|
Citat:TheSpringEagle
Ukoliko se na vreme ne prilagodi digitalnoj budućnosti, srpski jezik bi lako mogao izumretu, zaključak je današnjeg skupa kojim je u beogradskom hotelu Hajat obeležen Međunarodni dan jezičkih tehnologija.
Ових дана паралелно и интензивно читам три врхунске књиге из области наше лингвистике - ''Увод у општу лингивстику'' (Р. Бугарски), ''Културу говора'' (М. Шипка) и ''Српску азбуку и њене норме '' (М. Пешикан) јер довршавам студију на тему српскo-руских изоморфа, па се може рећи да сам ''у форми'' када је ова тема у питању.
На основу овако штуре вести не могу да коментаришем валидност овакве тврдње (па тиме ни компетентност), али овде недостаје одговор на капитално питање - ког српског језика? Српски језик паралелно и компатибилно егзистира као народни, књижевни (правописно-граматички ) и формални . Наравно, сви ови облици егзистирају (у различитом обиму) као писани и као говорни. Поред тога, свака струка има свој ''језик'', односно вокабулар који се такође прилагођава нашем језику и обратно па и то додатно еродира језик , али му даје и жилавост! (нпр: реч комплекс има различита значења у психологији, фармакологији и грађевинарству).
Морали бисмо, дакле, да имамо потпунији увид у то шта овај излагач подразумева под српским језиком. Нисмо ми једини који брину за заштиту ''дигиталне верзије'' свог језика. Многе земље су учиниле много против енглеског дигиталног колонијализма, а ни наши пионири у тој области нису за потцењивање. Добро се сећам да се, са самим почецима компјутеризације код нас, у САНУ успешно реализовала идеја о нашем првом домаћем фонту (''Рас''), но да не отварам даље ову расправу. Нека и други кажу коју реч на ову тему...
|
