|
Не требају наводници.
Правопис:
Наводницима се издвајају и наслови дела, симболична имена различитих установа, публикација, објеката и др., као и фигуративни називи разних општих појмова – нарочито ако постоји могућност забуне зато што је као име примењена реч или израз који имају и друго значење: састанак пред „Козаром“ (биоскопом), есеј о „Милану Наранџићу“ (роману), тражио је „Дрину“ или „Мораву“ (цигарете) итд. Наводници се, међутим, могу изоставити ако склоп назива, његова познатост, велико слово на његовом почетку и сам контекст осигуравају тачно схватање и јасноћу
текста (посвета Горског вијенца, уредништво Вечерњег листа итд.). Нарочито су сувишни наводници ако се име издваја подвлачењем или посебним типом штампарског слога.
|
