E-mail na srpskom

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

TiSi :: P.S. ми је додатак који користим и у обичној преписци

Unaprijed se izvinjavam za potpuni offtopic, ali prevelika sam cjepidlaka, pa moram komentarisati ovo P. S. .
Razumijem da neko ko ne poznaje engleski jezik, prevede sam sebi riječi kao što su: post, e-mail, pa i znak @, ali zašto P. S. kada ta skraćenica potiče iz latinskog jezika i koristi se već dugo, dugo?

@Umpirsky: kao što neko već reče, da napišeš i na kineskom, ko želi da se registruje, vjerovatno neće pogriješiti. Svi smo već "izverzirani" za popunjavanje nephodnih polja pri registraciji ; i na sajtovima na engleskom jeziku, negdje kao labela stoji "e-mail adress", negdje samo "e-mail"... Ako je već i Klajn dopustio da se piše "i-mejl", znači - možeš da se opustiš i izabereš ono šta se tebi, kao autoru, najviše dopada.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Пре свега, хвала свима који су се потрудили да нас приближе истини у трагању за изгубљеним, и покушају да сачувамо српски језик од прљавштина.

Не спорим да како год напишем, људи ће се снаћи, али кад већ могу, зашто да не употребим најбољи израз

Дакле, мишљења сам да је најправилнији и најпотпунији израз "адреса електронске поште", такође овај израз лепо пасује у дугим текстовима, или порукама типа "Погрешно сте унели адресу електронске поште", АЛИ код лебеле за текстуално поље, он је мало гломазан и заморан за читање, те ту мислим да треба ускочити са што краћом заменом, нпр "Е-пошта".

Хвала још једном.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

posebna ::TiSi :: P.S. ми је додатак који користим и у обичној преписци

Unaprijed se izvinjavam za potpuni offtopic, ali prevelika sam cjepidlaka, pa moram komentarisati ovo P. S. .
Razumijem da neko ko ne poznaje engleski jezik, prevede sam sebi riječi kao što su: post, e-mail, pa i znak @, ali zašto P. S. kada ta skraćenica potiče iz latinskog jezika i koristi se već dugo, dugo?

@Umpirsky: kao što neko već reče, da napišeš i na kineskom, ko želi da se registruje, vjerovatno neće pogriješiti. Svi smo već "izverzirani" za popunjavanje nephodnih polja pri registraciji ; i na sajtovima na engleskom jeziku, negdje kao labela stoji "e-mail adress", negdje samo "e-mail"... Ako je već i Klajn dopustio da se piše "i-mejl", znači - možeš da se opustiš i izabereš ono šta se tebi, kao autoru, najviše dopada.


Ipak ću još malo da cepidlačim, ne zato što sam cepidlaka (mada umem da budem) već stoga što jezik, bez obzira na beznadežnost njegovog položaja, ipak neko treba da brani. Nadam se da mi niko, pa ni moj glavni oponent CV ( ) neće zameriti jer nešto znanja u ovo lepo, zimsko jutro nikome neće škoditi. A ono što ne može da škodi - može i da koristi, zar ne?



Klajn je kolokvijalno ''dopustio'' upotrebu izraza i-mejl po sistemu ''ako ne možeš da ga pobediš...'', međutim, u velikom rečniku Klajn - Šipka (najnovijem referentnom rečniku te vrste) stoje tri tumačenja reči mejl. Pošto je rečnik preobiman (ne može se ''prelomiti'' hrbat radi skeniranja), prepričaću. Navode se tri značenja, a ono prvo je interesantno. Ono kaže da je mejl sredstvo komuniciranja elektronskim putem (internetom). Druga dva tumačenja vezana su za prevod te reči i govore ono što je svima poznato (poruka, sadržaj, itd). U čemu je tajna? Jezička norma još nije formalno odobrila korišćenje reči mejl (i-mejl) na ovaj način jer još traga za lingvistički ispravnim rešenjem, stoga ni Klajn nije hteo da kolegu i sebe dovede u situaciju da bude optužen da je neprecizan u izražavanju jer je to jedan od najtežih prestupa u jeziku. Jezik, i na početku i na kraju, služi za što precizinije razumevanje, zar ne?

