Crta, znak s više funkcija

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Crta, znak s više funkcija 1. Povezivanje dveju kategorija, ili, uopšte, dvaju entiteta, jedna je od funkcija crte (npr. Pruga Beograd—Bar odavno je izgrađena i već je podosta oštećena).
U ovoj funkciji crta spaja dve kategorije, dva entiteta, bez razmaka jer su posredi proste, jednočlane kategorije, sastavljene od po jedne reči (Beograd i Bar). Međutim, i u ovoj službi crtu treba razdvojiti s obe strane ako su kategorije ili entiteti višečlani (npr. Novonastali kompleks odnosa Srbija — Crna Gora svedočanstvo je o njihovoj velikoj krizi). U ovoj službi, s razdvajanjem ili bez razdvajanja (zavisno od jednočlanosti ili višečlanosti entiteta), crta ima značenje „do”, ali se predlog „od” tada ne piše premda se redovno govori (Svetsko prvenstvo u fudbalu traje u razdoblju 10. juna — 5. jula, ali: Boraviću u Beču u razdoblju od 15. do 25. jula; Božić se slavi dva dana, 7—8. januara svake godine).
2. U svemu drugome crta podrazumeva razdvajanje, razdvojeno pisanje, ali s različitim funkcijama:
2.1 Crta je moguća umesto znaka navoda na početku kakvog iskaza ili na početku novinskih podnaslova, pri čemu nije nužno, ali jeste moguće, da zajedno s crtom ide novo poglavlje, novi pasus (Ja sam mu rekao: — Dođi, ništa ti se loše neće dogoditi! — Milutinović u Rambujeu. — Jeljcin se oporavio. — Razgovori će biti teški).
Ako se otvaraju zasebna poglavlja, s crtom ili bez nje, ona, ako su kratka i neposredno oslonjena na uvodni iskaz, u čijem su „sastavu”, mogu počinjati malim slovom; kad su posredi celovite rečenice, odnosno pasusi, nužno je pisati veliko početno slovo. Evo primera — sa dva modela, od kojih prvi obavezuje na upotrebu maloga početnog slova, a drugi isključuje malo početno slovo.
Odbor za standardizaciju srpskog jezika zaključio je: — da treba požuriti s izjašnjavanjem komisija,
— da svaka od njih treba da pripremi belešku,
— te da se beleške dostave do kraja marta.
Odbor za standardizaciju srpskog jezika utvrdio je nekoliko zaključaka:
— Prvi od njih tiče se usklađivanja kompjuterskih tastatura i kodnog rasporeda slova;
— Drugi se odnosi na prevođenje softvera s engleskog na srpski jezik;
— Treći (interni) tiče se monografemskog usklađivanja ćirilice i latinice, a eventualno i redosleda slova u njima.
Hoće li se iza tako ustrojenih rečenica staviti tačka sa zapetom, ili tačka iza svake od njih — stvar je slobodnog izbora ili stilske varijantnosti. Doduše, dogmatičan odnos prema rečenici, iza koje se načelno stavlja tačka, isključivao bi tačku sa zarezom, ali dogmatičnost nije dobar saveznik pravopisne stilizacije i jezičke standardizacije. Ono što nije dopušteno, a često se sreće u administrativnom stilu, jeste združivanje dvaju modela: najpre se dovrši rečenica najavljena uvodnim saopštenjem, i to tačkom, a potom sledi jedna celovita rečenica ili više njih, s velikim početnim slovom.
Evo primera: U nastavi se kombinuju:
— usmeni i pismeni metod izlaganja. Usmeni je češći i bolje veže pažnju učenika;
— kontrolni i redovni pismeni zadaci;
— audio i video kasete;
— grafoskopi i dijaprojektori.
2.2 Crta je moguća i često poželjna u funkciji parenteze (umetanja).
Ona se redovno udvaja, tj. stavlja se i pre umetka i posle njega, a funkcija joj je praktično istovetna zapeti; naročito je poželjna ako i inače ima zapeta unutar umetka (Pišem ti ovo pismo — budi uveren da mi nije ni lako, ni prijatno, ni lepo što to moram — pišem ga s nadom da ćemo se najzad dogovoriti).
2.3 Crta je poželjna i često neophodna u službi emfaze (isticanja, podvlačenja, naglašavanja).
U ovoj službi crti uopšte ne smeta zarez koji stoji ispred nje, u svojoj vlastitoj službi (— I go je i bos, i opet mu ništa, — zima mu ne škodi, koliko god bila hladna). Međutim, u našoj interpunkciji, za razliku od nemačke, — iza crte ne može doći zarez.
2.4 Crta je bolje rešenje od crtice za prezimena združena na istom poslu. Ona se tada piše bez belina.
Reč je npr. o koautorstvu pojedinih knjiga, naročito u lingvistici, odnosno leksikografiji (Ristić—Kangrgin rečnik, značajno delo srpske leksikografije, često je navođena sintagma, kojoj je smisao skratiti informaciju o Rečniku nemačko-srpsko(hrvatskog) jezika, čiji su autori bili Svetomir Ristić i Milan Kangrga, što je doživeo više izdanja [1936, 1963, 1994], uvek u Beogradu). Slično tome, dobro je uhodana sintagma za nesrećni Srpsko-hrvatski sporazum, zaključen 1939, koji se redovno naziva Sporazum Cvetković—Maček.
