|
Poslao: 26 Maj 2016 15:16
|
|
|
Поздрав свима! 
Нова сам овде и занима ме да ли би могао неко да ми помогне са испитним питањем које се тиче главних акценатских особина дијалеката са наших простора ( призренско-тимочки, зетско-јужносанџачки, косовско-ресавски, шумадијско-војвођански и источнохерцеговачки)?
Конкретно, потребна ми је литература која се бави тиме како бих могла што више информација и примера да прикупим и тако формирам један ваљан одговор.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 27 Maj 2016 06:11
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Има много одличне литературе код нас. Потражи радове Асима Пеца, његова скрипта и студије се користе на Филолошком. Као помоћну литаратуру можеш користити књиге Бранивоја Ђорђевића (''Српскохрватски позоришни језик'') и чувено фототипско издање Миливоја Поповића Мавида - ''Лепота казане речи''. Њих двојица су се прозодијом бавили са становишта сценске употребе и њихове књиге су веома корисне.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 27 Maj 2016 13:30
|
|
|
Sirius ::Има много одличне литературе код нас. Потражи радове Асима Пеца, његова скрипта и студије се користе на Филолошком. Као помоћну литаратуру можеш користити књиге Бранивоја Ђорђевића (''Српскохрватски позоришни језик'') и чувено фототипско издање Миливоја Поповића Мавида - ''Лепота казане речи''. Њих двојица су се прозодијом бавили са становишта сценске употребе и њихове књиге су веома корисне.
Асим Пецо ''Основи акцентологије српскохрватског језика'' ми је обавезна литература, ту студију имам. Уколико имате нешто од осталог наведеног у ПДФ издању или скенирано, много би ми значило, јер сам тренутно у родном месту и немам приступ некој опремљенијој библиотеци.
То ми и јесте највећи проблем... 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 27 Maj 2016 13:44
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Све то што сам набројао (и још понешто, мрзело ме да набрајам) имам у физичком облику. Углавном ту литературу знам напамет па се нисам ни трудио да је скенирам. Ако те нека област посебно интересује или имаш неко конкретно питање, то можемо и овде да решимо - као и до сада. Као што знаш, скенирање комплетне књиге није баш мали посао.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 27 Maj 2016 14:19
|
|
|
Sirius ::Све то што сам набројао (и још понешто, мрзело ме да набрајам) имам у физичком облику. Углавном ту литературу знам напамет па се нисам ни трудио да је скенирам. Ако те нека област посебно интересује или имаш неко конкретно питање, то можемо и овде да решимо - као и до сада. Као што знаш, скенирање комплетне књиге није баш мали посао.
Да, наравно. Таман посла да треба ико да ми створи сад то.
Моја молба се тиче литературе везане за акценатске особине дијалеката, које сам навела у првом посту, а која већ постоји у неком преносивом облику.
Шта ми тачно треба? Па, рецимо да је професорка у неком од прошлих рокова поставила питање ''Особине источнохерцеговачког дијалекта?'' и када сам ја почела теоријску причу о броју акцената, дужинама и остало, прекинула ме је и рекла да је занимају само примери у којима се види то што причам, тј. да јој наведем речи са различитим акцентима на различитим слоговима, а затим речи са две дужине, три дужине... И још је тражила да примери буду карактеристични за тај дијалекат.
Савет који сам касније добила од колега је да узмем било коју реч и само је изговорим онако како би се она у том задатом дијалекту изговорила. И то ме је још више збунило, јер живим на подручју шумадијско-војвођанског дијалекта и не могу никако тачно да одредим како би нека реч звучала на косовско-ресавском, на пример.
Уколико имате било какве смернице како себи да помогнем или неке примере које бих просто научила напамет, била бих Вам неизмерно захвална.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 27 Maj 2016 14:29
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Сад сам те разумео. Буди без бриге. Код нас, на ФДУ то је било обавезна грађа, па ће Ђорђевићеви радови помоћи. Само да отпратим једну делегацију па ћу вечерас сести да ти наведем бар неке примере.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 27 Maj 2016 14:32
|
|
|
Sirius ::Сад сам те разумео. Буди без бриге. Код нас, на ФДУ то је било обавезна грађа, па ће Ђорђевићеви радови помоћи. Само да отпратим једну делегацију па ћу вечерас сести да ти наведем бар неке примере.
Ох, толико Вам хвала!
