Dakle: da li smo baš svi Srbi, Srbini i Srpkinje ili...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dakle: na RTS-u voditelji prenosa iz pekinga za NAŠE odbojkašice kaže da su srpkinje - po meni, one su stanovnice SRBIJE te su Srbijanke !
(Srpkinje su samo one srpske nacionalnosti!)

Dalje, isto pitanje je i za muške - da li su srbijanci ili srbi ??

... i na kraju krajeva, ako komentator za igrače države koja se zove
Koreja kaže korejci,
onda trebamo da igrače države Srbija zovemo "Srbijci" !!!

.... ili grešim ... ??

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

I ja bih rekla Srbijanci i Srbijanke.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

mislim da su srpkinje i srbi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Srpkinja, odnosno Srbin je naziv za nacionalnu pripadnost. Ali svi ljudi koji zive u Srbiji, bili oni Srbi/Srpkinje ili iz Bosne, Nemacke ili bilo koje druge nacionalnosti, a izlaze pod srpskom trobojkom su Srpkinje/Srbijanci. Dakle, ne gresis po tom pitanju. A to za "Srbijce" gresis, jer je pravilno "Srbijanci", a za igrace Koreje se kaze Korejci, jer sve zavisi od oblika reci i stilistike... Koliko me jos sluzi znanje iz osnovne...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pre nego što uopšte nastavimo ovu priču o nazivima etnika izvedenih iz Srbije , pogledajte pre toga prvi član našega Ustava. Budite sigurni da je prošao vrlo temeljnu lekturu. Posle toga ukucajte na pretraživaču ''Srbi ili Srbijanci'' pa ćete videti iznenadjujuće mnogo kako amaterskih tako i profesionalnih rasprava na tu temu...Ako posle toga budete želeli da se upoznate sa genezom etnika Srpkinja/Srbin, odnosno Srbijanka/Srbijanac krenućemo od korena i od početka, kako valja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

hoćemo...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Iskreno se nadam.

Ovaj link nam daje sliku ''maštovite'' rasprave u kojoj se sabiraju babe i žabe, množe i dele, slažu i ne slažu, pri čemu diskutanti tolerantno zaključuju šta je kome drago...
http://p104.ezboard.com/fistorijabalkanafrm20.showMessage?topicID=172.topic

U većini ovih amaterskih rasprava svi se pozivaju na Egona Feketea i citiraju:
Citat:"Razlika između Srbin i Srbijanac, srpski i srbijanski jasna je. Srbijanac označava teritorijalnu pripadnost. To je onaj koji je rođen ili živi na teritoriji Srbije. Ako je neko Srbin, to, jasno određuje njegovu nacionalnost, bez obzira na to odakle je. Srbijanac može da bude bilo koje nacionalnosti, ne samo srpske, mada se obično ipak podrezumevaju Srbima.

Srpsko ima mnogo širi značaj, jer se odnosi na sve što ima veze sa nacionalnim bićem. Ovaj termin ne vređa nikoga ko nije Srbin, pošto se u njemu preklapaju nacionalno i teritorijalno. Reći ćemo srpski pasulj ili rakija, kao i srpska muzika i književnost, bez obzira što pisci koji joj pripadaju nisu isključivo Srbi.

I jedna i druga reč nastale su od "Srb", kako se nekada i zvao pripadnik srpskog naroda. Srbin je posebno u upotrebi od vremena Vuka Karadžića. Izraz Srbijanac nastao je znatno kasnije, kada nam je bio potreban iz drugih razloga.


Koliko je ovo tačno citirano nisam siguran jer taj koji je citirao Feketea nije se potrudio da ''zatvori'' navodnike, tako da ne znamo dokle su Feketeove misli, a odakle hrabri polemičar improvizuje u svoju korist i ''na svoju vodenicu''.

No, nezavisno od toga, da se i naša diskusija ne bi pretvorila u kafansko ćaskanje, rekoh da treba poći od prvih poznatih izvora jer se naša istoriografija potrudila da istraži sve što se moglo istražiti u ovoj oblasti.

Krenimo redom.
Srpska pravoslavna eparhija za zapadnu Evropu objavila je interesantnu knjigu ''Srpska kultura srednjega veka'', štampanu u štampariji ''Ostrog'' u Himelstiru 1985. godine i veoma je dragocena jer se bavi detaljima iz života koji obično nisu atraktivni u istoriografskom smislu reči: šta se jelo, kako se šilo i krpilo, putovalo, venčavalo i sahranjivalo,itd - dakle, običan život van velikih bitaka, presudnih dogadjaja, i svega onoga što je laicima interesantnije. Knjigu je napisao niko drugi do prof. dr Miodrag Al. Purković, izdanak zlatne grane Purkovića. Na devetoj strani svoje knjige on objašnjava pojavu i poreklo naših toponima i etnika. Uostalom, pogledajte to dragoceno štivo, pa da krenemo dalje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

У мом крају (можда и изван) је Србијанац традиционални назив за становнике Шумадије.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Propali matematičar,
Interesantno je to što si napisao, a verujem i tačno . Često sam , medjutim, slušao oprečna tumačenja. Npr. Vojvodjani su stanovnike centralne Srbije, navodno, zvali Srbijancima. S druge strane, Srbi iz centralne Srbije su isto to govorili za vojvodjanske Srbe. Sto ljudi, sto ćudi. Interesantno je, posle dr Purkovića, jednog od naših najvećih etonologa, vidimo kako su to pitanje posmatrali i tumačili u Vukovo vreme. Evo skena iz orginalanog Vukovog ''Rječnika''. Ako se Purković bavio Srbijom ranog srednjeg veka, Vuk nam je već mnogo bliži , a od izraza koji su korišćeni u njegovo vreme dele nas nepuna tri veka. Lepo je zaći malo u prošlost. Na osnovu tog skena možemo pratiti genezu, odnosno puteve reči izvedenih iz našeg pra-imena. Naravno, onaj koga to interesuje, može da se komparativnom metodom pozabavi ovim dvama skenovima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pre godinu dana je jedan moj prijatelj U Istrazivackoj stanici Petnica radio rad na slicnu temu. Zapravo, on je istrazivao upotrebu prideva srpski i srbijanski u hrvatskim i bosanskim novinama. Stvar je poprilicno komplikovana, ali znam da je krenuo od toga da se srbijanski odnosi na centralnu Srbiju i Sumadiju, a srpski na celokupnu teritoriju. Ovo je, svakako, moje pojednostavljeno prenosenje njegovog istrazivanja. Pored teritorije znam da je u obzir dolazila i distinkcija ,,pripadanje narodu, narodno" i ,,pripadanje drzavi, drzavni".
Sto se mene tice, mislim da je sasvim opravdano reci Srbi i Srpkinje. Srbijanac, u mom leksikonu, ima sasvim drugaciju denotaciju.

A sto se TV prenosa tice, politicki korektno bilo bi samo ,,drzavljani Srbije", jer nisu svi Srbi, a ni Srbijanci