E sad, stižemo do objašnjenja zašto mesto s koga se ja javljam nije moja elektronska pošta već moja elektronska adresa., bar ne u srpskom jeziku. Svečano obećavam da ću ovo objasniti što kraće i što bezbolnije ( ) i to jezikom koji bi ovde, na ovom forumu trebalo da bude razumljiv i to posebno informatičarima. Pošto sam i polagao i predavao teoriju informacija sa teorijom masovnih komunikacija, slobodan sam da to objasnim onako kako piše kod Tome Đorđevića.


Osnovni kibernetički model komuniciranja (ovaj, koji mi primenjujemo u trenutku kad sedamo za kompjuter) jeste Šenon-Viverov. Za njega komunikolozi i informatičari obično kažu da je toliko jednostavan da je neverovatno da ga se niko ranije setio. Svi znamo iz čega se on sastoji: to je linija komunikator-enkoder-kanal-dekoder-recipijent. Da ne otkrivam sad toplu vodu, svi znamo da smo mi, sa ove strane monitora (dok šaljemo poruku) komunikatori, da je naš kompjuter enkoder (prevodi našu poruku na jezik medijuma koji koristimo), da je kanal kojim putuje poruka elektronski, a da se s druge strane nalazi dekoder (kompjuter našeg sagovornika - recipijenta) koji našu poruku prevodi u razumljiv jezik - sa binarnog koda u slova i slike na monitoru.

Primenjeno na slučaj o kome govorimo to šematski izgleda ovako: ja (komunikator) kuckam sa svoje adrese poruku (moju elektronsku poštu) i šaljem je kanalom (internetom) mom recipijentu, koristeći njegovu adresu da bi je on dobio, odnosno da poruka ne bi ''zalutala'' .

Nadam se da je sada razlika između pošte i adrese uočljiva. Da još nešto teorijski razjasnim. Kada bih ja mogao da kažem ''pošalji mi poruku na moju elektronsku poštu?'' Kada bih ja imao sopstvenu poštu . Teorijski, svako je od nas mini-pošta jer u svoje sanduče može da prima poruke iz celog sveta (kao i klasična pošta) i da šalje celom svetu poruke (ali samo one koje on hoće), za razliku od klasične pošte (mi nismo, prosto rečeno , čvorište, već pojedinačni komunikator/recipijent).

Naravno, ali naravno, vi sve ovo možete da ne pročitate, da pročitate letimično ili vrlo pažljivo, pitanje je samo vašeg izbora. Nikog ništa ovaj tekst ne obavezuje . Zašto? Zato što je i u komunikologiji sve dozovoljeno ukoliko se učesnici komunikacijskog čina razumeju. To tvrde i najveći svetski lingvisti i nema razloga da im se ne pridružim ili da budem ''veći katolik od pape''. Naravno da vi možete da kažete ''aham'' umesto da ( kad vas neko nešto upita); možete da kažete muklo, guturalno ''A?'' umesto ''molim''; možete da kažete - ''daj mi tvoj mejl'' umesto ''daj mi tvoju elektronsku adresu'' ...u žargonu sve može, ako ga (opet da spomenem te ključne reči) komunikator i recipijent prihvate i razumeju. Dakle, nije nikakav zločin koristiti ga kolokvijalno. Ali nauka , pa i jezička, ima svoja pravila i mora da ih se drži - dok se ne promene. Jednog dana nekome (možda i svima nama) ova rasprava će izgledati smešno i deplasirano, ali sada nije.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::posebna ::TiSi :: P.S. ми је додатак који користим и у обичној преписци

Unaprijed se izvinjavam za potpuni offtopic, ali prevelika sam cjepidlaka, pa moram komentarisati ovo P. S. .
Razumijem da neko ko ne poznaje engleski jezik, prevede sam sebi riječi kao što su: post, e-mail, pa i znak @, ali zašto P. S. kada ta skraćenica potiče iz latinskog jezika i koristi se već dugo, dugo?

