Alofon?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Шта је то АЛОФОН?

На неком од такмичења било је питање које гласи:
Чега има више у било ком језику алофона или фонема?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kombinatorna varijanta foneme, npr - različit izgovor glasa N u imenima ANA i ANKA.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A tačan odgovor glasi - ima više fonema nego alofona, jer iako je teoretski moguće da svaka fonema ima alofone, to se u živim jezicima ne dešava, pa obično samo mali broj fonema ima alofone.

Konkretno u srpskom, koliko se sećam, samo dve foneme imaju alofone: fonema /n/ (četiri alofona) i fonema /h/ (dva alofona), ali mogu da proverim ako te zanima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tačan odgovor je da ima više alofona!!
Jer sam ja napisao fonema, i nisu mi priznali....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hm....?! ::Tačan odgovor je da ima više alofona!!
Jer sam ja napisao fonema, i nisu mi priznali....

Ti si nas pitao šta je alofon, a tebe su pitali čega ima više. Hajde onda još preciznije:
Alofon je definisan fonemom, koji je funkcionalno najmanja razlikovna jezična jedinica. Međutim, svaki glas, ili , preciznije, zvuk nema te službe. Fonetika je utvrdila da se foneme mogu različito izgovarati. Tako različito izgovorene, jesu samo zvukovno razičita ostvarenja istog fonema, njegove glasovne varijante, odnosno alofoni. Pomoću njih se ne razlikuju značenja, stoga i ne mogu biti foneme. U engleskom jeziku alofoni jesu vrlo česti.

@Propali matematičar, u svim rečnicima u kojima sam do sada pogledao (a imam im prilično) uvek su navodili samo ovaj primer Ane i Anke, ne dajući odgovor čega ima više - fonema ili alofona. Ostaje da utvrdimo na osnovu čega su postavljači pitanja ponudili odgovor da su alofoni brojniji (bar teorijski). Moguće je to stoga što su oni varijante, a varijante su (po definiciji) uvećavanje broja osnovne pojave. Dakle, da pročeprkamo još malo i da utvrdimo na osnovu čega se tvrdi da su alofoni brojniji. Nadamo se da se Hm...?! dobro seća ponuđenog odgovora i da to bar nije pod znakom pitanja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo skena:

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Alofona se ne sećam, ali Anka/Anka spominjali smo kod distinktivnih obeležja glasova ,tačnije nazalno N koje se gotovo ne čuje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Као и код ЧИТАНКА. Па сваки глас зависи од претходног и наредног, зар не?
Једно је артикулисати фонеме који творе реч СТОЛИЦА и то изговорити као знак за предмет на којем се седи, а нешто сасвим друго артикулисати фонеме Вукове азбуке како ју је сам Вук одредио:
(С) (т) (о) (л) (и) (ц) (а)!
Пробај па ћеш да видиш колико алофона има.
У старословенском је био наглашен глас који је трпео утицај полугласа (меког или тврдог) и то је приближно ''чистом'' гласу, у савременом српском то је својствено, у мањој мери, акцентованим гласовима.
Алофона у српском језику и практично имаш - тушта и тма.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Definicija alofona je već data, ali kao i svaka definicija, ona ima svoje nedostatke, pa stoga alofon kao pojava može da se pogrešno protumači usled nedostatka udubljivanja u materiju fonologije nekog jezika. Opšteprihvaćeno je da se u sve to meša i fonotaktika, te je TiSi lepo objasnio da generalno u jeziku imaš ogroman broj alofona, jer svaki put istu fonemu izgovaraš drugačije u drugačijem okruženju. Tako se npr. fonema /s/ različito izgovara u rečima "visi" i "masa" - u prvom slučaju je vrh jezika bliži korenu gornjih sekutića i veći deo gornje prednje strane jezika je "uperen" ka tvrdom nepcu (jer je fonema okružena vokalskim fonemama prednjeg reda), dok u drugom slučaju, vrh jezika stoji negde između desni zubâ i alveola, a prednji deo gornje strane jezika je udaljeniji od tvrdog nepca (jer je fonema /s/ okružena vokalima zadnjeg reda) - i to su već dva alofona foneme /s/. Na nižim nivoima izučavanja fonetike se takve minijaturne nijanse ne objašnjavaju, pa sam zato očekivao da će na srednjoškolskom nivou zahtevati poznavanje samo jasno različitih alofona, poput [n] u "Ana" i [ŋ] u "Anka" za fonemu /n/, ili [h/ç] u "hemija" i [x] u "hleb" za fonemu /h/.

@Sirius

Rečnik kao takav nije udžbenik fonetike, a isto se može reći i za gramatiku jednog jezika, pa te knjige obično daju samo osnovni pregled fonetike i fonologije. Najčešća dva alofona foneme /n/ jesu ona dva koja ti navodiš, ali postoji ih još: u reči "Ana" je osnovni alveolarno-nazalni alofon, u reči "Anka" je u pitanju velarno-nazalni alofon, u reči "konferencija" je labiodentalno-nazalan, dok je u reči "Ajnštajn" prvo /n/ lateralno-alveolarno-nazalno, a drugo je palatalno-alveolarno-nazalno. A ima ih još...

Ako te nešto više zanima, potraži knjigu "Jezik i njegova struktura" Midhata Riđanovića, pošto su sve naše gramatike "operisane" od fonetike.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala za preporuku. Inače za ovu oblast postoji mnogo uskostručne literature. Pored mog interesovanja za jezik i kćerka mi studira filologiju (evo je već na četvrtoj godini), pa se nakupilo knjiga u našoj biblioteci. Nisam hteo od ovog posta da pravim disertaciju jer su zahtevi u prvom postu bili vrlo skromni. Stoga sam lapidarno odgovorio. Naravno, koga više interesuje fonetika i fonologija, neka pita - ima u šta da se zaviri...