. Najčešće se greši na intermedijalnim slogovima gde akcenat MORA da bude uzlazni. Kod ''južnjačkih'' i uopšte kosovsko-resavskih izgovora to je obavezno silazni i kratki akcenat (seti se kako Niševljani izgovaraju ime svoga grada - umesto sa dugosilaznim, obavezno se čuje kratkosilazni).
Još jedna pojava je takođe veoma interesantna i po njoj ćeš ponajlakše prepoznati nepravilan akcenat:
U moravskom kraju seljak neće reći kašika sa kratkouzlaznim acentom na prvom slogu (ili viljuška, ili stolica), već će akcenat preseliti na srednji slog i reći kašIka (viljUška, stolIca). Kako se ta pojava naziva? Ona ima svoje stručno ime - ekspiratorni akcenat. Zašto ? Zato što tako izgovorena reč i nema akcenat! Sve se pretvori u izdisaj (ekspiraciju) i jedan prasak - viljUška! Nema melodijske razlike, nema lepote, nema ničega - samo prasak!
Na ovom mestu ću se zaustaviti i napomenuti za sve one koji ovo čitaju (ako ih ima ovde uopšte) i pri tom su se već narougušili ne slažući se sa ovakvim etiketiranjem ''svog'' izgovora , da ovo nije nikakav poziv na linč takve vrste govora. Reč je samo o naučnom gledanju na ortoepiju.
Branko Brborić je govorio: ''Nije strašno što neko kaže - 'jem kobasIce i čitam PolitIku' jer ga je njegov sagovornik razumeo i komunikacijski čin je ostvaren, a to je najvažnije''. Dakle, nije ništa ni ružno ni strašno što neko govori sa tri padeža i jednim akcentom, sve dok ga razumeš. Pravi, književni akcenat obavezan je za televizijske i radijske nastupe i javna izlaganja.
Kao prvu pomoć mogu ti ponuditi da gledaš redovno emisiju ''Srbija danas'', kada se iz svih krajeva javljaju reporteri. Bez obzira na to što se trude da govore književno, može se relativno lako utvrditi ko se odakle javlja. Ako oni i dobro govore, njihovi sagovornici su pravi reprezenti kraja iz kog se javljaju, pa samo uzmi olovku, piši ko se odakle javljao i pamti ...ili snimaj, kako hoćeš.
|
|
|
|
|
|