2.5 U neterminološkoj upotrebi crta se često naziva povlakom (engl. dash, nemački Gedankenstrich). U engleskoj interpunkciji crta je obično duža nego u srpskoj i nemačkoj, i redovno se piše bez belina; u nemačkoj su beline obavezne. Nema nikakvog razloga da se leksema povlaka ne terminologizuje i tako se vidljivije i čujnije razluči od crtice, koja je izvorno — deminutiv od reči crta. U knjizi Srpski jezik na kraju veka (Beograd, Službeni glasnik, 1996) crta ima dve dužine, kraću (kad znači „do”, kad združuje dva koautorska prezimena, odnosno dva naselja u kakvoj relaciji) i dužu (u ostalim slučajevima).

Crtica, znak s tri osnovne
funkcije
Tri osnovne funkcije crtice izgledaju ovako:
a) pisanje polusloženica (auto-servis),
b) pisanje udvojenog prezimena (Vesna Janjević-Popović),
v) rastavljanje reči na slogove (na-pi-sa-ti), na kraju retka i drugde, npr., u rečnicima koji daju sve reči rastavljene na slogove.
Zanimljivo je da je stari pravopis, Pravopis srpskohrvatskoga književnog jezika (Novi Sad, 1960, preštampavan više puta bez izmena), — crtu obrađivao u dva poglavlja (XIII. Interpunkcija, str. 114—116), kao elemenat interpunkcije, i odvojeno (poglavlje XIV. Pravopisni znaci, str. 120). Crtica, pak, obrađena je samo kao pravopisni znak, i to vrlo kratko (na str. 121). Upotreba crtice jednostavniji je problem, pregledno i znatno opsežnije obrađen u poglavlju Interpunkcija novog Pravopisa (str. 290—291), manje-više na isti način kao u prethodnom pravopisu, koji je bio na snazi sve do 1996.
Crta se u novom Pravopisu vidi kao znak koji služi u organizovanju i oblikovanju rečenice, dok se crtica označava kao pravopisni znak koji služi leksici, životu reči, i to dvočlanih ili, ponekad, višečlanih leksičkih jedinica.
Crtica se, za razliku od crte, uvek piše bez belina:
a) U polusloženicama, u kojima je istovremeno i spojni i razdvojni znak, nekad više jedno, nekad više drugo (spomen-ploča, auto-servis, auto-kuća, auto-prevoznik), mada izostaje u spojevima kada auto znači samo-, a ne samohodni, tj. kada ne znači automobilski (autobiografija, autoportret, autosugestija). Pa ipak, piše se autoput, autostrada, automehaničar, autoelektričar, jer su to spojevi „koji se više shvataju kao jedan pojam i teže jednoakcenatskom izgovoru”.
b) U udvojenim prezimenima, koja su posledica novijeg nepatrijarhalnog vremena, crtica se redovno piše (Nada Popović-Perišić, Vesna Janjević-Popović);
v) Piše se i pri rastavljanju reči na slogove, na kraju reda i, naročito, u rečnicima koji sve reči rastavljaju na slogove kako bi se to rastavljanje olakšalo pedantnim korisnicima rečnika, odnosno pravopisa (na-pi-sa-ti, ras-tu-ri-ti);
g) Ako sastavni delovi kakve polusloženice nisu uobličeni kao posebne reči, nego kao formanti, crtica ima faktički razdvojnu službu (npr. srpsko-hrvatski odnosi);
d) Crticu takođe pišemo kada reč raščlanjujemo na tvorbene formante (npr. u-rođ-en-ik), ili na osnovu i nastavak (npr. sel-om, rad-iš);
đ) Crticom pokazujemo i raščlanjenost skraćenica kada (hoćemo da) ih pišemo po izgovoru latiničkih slova (npr. Si-En-En [CNN], Es-A-De [SAD], odnosno Ju-Es-Ej ili U-Es-A, [USA]), bez obzira na to što se redovno piše samo SAD, odnosno, ali sasvim retko, USA;
e) Crticu pišemo i kad kombinujemo dva vida ili dva sistema pisanja, brojčani i verzalni (velikoslovni), npr. 75-godišnjak, 600-godišnjica Kosovske bitke, radnik ŽTP-a, NIN-ov novinar;
ž) Crticu takođe pišemo uz delove reči kad ih izdvajamo iz njihove celine (npr. činiti, -im; činio, -ila, -ilo), čemu je slično i pisanje crtice iza prefiksa, ispred sufiksa i s obeju strana infiksa, npr. pred- (u rečima predsednik, predstava, prednost), -ad (paščad, momčad, jagnjad), -nu- (metnuti, trgnuti, trepnuti);
z) Crticu pišemo ponekad i između posebnih reči ili između paradigmatskih likova iste reči, pa i onda kada ukazujemo na njihove neknjiževne oblike (jesti-piti-živeti-filozofirati; budem-budeš-bude; beš-čuda, na-vu stranu [za: bez čuda, na ovu stranu]);
i) Pravopis srpskoga jezika — i u svome naučno-univerzitetskom i u svome školskom izdanju — dobro je i precizno obradio i crtu i crticu.