@Umpirsky: kao što neko već reče, da napišeš i na kineskom, ko želi da se registruje, vjerovatno neće pogriješiti. Svi smo već "izverzirani" za popunjavanje nephodnih polja pri registraciji ; i na sajtovima na engleskom jeziku, negdje kao labela stoji "e-mail adress", negdje samo "e-mail"... Ako je već i Klajn dopustio da se piše "i-mejl", znači - možeš da se opustiš i izabereš ono šta se tebi, kao autoru, najviše dopada.


Ipak ću još malo da cepidlačim, ne zato što sam cepidlaka (mada umem da budem) već stoga što jezik, bez obzira na beznadežnost njegovog položaja, ipak neko treba da brani. Nadam se da mi niko, pa ni moj glavni oponent CV ( ) neće zameriti jer nešto znanja u ovo lepo, zimsko jutro nikome neće škoditi. A ono što ne može da škodi - može i da koristi, zar ne?



Klajn je kolokvijalno ''dopustio'' upotrebu izraza i-mejl po sistemu ''ako ne možeš da ga pobediš...'', međutim, u velikom rečniku Klajn - Šipka (najnovijem referentnom rečniku te vrste) stoje tri tumačenja reči mejl. Pošto je rečnik preobiman (ne može se ''prelomiti'' hrbat radi skeniranja), prepričaću. Navode se tri značenja, a ono prvo je interesantno. Ono kaže da je mejl sredstvo komuniciranja elektronskim putem (internetom). Druga dva tumačenja vezana su za prevod te reči i govore ono što je svima poznato (poruka, sadržaj, itd). U čemu je tajna? Jezička norma još nije formalno odobrila korišćenje reči mejl (i-mejl) na ovaj način jer još traga za lingvistički ispravnim rešenjem, stoga ni Klajn nije hteo da kolegu i sebe dovede u situaciju da bude optužen da je neprecizan u izražavanju jer je to jedan od najtežih prestupa u jeziku. Jezik, i na početku i na kraju, služi za što precizinije razumevanje, zar ne?

E sad, stižemo do objašnjenja zašto mesto s koga se ja javljam nije moja elektronska pošta već moja elektronska adresa., bar ne u srpskom jeziku. Svečano obećavam da ću ovo objasniti što kraće i što bezbolnije ( ) i to jezikom koji bi ovde, na ovom forumu trebalo da bude razumljiv i to posebno informatičarima. Pošto sam i polagao i predavao teoriju informacija sa teorijom masovnih komunikacija, slobodan sam da to objasnim onako kako piše kod Tome Đorđevića.


Osnovni kibernetički model komuniciranja (ovaj, koji mi primenjujemo u trenutku kad sedamo za kompjuter) jeste Šenon-Viverov. Za njega komunikolozi i informatičari obično kažu da je toliko jednostavan da je neverovatno da ga se niko ranije setio. Svi znamo iz čega se on sastoji: to je linija komunikator-enkoder-kanal-dekoder-recipijent. Da ne otkrivam sad toplu vodu, svi znamo da smo mi, sa ove strane monitora (dok šaljemo poruku) komunikatori, da je naš kompjuter enkoder (prevodi našu poruku na jezik medijuma koji koristimo), da je kanal kojim putuje poruka elektronski, a da se s druge strane nalazi dekoder (kompjuter našeg sagovornika - recipijenta) koji našu poruku prevodi u razumljiv jezik - sa binarnog koda u slova i slike na monitoru.

Primenjeno na slučaj o kome govorimo to šematski izgleda ovako: ja (komunikator) kuckam sa svoje adrese poruku (moju elektronsku poštu) i šaljem je kanalom (internetom) mom recipijentu, koristeći njegovu adresu da bi je on dobio, odnosno da poruka ne bi ''zalutala'' .

