|
ketika ::Nisam sigurna da li je dobro napisana imenica didžej ili di-džej, a množina bi trebalo da glasi di-džeji (disko- džokeji). Prema ovome ne dolazi do razjednačavanja samoglasnika.
Ispravno razmišljaš. Di-džej je nastalo spelovanjem (netipičnom pojavom u našem jeziku) od engleske sintagme disc jockey - DJ. Ovde je, dakle, sve greška osim izgovora disk-džokej (disk-džokeja, disk-džokejima, itd).
Međutim, rodilo se - valja ga ljuljati. Kao što su u naš jezik ušli ''fešn vik'', ''stajling'', ''luking'', ''kasting'', itd, tako je ušao i di-džej. U srpskom jeziku reči se ne speluju, a izgovor skraćenica je drugačije regulisan nego u engleskom jeziku (BSG : be-se-že, TDK : te-de-ka) pa ta skraćenica DJ teorijski ne bi mogla da zaživi u našem jeziku ( ko bi izgovorio DE-JE?) .
Pod uticajem pop-kulture i vulgaritacije jezika koju ona donosi, zaživela je i ova skraćenica i to baš u svom izvornom obliku : DJ - DI DŽEJ. Kad je već zaživela, treba da je prilagodimo našem jezičkom sistemu.
Di-džej u nominativu jednine - DI-DŽEJI u nominativu množine. Zašto? Ako bismo prihatili uobičajeni oblik DI-DŽEJEVI, rizikujemo da u nekoj krnjoj rečenici dobijemo nejasnoću da li je to množina imenice DI DŽEJ ili kosi padež jednine (di-džejevi drugovi pozdravili su njegov pokušaj...). Paralelu možemo analizirati i porediti sa slučajem ranci - rančevi, no da ne širim sada temu još i na to.
Bojim se da, bez obzira na pravila, odnosno norme našeg jezika, di-džejevi će biti još jedan oblik koji je siledžijski ušao u našu jezičku praksu i zauzeo svoje mesto ne obazirući se na kućni red...
|
