Deklinacija stranih vlastitih imena

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1.Da li se u srpskom pišu inostrana vlastita imena po Vuku (piši kako govoriš)
Rancho = Rančo

2. Da li se dekliniraju , menjaju po padežima? ako da kako?

Rancho su držali više izvan učione nego u učioni
Evo još imena koja me zbunjuju

Mihajlo--Mihajla su držali više izvan učione...
Mišo Mišu su držali......

a šta sa Rančo?
Ranča? ili Ranču?
Ili Ranchoa? ako ovako , a zašto onda ne Mihajloa ili Mišoa?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Одговор би био мало дужи, па да не бих понављао оно што су други већ рекли, ево ти једног текста реномираног блога Епикур. Напомињем да ово није мој текст, али га потписујем. Додао бих још да мораш , ради лакшег разумевања, да сам (лично) проучиш тзв. ''жуту граматику'' у којој се српска деклинација изванредно прецизно објашњава. Најкраће речено, прилагођавање нашем лексичком, фонетском и ортоепијском (акценатском) систему мора да буде што верније. Никада нећеш стога нећеш рећи - Михајлоа, или нешто слично. Наши површни спортски новинари имају проблем (наравно, зато што неће да питају нити да уче), како да деклинирају имена као што су Билбао, Фалкао, итд...


Citat:Властите именице страног порекла се граматички прилагођавају, адаптирају преласком у српски језик као језик прималац.

Системска адаптација је наглашенија код страних имена која потичу из словенских језика. Тако, примера ради, руска имена се прилагођавају нашој деклинацији. Именице женског рода попут именице Об мењају се у српском језику као именице мушког рода на сугласник, Об―Оба.

Руска презимена на -ов, -ев типа Тургењев, Чехов у инструменталу једнине имају наставак -ом: Тургењевом, Чеховом, али, према сличним именицама из српског језика (нпр. Веселинов, Миљанов), јавља се и дублетни наставак -им: Тургењевим, Чеховим. Присвојни придеви изведени од ових презимена гласе: Тургењевљев, Чеховљев. Женска имена по оцу у генитиву, акузативу и инструменталу једнине имају наставке као именице III врсте деклинације: нпр. Николајевна― Николајевне ― Николајевну ― Николајевном; Петровна ― Петровне― Петровну ― Петровном; у дативу и локативу једнине имају придевске наставке: нпр. Николајевној, Петровној; вокатив је једнак номинативу.

Италијанска имена типа Данте, Петрарка се у потпуности својом променом уклапају у наш деклинациони систем: Данте―Дантеа, Дантеов; Петрарка―Петрарке, Петраркин.

У енглеском језику нека женска имена задржавају у номинативу изворни облик, али се мењају по падежима као именице женског рода; нпр. Агнес (номинатив једнине)― Агнеси (датив једнине), Агнесин (присвојни придев). Уколико се женско име у номинативу завршава на -а, има промену као именице женског рода III врсте; нпр. Џозефина ― Џозефине ― Џозефини, Џозефинин. Мушка имена на сугласник се мењају по I врсти; нпр. Дејвид ― Дејвида ― Дејвиду ― Дејвида ― Дејвиде ― Дејвидом ― Дејвиду; облик присвојног придева је Дејвидов.

Француска имена ― женска имена, имена река, имена покрајина, често се прилагођавају у нашем језику тако што добијају у номинативу једнине наставак -а: Жаклина, Рона, Шампања. Мушко име пак Франсоа испред презимена је непроменљиво: Франсоа Митеран―Франсоа Митерана. Када стоји самостално, мења се: Франсоа―Франсое―Франсои.

Име великог кинеског вође се може мењати по падежима само ако стоји самостално; у супротном, ако стоји испред презимена, остаје непроменљиво: Мао―Маоа―Маоу, али: Мао Цедунг―Мао Цедунга―Мао
Цедунгу. Присвојни придев гласи Мао Цедунгов.