Za nezvanične i konkurentske pravopise to se nikako ne bi moglo reći, bez obzira na to što i ti pravopisi donose termine crta i crtica, ali ih nedosledno razlučuju. Tako npr. Pravopis srpskoga jezika sa rečnikom, čiji je autor Radoje Simić, mada ga supotpisuju još četvorica lingvista (Beograd—Nikšić, 1993). Tu se kaže, na str. 95, da je „uputno […] razlikovati crticu, kojom obeležavamo način konstruisanja reči, od crte, koja je interpunkcijski znak”. Međutim, ono što autor smatra uputnim nije sprovedeno u tekstu, u kojem se često crtica navodi tamo gde treba crta, te, obrnuto, crta tamo gde treba crtica. Doduše, u pravilima (kojih ima ukupno 8, datim u preglednim okvirima, crta se uglavnom ispravno koristi, ali se u objašnjenjima pravila gotovo redovno brka crta sa crticom. U ovome pravopisu samo je crta zasebno obrađena (str. 150— 152), i u tom poglavlju ona se i teorijski i praktično razlikuje od crtice.
U novom izdanju tog pravopisa (Beograd, 1998-) Radoje Simić javlja se kao odgovorni redaktor, a ne kao autor, ispravljajući niz svojih eksperimenata iz prvog izdanja, ali se opet zasebno obrađuje samo crta, pri čemu se ispravno razlikuju njeno primaknuto i odmaknuto pisanje. Nažalost, u objašnjenjima pravopisnih pravila često umesto crte stoji crtica, koja nije zasebno obrađena ni kao pravopisni ni kao interpunkcijski znak, mada se ukazuje na razlikovanje tih dvaju znakova.
Ni pravopisni priručnik Milorada Dešića, s naslovom Pravopis srpskog jezika i podnaslovom Priručnik za škole (Zemun, „Nijansa”, 1998-) — pripreman kao drugi derivat novog pravopisa (Pravopisa srpskoga jezika), ali nedovoljno usklađen s njim (i u naslovu i u podnaslovu, kao i u pogledu naznake da je reč o „trećem, dopunjenom izdanju”), mada sadrži niz „izmena” — nije se proslavio kada je reč o crti i crtici. Pre svega, nema zasebnog podnaslova pod kojim bi bila obrađena crtica, a u potpoglavlju Crta, obrađenom u poslednjem poglavlju (XVII. Interpunkcija, str. 146—149), sve ilustracije crte odštampane su crticom. I drugde, po celome tekstu, uključujući i Sadržaj, crtica veoma često stoji onde gde bi morala stajati crta. Jednostavno, autor je platio danak nedovoljno brižljivoj pripremi teksta, lošem prelomu i slaboj korekturi, tj. platio je danak uobičajenim slabostima kojima se odlikuju novi i neveliki izdavači.
U štamparstvu se crtica često naziva diviz. U engleskom se crtica označava terminom hyphen, dok se u novom nemačkom pravopisu (Duden-Rechtschreibung der deutschen Sprache, Dudenverlag, München, Leipzig, Njien, Zürich, 1996, stupio na snagu 1. avgusta 1998-) crtica naziva Bindestrich (= spojna crta), a potpuno se odustalo od termina Beistrich (= „pricrta”) u korist internacionalizma Komma. Nešto slično događa se i kod nas: mada je novi Pravopis, navodeći pri prvom spomenu dvojstvo zarez (zapeta) a potom redovno zarez, dao prednost zarezu, novija praksa daje prednost zapeti. Sociolingvistički razlozi overavaju prednost rusizmu zapeta nad kroatizmom zarez, bez obzira na to što se u srpskom jezičkom standardu reč zarez u drugim kontekstima lako može upotrebiti kao deo leksičke niske porez, prirez, izrez, prorez itd.
Izvesnu teškoću u aktivnom razlikovanju crte i crtice predstavlja činjenica da se u osnovnim kompjuterskim fontovima nalazi samo crtica, redovno označena na tastaturi. Međutim, lako ju je naći u simbolima, u rezervnim znacima. Isti problem postoji i kod klasičnih pisaćih mašina: na njima postoji i crtica i crta, ali potonja u donjem položaju i služi za podvlačenje. Da bi se otkucala po sredini mora se podići valjak. Pomoćno rešenje može se pronaći u udvajanju crtice, bez belina, koje bivaju otisnute gotovo spojeno, upozoravajući štampare da je posredi crta, a ne crtica.
*
* *