Nadam se da je sada razlika između pošte i adrese uočljiva. Da još nešto teorijski razjasnim. Kada bih ja mogao da kažem ''pošalji mi poruku na moju elektronsku poštu?'' Kada bih ja imao sopstvenu poštu . Teorijski, svako je od nas mini-pošta jer u svoje sanduče može da prima poruke iz celog sveta (kao i klasična pošta) i da šalje celom svetu poruke (ali samo one koje on hoće), za razliku od klasične pošte (mi nismo, prosto rečeno , čvorište, već pojedinačni komunikator/recipijent).

Naravno, ali naravno, vi sve ovo možete da ne pročitate, da pročitate letimično ili vrlo pažljivo, pitanje je samo vašeg izbora. Nikog ništa ovaj tekst ne obavezuje . Zašto? Zato što je i u komunikologiji sve dozovoljeno ukoliko se učesnici komunikacijskog čina razumeju. To tvrde i najveći svetski lingvisti i nema razloga da im se ne pridružim ili da budem ''veći katolik od pape''. Naravno da vi možete da kažete ''aham'' umesto da ( kad vas neko nešto upita); možete da kažete muklo, guturalno ''A?'' umesto ''molim''; možete da kažete - ''daj mi tvoj mejl'' umesto ''daj mi tvoju elektronsku adresu'' ...u žargonu sve može, ako ga (opet da spomenem te ključne reči) komunikator i recipijent prihvate i razumeju. Dakle, nije nikakav zločin koristiti ga kolokvijalno. Ali nauka , pa i jezička, ima svoja pravila i mora da ih se drži - dok se ne promene. Jednog dana nekome (možda i svima nama) ova rasprava će izgledati smešno i deplasirano, ali sada nije.

Нећу рећи респект, него поштовање

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zahvaljujem. Nadam se da je od kakve-takve koristi, bez obzira što izgleda malo razvodnjeno.
Da ne širim raspravu, ali i ovu rečenicu naši forumaši , a posebno kompjuteraši, odlično će razumeti:
Šta je to što nas tera da se osećamo kao deo jedinstvene celine, virtuelne internacionale?

Šenon-Viverov model nije jedini model komuniciranja. On se primenjuje u razmeni elektronskih poruka (''mejlova'') u odnosu ''jedan-na-jedan''. Uporedimo ga s razgovorom jednog čoveka s jednim čovekom (usta jednog su enkoder, uši drugog su dekoder, kanal poruke je vazduh).

Međutim, postoje i drugi, sociološki modeli, komuniciranja u kome učestvuje više učesnika. To su Šramov, Gerbnerov, Džona i Matilde Rejli, itd. Svi oni bave se multilateralnim načinima komuniciranja kakvi su upravo forumi koje mi posećujemo, programi pomoću kojih četujemo, itd. Možda i ta vrsta komuniciranja koja liči na razmenu mejlova ali nije, unosi zabunu i površnost u tumačenje svih ovih izraza. No, to je pak posebna priča, pa je neću ovde širiti.

Ostaje nepobitna činjenica, i tu ću se svakako složiti sa CV i mnogim drugima koji to tvrde, bilo svojim mišljenjem bilo svojom praksom: nepobitna je činjenica da je srpski književni jezik dočekao nespreman informatičku revoluciju i da mnogi izrazi kasne za stvarnošću. Ako je za utehu, nismo jedini koji imamo taj problem. I sami Englezi (koji bi kompjuteru trebalo da podignu spomenik jer je izvršio jezičku kolonijalizaciju sveta i vratio ih tamo gde su nekada bili fizički pristuni) imaju problem sa ''kompjuterskim engleskim''', no neka se oni bore s tim kako znaju i umeju. Imamo i mi sasvim dovoljno svojih problema. Recimo, kako da jezik informatike ''bezbolno'' prevedemo na upotrebljiv, svakodnevni srpski jezik. Nadam se da će ova naša rasprava u tome pomoći.