pisem sastav na temu Moja skola povodom dana skole pa bih zelela da cujem vase cenjeno misljenje. Unapred hvala :D
Moja skola
Septembra 2oo4 godine , na insistiranje moje majke , krenula sam u prvi razred Osnovne skole ,,Jajinci''. Nazalost, moram priznati , nisam bas bila odusevljena tom idejom. Siva fasada, oronuli zidovi i naizgled beskrajno stepeniste odavali su hladan i odbojan utisak koji je u meni budio osecaj usamljenosti i negde daleko , u dusi, neki mali strah od svega novog i nepoznatog . Kako su dani odmicali meni je bilo sve bolje u skoli . Upoznala sam drustvo koje je uskoro postalo deo mog zivota , zakljucano duboko u mom srcu . Drustvo koje cu , slobodno mogu reci , vecno pamtiti. Tu je takodje i moja uciteljica Snezana koja me je uvela u svet skolovanja. Tromesecja , polugodista i skolske godine su se neverovatnom brzinom nizale. Zatim rekreativne nastave i ekskurzije koje su verovatno najlepsi deo skolovanja. S vremenom ona recenica ''Skola je nas drugi dom'' je krenula da se obistinjuje . Dosao je i taj 5.razred. Vise nije bilo onog osecaja koji me je mucio na pocetku . Na izgled siva fasada je dobila boju , oronule zidove nisam ni primecivala a stepeniste vise nije bilo prazno , sad su se po njemu setali moji drugovi, vecito nasmejana lica i uvek sa nekom smicalicom u rukavu. Bilo je momenata kad bih sebi govorila da vise ne zelim da idem u skolu , pretesko je, a bilo je i onih kad bih brzinom svetlosti dosla u istu samo da bih videla neciji osmeh , podelila najnovije vesti sa drugaricana ili se jednostavno smejala bez razloga , uzivajuci u zivotu i detinjstvu. Neki sumorni ljudi bi rekli da skolu predstavlja ucenje , kontrolni i ozbiljnost ali ja ne , ja se ne slazem sa tim , skola je sve to plus ljubav ,prijateljstvo i drugarstvo . Ti sumorni ljudi ne znaju sta se desava na malom odmoru iza zatvorenih vrata ucionice. Nekada stranci postajali su najbolji drugovi i drugarice, neko bi dobio i brata , sestru, a neko bi nasao i prvu ljubav. Sve je to skola i skolovanje. Veliki odmor je vec prica za sebe . Steta sto ne traje malo duze . Desavali su se tu razni ispadi i dogadjaji , stiskanje uz najbolju prijateljicu zimi kako bih se zgrejali , deljenje uzine , trcanje do prodavnice, smejanje i necije brzo ponavljanje gradiva pred neki vazan kontrolni... Na putu iz skole bi se svasta desavalo . Uvece , pod svetlom ulicnih bandera odigravale bi se price koje se najcesce mogu naci samo u filmovima. Stotine djaka bi se lagano spustalo niz ulicu prepricavajuci danasnje dogadjaje uz gurkanje,smejanje i poneke bezobrazne upadice sa cestim pevanjem neke aktuelne i verovatno samo njima poznate melodije .I tako u krug , dan za danom , razred za razredom i evo me skoro pa na kraju putovanja . Sad sam na pocetku osmog razreda ali kad me na kraju budu pitali sta mislis o svojoj skoli ja cu se samo tajanstveno nasmejati sa jednom malom suzom u uglu oka prisecajuci se svega lepog , prisecajuci se onih razdraganih lica , izbacivanja sa casova , smejanja bez razloga , prisecajuci se svog drustva i svoje skole.
|