|
Poslao: 07 Sep 2009 23:37
|
offline
- TiSi
- Ugledni građanin
- Pridružio: 25 Mar 2009
- Poruke: 388
|
Постоји једна необична, барем мени, конструкција упитне реченице коју сам први пут чуо на југу Србије а која има значење : Где си пошао?
Наиме, често ћеш чути од старијих људи са југа Србије да ће те питати: АКО-БОГ-ДА (баш се тако сливено и изговара)? Дакле:Где си пошао?
Можда то не иде у прилог мојој претпоставци одакле ако; ја и написах да је то ''ако'' - могуће.
''Дела'' у Црној Гори нисам пронашао, али си ти ''ела'' одлично појаснио као хеленизам, што сам и ја устврдио, мада сам чуо и израз ''дела''.
Шта тек рећи за дедер?
Дедер ми ти, брајко мој, реци... 
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 07 Sep 2009 23:52
|
offline
- Pridružio: 21 Okt 2007
- Poruke: 127
- Gde živiš: somewhere...
|
"Akobogda?" se koristi i u centralnoj Srbiji, sada već mnogo manje nego pre deceniju ili više. Sve to što ti kažeš stoji, samo mi nije jasno u čemu si video vezu između "ela" i "ako", pošto ne razumem na šta si mislio - na značenje ili na poreklo? Tačno je da imaju veoma slično značenje, ali koje god objašnjenje porekla reči "ela" da uzmemo kao tačno, ne bismo mogli da ustvrdimo da "ako" i "ela" vode zajedničko poreklo od neke ranije reči ili izraza. "Dela" i "deder" su malo češći u istočnoj i južnoj Srbiji ako ja dobro smatram. 
Poreklo rečî "deder" ne mogu da pronađem nigde, moraću da konsultujem nekog profesora.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Sep 2009 00:24
|
offline
- TiSi
- Ugledni građanin
- Pridružio: 25 Mar 2009
- Poruke: 388
|
Консултација није на одмет, подржавам. Међутим, сматрам да је еквивалент израза ''ела'' израз ''ако'', вуче порекло у значењу, а у ЦГ се одржало и у нивоу звучења, на волшебан начин.
Нажалост, не познајем грчки језик (огроман пропуст у образовању), али, једноставно, осећај је у питању.
''Дедер'' има и краћи облик, нарочито у Босни, где се користи и ''де''.
Де ми покажи.
Де дођи код мене.
Де, Бога ти, види шта они тамо раде!
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Sep 2009 00:30
|
offline
- Sorelag
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 31 Dec 2005
- Poruke: 2408
|
Ja sam unela zabunu (tipično za diletanta  ) s onom digresijom o "dela". Priznajem da ga nisam čula u Crnoj Gori, ali u Srbiji jesam, i to kod stanovništva koje je starinom iz dinarske oblasti.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Sep 2009 00:35
|
offline
- Peca
- Glavni Administrator
- Predrag Damnjanović
- SysAdmin i programer
- Pridružio: 17 Apr 2003
- Poruke: 23211
- Gde živiš: Niš
|
Sorelag ::Mislim da je podjednako zastupljeno i u zapadnim govorima. Juče sam uhvatila sebe (pre ovog posta Annami) da pišem sms drugarici: "Ako, lale, ako, samo ti radi." Tako su govorili moji deda i baba u zapadnoj Srbiji.
U Nišu je ovo 'ako' u upotrebi kao dobar dan... baš ga često koristimo.
- jel ako da vozim biciklu?
- ako.
ili
- udario sam je
- ako si.
sasvim normalno je ovo čuti u Nišu... i nisam primetio da beograđani i novosađani ne razumeju ovu upotrebu reči 'ako'
odnosno, kapiraju me svi kada im odgovorim sa 'ako' 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Sep 2009 09:52
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18603
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
propali_matematicar ::"Akobogda?" se koristi i u centralnoj Srbiji, sada već mnogo manje nego pre deceniju ili više. Sve to što ti kažeš stoji, samo mi nije jasno u čemu si video vezu između "ela" i "ako", pošto ne razumem na šta si mislio - na značenje ili na poreklo? Tačno je da imaju veoma slično značenje, ali koje god objašnjenje porekla reči "ela" da uzmemo kao tačno, ne bismo mogli da ustvrdimo da "ako" i "ela" vode zajedničko poreklo od neke ranije reči ili izraza. "Dela" i "deder" su malo češći u istočnoj i južnoj Srbiji ako ja dobro smatram.
Poreklo rečî "deder" ne mogu da pronađem nigde, moraću da konsultujem nekog profesora.
De, dede i dede(r) nisu tako misteriozni kao što izgledaju na prvi pogled. Osnovica je uzvik de, uzvik koji ide uvek s imperativom.. On se pojavljuje u sledećim slučajevima:
1.Za podsticanje, nutkanje, nagovaranje (ajde, dede, deder) - de, uzmi malo pečenja...
2.Za umirenje, mirenje s nečim, pristajanje (obično s udvajanjem) - de, de, pogrešio je - pa šta?
3.Sa uzvikom hajde - za pristajanje, nerado saglašavanje - da je završio, hajde, de .
Odakle to deder(r), hajde(r), dajde(r) i slični oblici produženih uzvičnika? Po pravilu se masovno pojavljuju u ZV srpskohrvatskoga jezika, što se može lako videti u svim delima Branka Ćopića, ali i drugih pisaca iz tih krajeva. Reč je o ličnom, prisnom obraćanju, nekoj vrsti hipokorističnog obraćanja, kada onaj koji kazuje ne želi da to zvuči kao imerativ (a rekoh na početku da ovaj uzvik ide uz imerativ), već kao neka vrsta molbe. Na taj način onaj koji ''naređuje'' umekšava svoje naređenje (zahtev) i približava se sagovorniku. Moj otac je tu reč imao kao obavezni deo rečnika i koristio ju je u vrlo različitim situacijama : neke su bile stroge i zvanične (deder uradi to da ne ponavljam), neke pomirljivo-šaljive (deder sinko, možeš ti to bolje), a neke poslovne (deder donesi drva)...
Da završim ovu eksplikaciju primedbom da u slovenskim jezicima to ''produžavanje'' osnovnog oblika reči (uzvičnika najčešće) nije nikakva retkost. U ruskom jeziku je to neizbežan način obraćanja kada sagovornik hoće da umekša zvaničan ton (kакой-то человек шел...) i da ublaži atmosferu u razgovoru.
|
|
|
|
|
|
