Драго ми је да си правилно разумела ово тумачење. У поезији се ова стилска фигура јавља врло често као ''појачник'' утисака. Сети се чувене словенске антитезе (''шта се бијели у гори зеленој...) где је понављање мотива (снијег и лабудови) доведено до савршенства, али тако да је ушло у литературу као засебна стилска фигура !. Код романтичара има таквих примера безброј (''И црврчи, црврчи црврчак на чвору црне смрче'' - ту долази и до асонанце); код Лорке је прекрасан пример понављања -''смрт долази и одлази, и долази и одлази, улицама Севиље''. Ту се физички може осетити како се она понавља као бат корака стрељачког строја. Код Оскара Давича , у његовој најпознатијој песми ''Србија'' то понављање чини окосницу ритма и убедљивости (''Ој , Србијо, међу песмама, међ' шљивама, ој, Србијо, међу људима на њивама, ој, Србијо...'' ). Чак пет или шест пута се појављује на почетку ''рефрена'' лајт мотив ''ој , Србијо''.
У љубавној поезији то понављање достиже своје врхунце, а сама ћеш се сетити таквих примера.
( O, volim te, duso moja
ja te volim kao zivot svoj
o, volim te, kao ptica krila
volim te, volim, volim te )...
Ништа лепше...
|