Akcenti - prva pomoć

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Milos ZA ::Pozdrav.

Идемо редом. Објашњења ћу убацивати црвеним, да не дуплирам текст.

Potrebno mi je pojašnjenje nekih stvari.
Kod reči nasmejati se akcentuje drugi slog, a kod reči nasmejanost, nasmejan, nasmejano se akcentuje prvi slog, zašto? Nije mi jasno zašto se drugačije akcentuju, a imaju isti koren reči. Dok govorim, meni deluje ispravno i da se akcentuje prvi slog i da se akcentuje drugi slog kod svih navedenih reči.
Зато што је насмејати инфитив, дакле глаголски облик. Остали су придеви. Да би се избегла хомонимија код глаголских облика . Иначе, нема много везе с акцентуацијом коренске речи (зид-зидар, зидати, зидано, зидарство, итд, углавном су различити акценти).

Slično i kod reči odvoj, odvojiti, odvojeno, odvojenost (s tim da se kod reči odvoj, ne može akcentovati drugi slog).
Овде се акцентом наглашава разлика. Шта ћеш кад нам је ВУк оставио мелодијски акценат. Да се родио у Лесковцу, сада ових питања и дилема није било.

Još jedna stvar, nisu mi najjasniji sledeći primeri:
iluzija - ja bih akcentovao, iluzija
tragedija - ja bih akcentovao, tragedija
osećati - zašto ne može i osećati?
odviknuti - zašto ne može i odviknuti?
Мало је дуже објашњење, али да скратим: код именице илузија, кад би померио акценат на други самосгласник, морао би да буде узлазни - а није. Исто тако је код осталих.

Пример екстрема: наша реч васпитање (глаголска именица, боље речено) има чак три акцента...па ти види. : васпитање - као процес, васпитање као грана методике и васпитање-као особина неке личности (стекао је кућно васпитање).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala Vam na odgovoru. Sad mi je jasnije.

I kako ja kao Zaječarac da počnem pravilno da akcentujem reči, a da ne ulazim duboko u učenje o akcentima i da ne moram stalno da vodim nekog sa sobom da me ispravlja kad pogrešim ? Učenje rečnika i nije baš opcija .

• 1Ovo se svidja korisniku: amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Milos ZA ::Hvala Vam na odgovoru. Sad mi je jasnije.

I kako ja kao Zaječarac da počnem pravilno da akcentujem reči, a da ne ulazim duboko u učenje o akcentima i da ne moram stalno da vodim nekog sa sobom da me ispravlja kad pogrešim ? Učenje rečnika i nije baš opcija .

Некада је то било лако. РТС је имала лекторе, па онда седнеш испред екрана и пишеш оно у шта ниси био сигуран.
ПС
Кад смо код тога - ''Зајечарац''. Није ништа лоше у дијалектима, напротив. Њега можеш користити код куће, на улици, с пријатељима. Међутим, у службеном или научном обраћању (као професор, нпр), мораш да користиш нормирани језик. И он се, наравно, учи као све друго. Има нас који смо то, како рече наш професор ''посисали с мајчиним млеком'', односно рођени у језичкој основици па не морамо да учимо, али није тешко ни научити. Лака су правила. Већи проблем је отпор средина која ће ти сместа рећи - ''види овога, говори беОградски'', а немају појма да ни тај тзв. ''беОградски'' није књижевни, већ припада шумадијско-војођанском дијалекту (припадао је), а сада је састављен углавном од уличног жаргона...који је стигао и на екране.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Eto mene ponovo.

Stalno se mučim sa rečima koje imaju prefiks pro. Zašto je u nekim rečima akcenat na prefiksu, a u nekima na nekom drugom slogu? Da li to ima veze sa objašnjenjima iz prethodnih poruka? Navešću par primera iz rečnika.

pročešljati
prodžarati
pročitati
prošetati
prošuštati

pročistiti
prošetkati
pročačkati
pročarkati

Da li se akcentovani slog prenosi i na prideve koji su izvedeni od navedenih glagola?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Хајде, погледај најпре ово, па ако треба да разјашњавамо, мада мислим да ће ти ово помоћи код свих акцентовања. Погледај, најпре, методом аналогије, а чини ми се да ћеш се код правила о дублетима и пронаћи.