Пожељно би било да се уз извесна прилагођавања страна имена што више уклопе у наш граматички систем.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Dusan, Srki94
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Да одговорим на прво питање.
У српском језику постоје два начина писања страних властитих имена - прилагођено и изворно писање.
Ако се користи прилагођено писање, онда се пише онако како се изговара (заједно са наставцима) - Šekspir, Šekspirov, Шекспир, Шекспиров, Rančo, Rančov, Ранчо, Ранчов.
Код изворног писања латиницом наставци се додају на изворно написано име (без цртице) - Shakespeare, Shakespeareov, Rancho, Ranchov.
Ако се изворно пише у ћириличном тексту онда се основно име пише изворно латиницом, а наставак се одваја цртицом и пише се ћирилицом - Shakespeare-ов. Препорука је да се овакав начин писања избјегава и да се у ћириличном тексту користи прилагођено писање, а да се изворни облик, при првом помињању имена, наведе у фусноти или у загради.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Управо тако. Треба додати још нешто: такво прилагођавање не долази у обзир када се користи ћирилично писмо већ се користи управо ово што је колега рекао - у загради се стави изворник, а онда се у тексту користи облик који је прилагођен нашем језичком систему.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala vam puno na objašnjenjima i trudiću se što bolje mogu da to bude kako rekoste (Sirius) Citat:прилагођавање нашем лексичком, фонетском и ортоепијском (акценатском) систему мора да буде што верније.
ovo što radim je prilagođavanje subtitlova indijskog filma "3 idiota" koji su mislim srpski jezik, latinica,(nađenih na netu kao zaseban fajl, odvojen od filma) i trebam ispraviti naša specijalna slova pa sam uočila i ta osobna imena imena i nisam bila sigurna kako je pravo..a htela bi ostaviti i poštovati izvorni prevod pa zato pitam..(nadam se da ako je prevod srpsko-hrvatski da nije velika razlika od ovoga što ste rekli)

(srećom nije ćirilica jer pisati dodatno izvorno ime u zagradi , baš i nije praktično ako imate subtitlove gde je poželjno što manje teksta ispod slike)
micoboj mi je lepo dao primer Citat:Код изворног писања латиницом наставци се додају на изворно написано име (без цртице) - Shakespeare, Shakespeareov, Rancho, Ranchov.
ali ipak moram pitati da budem sigurna
da li onda ovako za strano ime Rancho?
Ranča su držali više van učionice nego unutra...
hvala

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Rančoa su držali više van učionice...

Zašto ovako? Zato što je on u nominativu Rančo, a ne Ranč. Da se zove Ranč, tada bi u genitiv bi izgledao ovako kako si napisala - ''Ranča su držali više van učionice..''

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala ,Siriuse, to ću primiti tako kako je i koristiti tvoj primjer, ali moram reći da mi je ipak nejasno ali nemam sad vremena čitati "žutu knjigu".
naime Mišo je isto˙u nominativu Mišo ali bi rekla Mišu su držali više izvan...
i Mihajlo...Mihajla,
Dragi (osobno ime) ..Dragog su držali...e taj je sad sasvim iskočio iz pravila ..ali ipak znam kako treba pisati

Ranchoa ...Citat:Zato što je on u nominativu Rančo,

ili su druga pravila za naša osobna imena a druga za inostrana i to još i tu ima podpravila..
zanimljivo da nemam dileme kad su naša imena u pitanju a neznam pravila ali znam sklanjati pravilno..

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mišo → Miša (kao Pero → Pera)
Miša → Mišu (kao Pera → Peru)

• 1Ovo se svidja korisniku: iCho
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Колико видим, ти користиш тзв. ЗВ некадашњег целовитог језика. Једна од финеси по којима се ЗВ и ИВ разликују јесу управо мушко-женски облици имена (Саво-Сава, Раде, Мишо-Миша, итд), па се према томе и мењају. У ЗВ (нпр) Саво је мушко, а Сава је женско. Овде, у ИВ је обратно.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

jao sad ste mi iskomplicirali..
taman sam gledala zbunjeno malo Slobin primer.. i pomislila da sam shvatila..aha u Beogradu bi moj sin bio Miša a u Zagrebu Mišo ..ali bilo gde bi "Mišu" poslali van..
i onda mi Sirius lepo pišući kratice ( što vi razumete a ja ne) ZV i IV napravi zagonetku
ali kako god
Mišo ili Miša ipak se piše "Mišu su ..poslali van.
zar ne?
Molim , Siriuse, značenje kratica..hvala.
a mogu li sada pojednostavniti sebi.. imena koja završavaju na "a" Dragica--Dragicu bilo bi ovako
a Mihajlo---Mihajla su poslali van ako završava na "o" onda se pretvori u "u" na kraju..????