Kako objasniti...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kako objasniti učeniku osnovne škole da se pri nabrajanju rednih brojeva napisanih ciframa izostavljaju tačke, a da se pri nabrajanju skraćenica tačke ne izostavljaju?
Objašnjenje da tako pravopis određuje i da se to prihvati kao zdravo za gotovo nije baš prihvatljivo za učenike koji uvijek pitaju zašto, kako...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Navedi primere koje koristiš u pripremi nastave. Što se tiče ''zdravog za gotovo'', nije to jedino što moraju tako da prihvate. Matematičari se lepo setili i to ''zdravo za gotovo'' zovu aksiom.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Primjeri:
Riješite 15, 16, 18, 20. i 21. zadatak.
Opšte skraćenice obično idu sa tačkom (mn., sl., prof., inž.).

Ne bih baš u lingvistiku uvodio aksiom. Aksiom je tvrdnja koja se ne dokazuje jer je jasna i nedvosmislena. Tu tvrdnju nije niko izmislio, ona je takva i ne može biti drugačija. Međutim, pravopisna norma o izostavljanju tačke iza rednog broja ako iza nje slijedi neki drugi znak interpunkcije bi mogla biti i drugačija - da se tačka ne izostavlja. Ta norma je nastala tako što su lingvisti tako odredili. Zanima me na osnovu čega.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

micoboj ::Primjeri:
Riješite 15, 16, 18, 20. i 21. zadatak.
Opšte skraćenice obično idu sa tačkom (mn., sl., prof., inž.).

Ne bih baš u lingvistiku uvodio aksiom. Aksiom je tvrdnja koja se ne dokazuje jer je jasna i nedvosmislena. Tu tvrdnju nije niko izmislio, ona je takva i ne može biti drugačija. Međutim, pravopisna norma o izostavljanju tačke iza rednog broja ako iza nje slijedi neki drugi znak interpunkcije bi mogla biti i drugačija - da se tačka ne izostavlja. Ta norma je nastala tako što su lingvisti tako odredili. Zanima me na osnovu čega.

Razumeo sam te. Inače, aksiom sam uzeo metaforički za primer. Ni ja ne bih sabirao babe i žabe.

Oni bi to, svakako , mnogo bolje objasnili nego ja, ali koga pitati, pitanje je sad? Lako je reći - dura lex , sed lex, ali to nije dovoljno, pa ću pokušati na svoj način, svojom logikom da ovo objasnim.

Prvi primer:

Riješite 15, 16, 18, 20. i 21. zadatak.

Rečenica je ''transparentna'', očigledna jer se već jednim pogledom vidi da su brojevi u nizu (zahvaljujući uočljivom poslednjem broju) redni kao takvi jer su deo pitanja, odnosno zadatka.

Drugi primer:

Opšte skraćenice obično idu sa tačkom (mn., sl., prof., inž.).

Ovde autor rečenice hoće da skrene pažnju na pravilo, stoga želi da razgraniči uočljivo vrstu interpunkcije iza skraćenice, tako što je razdvaja tačkom. Dakle, svesno žrtvuje jedno pravilo da bi učinio očiglednim drugo. Izbegao je nejasnost, najkraće rečeno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dajte mi primer rečenice u kojima se nabrajaju skraćenice, ako je moguće primer neka bude iz nekih novina ili tome slično (ne smišljen).
Što se tiče zadataka, preformulisti pitanje: "Rešite zadatke pod brojevima: 15, 16, 18, 20 i 21". Naravno, ovo nije rešilo problem kako objasniti učeniku da se redni brojevi u nabrajanju ne označavaju tačkom.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ketika ::Dajte mi primer rečenice u kojima se nabrajaju skraćenice, ako je moguće primer neka bude iz nekih novina ili tome slično (ne smišljen).
Što se tiče zadataka, preformulisti pitanje: "Rešite zadatke pod brojevima: 15, 16, 18, 20 i 21". Naravno, ovo nije rešilo problem kako objasniti učeniku da se redni brojevi u nabrajanju ne označavaju tačkom.

Nije u pitanju primjer. Svaka rečenica se može preformulisati da bi se izbjegla nedoumica. Problem je u dvije različite norme o izostavljanju tačke kada nakon nje slijedi neki drugi znak interpunkcije (ne samo pri nabrajanju).
A zašto su različite?
Mislio sam da će neko imati prihvatljivo objašnjenje za moju dilemu.
Ili da pitamo one koji su ih donijeli?


Sirius ::Ovde autor rečenice hoće da skrene pažnju na pravilo, stoga želi da razgraniči uočljivo vrstu interpunkcije iza skraćenice, tako što je razdvaja tačkom. Dakle, svesno žrtvuje jedno pravilo da bi učinio očiglednim drugo. Izbegao je nejasnost, najkraće rečeno.

Nije mi jasno koje se pravilo žrtvuje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kao oni nekadašnji Vukovi prenumeranti i ja sam od onih koji očekuju novi Pravopis. Dok mi ne dođe "pod ruku", ne mogu ništa više da kažem. Situacija poznata: "Znate deco, pravopisno se pravilo promenilo, sada se više ne piše...".

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislio sam na pravilo da se ne stavljaju dva interpunkcijska znaka jedan pored drugog (kao , recimo, u primeru 1941.-1945). Po tom pravilu, druga rečenica koju si naveo ima grešku.

To je ova rečenica, ako sam ja uopšte shvatio dobro da je ona primer.

Citat:Opšte skraćenice obično idu sa tačkom (mn., sl., prof., inž.).

Na nju mislim. U njoj je prekršeno pravilo da dva znaka ne idu jedan pored drugog. Međutim, takvo odstupanje sam već više puta sreo u stručnoj litaraturi, upravo kada treba da se objasni upotreba nekog interpunkcijskog znaka. Mogao bih , ako ima potrebe, da to pronađem i iskeniram.

Nadam se da sam sad bio jasniji.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja znam samo za pravilo da tačka iza rednog broja i neki drugi interpunkcijski znak ne idu zajedno. Za neko drugo pravilo o udvajanju interpunkcijskih znakova nisam čuo. Objasni.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 05 Mar 2010 12:58

Nisam ni ja čuo i ne udvajam znake, ali sam sretao , i to baš u Pravopisu, da se interpunkcijski znaci ''udvajaju'' kada autor teksta hoće da razdvoji i objasni neku pojavu. Skeniraću popodne takvu stranicu pa ću postovati.

Umesto da improvizujem primer, napominjem da ova tvoja citirana rečenica apsolutno podseća na to.

Dopuna: 07 Mar 2010 11:13

Kolega, evo potvrde i dopune. U Pravopisu imaš objašnjenje kod odeljka koji se bavi tačkom. U nekoliko primera vidi se da se interpunkcijski znak crta koristi posle tačke. Autor to objašnjava rečima: ''Kada interpunkcijskom znaku treba da se ''pojača'' (naglasi) razdvajajuća funkcija, onda se može pisati i crta posle tačke''. MIslim da se ovakvo objašnjenje sasvim logično može primeniti na onu drugu rečenicu. Ima i kod Klajna slično (isto) objašnjenje pa , ako treba, mogu i to citirati ili skenirati.