Правила акцентовања код префискације:

1) лексички акценат је на основи префиксала и:

а) нема промене акцента ни у основној речи ни на префиксалу: нпр.
симèтрија : асимèтрија;
б) акценат се може променити само у парадигми основне речи: нпр.
фàшиста, ген. мн. фашиста : антифàшиста;
в) промена акцента се јавља и у основној лексеми и у префиксалу, при
чему акценат не прелази на префикс – нпр. лопов, лопова : архилопов, архилопова – или прелази на префикс – нпр. пушач, пушача,
вок. пушачу : непушач, непушача, вок. непушачу;

2) лексички акценат је на префиксу – код примера са акцентом на префиксу, за оне где је основна лексема са силазним акцентом, он употребљава
термин проклитичко преношење, а за оне где је основна лексема са узлазним,
преклитичко преношење:
а) где нема промене акцента ни у основној лексеми, ни у префиксалу:
нпр. ректор : прòректор, сúнус : кòсинус;
б) с променом акцента само у парадигми основне речи: нпр. ред, лок.
јд. рġду, ном. мн. редови : неред; стęнĚр, ген. јд. станара, вок. јд.
стĕнĚру : подстанĚр;
в) с променом акцента и у основној лексеми и у префиксалу, где
морфолошки акценат у префиксалу може бити на префиксу
– нпр. срğћа, ген. мн. срĝћĚ : нèсрећа, ген. мн. нğсрĤћĚ – или на
основи – нпр. спрĕт, ген. јд. спрęта/спрĕта : мğђуспрат, ген. јд.
међуспрęта/мğђуспрата – или и на једном и на другом делу, зависно од граматичког броја – нпр. врġме, ген. јд. врğмена, ном. мн.
времена, ген. мн. времġнĚ : нğврĤме, ген. јд. нğвремена, ном. мн.
невремèна, ген. мн. невремġнĚ.

Примери дублета:

1) лексички акценат је дублетан:
а) једноакценатски или двоакценатски префиксал: револýција
– контрареволýција/кijнтрареволýција, нęука/наука – псеудонęука/псğудонęука и псеудонаука/псğудонаука;
б) дублетној основној речи одговара дублетни префиксал, једноакценатски или двоакценатски: хàрмĸнија/хармòнија
– дисхàрмĸнија/дисхармòнија, зēрада/зĕрада – нņззēрада/
нņззĕрада;
Акценат у префиксалној творби именица 195
в) код једног члана дублетног префиксала акценат је исти као на
основној речи, а други има силазни на префиксу, узлазни на
префиксу или се мења акценат основне речи са силазног на узлазни: ņслуга – противņслуга/прijтивуслуга, сĩла – суперсĩла/
сŋперсила, нēпад/напад – противнēпад/противнапад;
г) акценат је на префиксу, силазни или узлазни: смħсао – бğсмисао/
бèсмисао;
д) квантитет је дублетан: конзул/конзул – вицекĸнзул/ вицеконзул;

2) морфолошки акценат је дублетан, где један члан чува акценат основне речи, а други га проклитички преноси: ген. јд. врğмена – ген.
јд. међувремена/међуврğмена, ном. мн. стĕвови/ стęвови – ном.
мн. противставови/ противстęвови;

3) два примера која због сложености посебно издвајамо: према прèдс(ј)едник/прéдс(ј)едник наводи се копрèдс(ј)едник/
копрéдс(ј)едник/копрĤдс(ј)едник и потпрĤдс(ј)едник/потпредс(ј)едник/потпрġдс(ј)едник/потпрèдс(ј)едник.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala na materijalu. Moje trenutno znanje je na nivou osnovca, možda čak i manje, jer mi nije sveže gradivo tako da trenutno ovo razumem isto koliko i astrofiziku . Daću se malo u obnavljanje gradiva i učenje pojmova iz materijala.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Milos ZA ::Hvala na materijalu. Moje trenutno znanje je na nivou osnovca, možda čak i manje, jer mi nije sveže gradivo tako da trenutno ovo razumem isto koliko i astrofiziku . Daću se malo u obnavljanje gradiva i učenje pojmova iz materijala.

Молим. Из искуства ти могу рећи да си одабрао најбољу варијанту. Да сам ти ''сажвакао'' одговор, ти би био тренутно задовољан, али не би знао шта се иза њега налази. Овако, процес учења има своје капиталне предности.

• 1Ovo se svidja korisniku: Sirius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nekako sam veći ljubitelj sažvakanog , jer koliko god me zanimala ova tema, možda ipak nije baš dovoljno da bih toliko duboko ulazio u nju. Kako god, raspust je, imam dovoljno vremena za neke korisne aktivnosti, a ovo je jedna od njih, pa ćemo videti na šta će izaći. Sve najbolje.