|
Речник српскохрватскога књижевног језика (1967. година)
начин м I. облик постуша, метод(а)
рада при вршењу каквог посла, при оствари-
еању чега; обичај: ~ производн>е, ~ живота,
~ мишљења; механички ~ обраде, ~
употребе лека. — Био [је] задовољан благим
начином, којим га је стари попа предусрео.
Јакш. Ђ. Обје сестре [су] почеле опонашати
њезин начин с дјецом. Торб. Насмијано
лице с . . . косом почешљаном на ренесансни
начин. Крл. 2. средство, могућност, пут. —
Он не види сем револуције друга начина да
се остваре идеали Лиге. Скерл. Зар нема
никаква начина да до ње дођем? Креш. 3.
мера, уобичајен облик. — Госпођица Емилија
исто тако њега милује преко начина. Креш.
Не вреди [се] јуначити без начина и мјере.
Вуј. 4. покр. порука, упутство. — Ма ако се
Петар преставио, наком себе начин оставио.
НП Вук. 5. покр. оно што служи за неки рад,
за неку употребу, алат, посуђе. — Дају нам
једну стару кујну и у њој нешто начина.
Ђон. 6. грам. глаголски облик који показује
стае говорног лица према радњи: заповедни
~Ј неодређени ~, погодбени ~.
Изр. какав је то ~ (у љутњи) како
сме(те) тако поступати; на сваки ~
сеакако, у сваком случају; на све (могуће)
начине свим средствима, сеим силама;
наћи (пута и) начина наћи могућности;
ни на који ~ никако; од начина (особа)
покр. складна, уредна, лепог понашања (рсоба).
— Када су му чељад здрава и од начина,
[сељак] осећа у себи нарочиту благодет.
Ђур.; под сваки ~ в. на сваки начин;
с начином како треба, пристојно, исправно.
|
