Akcenti - prva pomoć

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

JankoS ::Da li je pravilan dugouzlazni akcenat na drugom slogu glagola ''koristiti''?
Nešto kao ''koRIIIIIstiti''...

Dublet.
Kada ovaj glagol označava da je nešto nečemu korisno (koristiti čemu ili kome - koristiti zdravlju, koristiti kondiciji, itd) onda je na prvom slogu kratkouzlazni akcenat.

Kada ovaj glagol označava aktivni odnos prema nekoj stvari , osobi, situaciji (koristiti automobil, koristiti priliku), onda je akcenat dugouzlazni upravo onako kako si ti rekao - na drugom slogu.

Zadovoljan?

• 1Ovo se svidja korisniku: Ketika
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Naravno.
Pretpostavljam da u našem jeziku postoji više glagola čiji akcenat zavisi od njihove službe u rečenici.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Ketika, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

JankoS ::Naravno.
Pretpostavljam da u našem jeziku postoji više glagola čiji akcenat zavisi od njihove službe u rečenici.

Baš tako. Kad naiđemo na njih, objasnićemo ih, pošto bi preveliki posao bilo da ih sada tražim (a da se ne oslonim na slučajni odbir). Kao primer akcenatskog bogatstva ne posluži glagolska imenica vaspitanje koja ima čak tri akcenta, u zavisnosti od službe u rečenici...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Melody ::Da li bi neko mogao da objasni, (stavi link ili sl) na koji način i kako se, prema akcentu, razlikuju dijalekti sa naših prostora: (šumadijsko-vojvođanski, zetsko-južnosandžački, prizrensko-timočki itd...)

Želela bih da znam kako da razaznam dijalekat dok slušam nečiji govor ili čtiam određeni tekst...

Napominjem da na jugu i jugoistoku Srbije (Nis, Leskovac, Vranje, Pirot) ne postoje te nijasne u naglascima. Naglasci su kratki i udarni, nema pevanja i razvlacenja u govoru. Tako se u tom kraju prica i samo zato sto to nije zvanicni knjizevni jezik, smatra se pogresnim iako je ljudima maternji.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Да ли је тачна тврдња да четири акценатска знака плус генитивни знак нису довољни да би се правилно акцентовала свака ријеч у српском језику (укључујући све говоре)?
Наиме, мој рођак (није лингвиста) тврди да неке ријечи из свог краја не може правилно да акцентује јер му не одговара нити један од постојећих знакова, па би требало увести нове.

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

micoboj ::Да ли је тачна тврдња да четири акценатска знака плус генитивни знак нису довољни да би се правилно акцентовала свака ријеч у српском језику (укључујући све говоре)?
Наиме, мој рођак (није лингвиста) тврди да неке ријечи из свог краја не може правилно да акцентује јер му не одговара нити један од постојећих знакова, па би требало увести нове.

Не би требало због твог рођака уводити нове знаке.

Истина је да неке речи могу да се акценатски препознају тек у контексту реченице, што само по себи није ништа страшно. Врло ретко, као што знамо, речи стоје саме за себе.

Примери:

јела (Јела), коса (Коса).

Ове две речи , поред хомонимије (множина од јело, генитив множине од именице јело, али и Јела, име, па јела дрво) имају и деклинативне облике , па се различите употребе могу видети и бар још петнаестак случајева :
-она је јела
-седео је крај јела
-више врста јела
итд, итд

Затим:
-Она је села
-били смо на ивици села
-много је села у нашем крају
-много је (по)села у години
итд, итд

онда још:
Коса (додај облике по жељи и машти).

Је ли то то што те интересовало?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Нисам се бавио акцентима и не знам да поставим одговарајуће акценатске знаке на дату ријеч, али сматрам да добро, по слуху, акцентујем ријечи када говорим. Право да кажем, нисам ни покушавао. Чак и не покушавам ни да научим да распознајем постојеће знакове. То је оно, као када физички распознајемо два близанца, а не знамо који је Ненад, а који Предраг.
Хтио сам да знам да ли је мој рођак неко закерало, или је у праву. Дискусија је започела од једне књиге у којој је један нелингвиста писао о језику свог краја. Мој рођак тврди да су одређене ријечи потпуно неправилно акцентоване иако је књига лекторисана. На моје питање да ли би те ријечи биле добро акцентоване да је употријебљен неки други, постојећи, акценатски знак, одговорио ми је да не би, већ да би требало увести нове.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Хм..Не бих да увредим твог рођака, но пошто се прозодијом баве у нашем језику баш цепидлаке (у лингвистици су акцентолози , поред семантичара, крем струке) онда ми можеш веровати да је овај систем, за сада, најбољи.

Можда ниси лепо разумео то што је он предлагао, а можда ни ја нисам лепо образложио, па да поновим:

Поред тога што реч може имати у номинативу хомонимијски облик (нпр. боца-боца, односно трн и флаша) она може исто изгледати и у различитим падежима (пала је боца, много је боца, о неколико боца је реч, итд), па се онда акценатска (тонска !) вредност једне речи може сагледати тек у њеном реченичном контексту. То је нормално, како рекох јер писци реч врло ретко ''остављају'' саму, изложену нејасноћама...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Његов став је конкретан: Нити један од постојећих акценатских знакова не може потпуно тачно да акцентује одређене ријечи како би се правилно изговориле. Говор у крају из којег је аутор књиге је такав, како сам схватио, да има неке специфичности које се не могу приказати постојећим акцентима. Зато он мисли да би требало увести још знакова.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

micoboj ::Његов став је конкретан: Нити један од постојећих акценатских знакова не може потпуно тачно да акцентује одређене ријечи како би се правилно изговориле. Говор у крају из којег је аутор књиге је такав, како сам схватио, да има неке специфичности које се не могу приказати постојећим акцентима. Зато он мисли да би требало увести још знакова.

Ovo je već jasnije...i ništa neobično. Očigledno je reč o manjoj dijalekatskoj grupi nestandardnog govora.

Inače, hteo sam prvo da odgovorim na nešto što si napisao na početku današnje prepiske: tačno je da se uobičajeno koristi pet akcenatskih znakova. Međutim, u praktikumima se pojavljuju još dve akcenatske vrednosti!
-Atoniran, odnosno nenaglašen akcenat. On se obeležava ''kineskom kapicom'', odnosno obrnutim znakom koji podseća na vrh strele. Koristi se ne samo za maltretiranje studenata, već i za što preciznije ralikovanje homonima.


-Postoji i ekspiratorni akcenat , odnosno tonska vrednost. Grafički ne umem da prikažem njegovo obeležavanje, no karakterističan je po tome što obeležavamo nepravilno intermedijalne akcente u kosovsko-resavskom i timočko-prizrenskom govoru. O čemu je reč? Uzmimo za primer reč kašika. Ona je na prvom slogu akcentovana kratkouzlatnim akcentom i to je pravilno. Međutim, u centralnoj i južnoj Srbiji može se redovno čuti kašika (i viljuška, stolica, itd). Pri tom akcentovanju ne čuje se tonska razlika uzlaznog sloga, već sav vazduh se ''potroši'' na ekspiraciju naglašenih samoglasnika. Bez melodije, pa izgleda kao da se samo to slovo čuje od cele reči. To je ekspiratorni akcenat.

Postoji i metatonijski akcenat (šesti znak), ali da te ne davim sada s njim jer je praktično izumro, a pojavljivao se u Slavoniji.

Nadam se da te je ovaj odgovor zadovoljio.