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 30 Maj 2016 06:43
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Код проф. др Бранивоја Ђорђевића има неколико лепих примера: песма ''Слуга Милутин'' је узета за пример херцеговачко-подрињског дијалекта. Интересантан је и пример песме Матије Бећковића ''Леле и куку''. Наравно, шта год да узмеш из ''Горског вијенца'' да прочиташ - нећеш погрешити. У његовој другој књизи ''Југословенски позоришни језик'' ова тема је много боље обрађена, али ту књигу сам некоме дао. Нешто ми се јавља да ћу морати поново да је купујем. 
Из чега се састоји практична вежба (бар онако како смо ми то радили на ФДУ)?
Изговори се неки текст из језичке основице (најлакше је било узети нешто од Вука) и онда прилагођава некој дијалекатској (или поддијалекатској) варијанти. Нама, који смо пореклом из језичке основице , то је било релативно лако, али ипак - ''конвертовање'' неког текста у нову дијалекатску форму није ишло лако. Посебно ако је требало проговорити бачвански или банатски, па и сремски, затим искварени руски (језик бројне емиграције која је формирала наш уметнички миље после Првог св. рата) и ''пургерски'' хрватски.
Уколико не нађеш ту књигу (''ЈУгословенски позоришни језик'', а она се сада вероватно другачије зове), онда узми неки Стеријин или Трифковићев текст па погледај како је тамо акцентуација решена. За ''пургерски'' хрватски имаш ''Глембајеве'', а за говор са југа Србије Бору Станковића.
Нисам сигуран да ли сам ти, и колико , помогао. Ми смо такве вежбе радили редовно (ја сам касније тај метод користио у мом студију говора ''Кад ти лепо кажем''), па би ми значило да још мало конкретизујеш своја питања.
ПС
Извини што је одговор мало каснио. Остали ће стизати брже.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 31 Maj 2016 16:07
|
|
|
Sirius ::Код проф. др Бранивоја Ђорђевића има неколико лепих примера: песма ''Слуга Милутин'' је узета за пример херцеговачко-подрињског дијалекта. Интересантан је и пример песме Матије Бећковића ''Леле и куку''. Наравно, шта год да узмеш из ''Горског вијенца'' да прочиташ - нећеш погрешити. У његовој другој књизи ''Југословенски позоришни језик'' ова тема је много боље обрађена, али ту књигу сам некоме дао. Нешто ми се јавља да ћу морати поново да је купујем.
Из чега се састоји практична вежба (бар онако како смо ми то радили на ФДУ)?
Изговори се неки текст из језичке основице (најлакше је било узети нешто од Вука) и онда прилагођава некој дијалекатској (или поддијалекатској) варијанти. Нама, који смо пореклом из језичке основице , то је било релативно лако, али ипак - ''конвертовање'' неког текста у нову дијалекатску форму није ишло лако. Посебно ако је требало проговорити бачвански или банатски, па и сремски, затим искварени руски (језик бројне емиграције која је формирала наш уметнички миље после Првог св. рата) и ''пургерски'' хрватски.
Уколико не нађеш ту књигу (''ЈУгословенски позоришни језик'', а она се сада вероватно другачије зове), онда узми неки Стеријин или Трифковићев текст па погледај како је тамо акцентуација решена. За ''пургерски'' хрватски имаш ''Глембајеве'', а за говор са југа Србије Бору Станковића.
Нисам сигуран да ли сам ти, и колико , помогао. Ми смо такве вежбе радили редовно (ја сам касније тај метод користио у мом студију говора ''Кад ти лепо кажем''), па би ми значило да још мало конкретизујеш своја питања.
ПС
Извини што је одговор мало каснио. Остали ће стизати брже.
Снашла сам се. Много Вам хвала на помоћи.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 02 Apr 2018 11:45
|
offline
- Pridružio: 02 Apr 2018
- Poruke: 2
|
Pozdrav, treba mi mala pomoc oko akcentovanja reci prava;
prava (pravo kao pravni fakultet) - dugouzlazni
prava (prava kao stvarna ili sta vec) - dugosilazni
prava (prava kao suprotno od kriva) - kratkosilazni ili kratkouzlazni?
I jos jedna stvar, imam mali problem sa kratkouzlaznim, ne mogu uvek da ga prepoznam kod dvosloznih reci, da li bi to neko mogao da pojasni?
npr noga, voda, pero, selo kratkouzl., a nebo i kuca kratkosilazni..? vrlo slicno zvuci (bar u mojoj glavi)
Hvala unapred i pozdrav!
|
|
|
|
|
|
