|
О речи баштина Петар Скок каже следеће (он нам је најмеродавнији извор):
baština f (Vuk, Mikalja, dubrovački pisci) = bašćina (Bernardin, Baraković) = baščina (14. v., kajkavci) = bočina (Jambrešić i slovenski) »Г očevina, djedovina, hereditas, praedium; 2° njiva (Crmnica)s, poimeničen ženski rod pridjeva ЪаЫпъпъ (14, 15. i 16. v.). Od Daničića moderniziran bez potrebe za današnji jezik baštinan m, baština L, kad se ne govori više (upor. istina f < istimna). Taj je izveden s pomoću općeg pridjevskog sufiksa -ьпъ od stcslav. bašta »otac« (v. gore baca). Od hrvatskih leksikografa bilježe tu riječ samo Stulić i Daničić u poslovicama. Baština je pravni termin koji se iz crkvenog slavenskog jezika raširio i na zapad. Jedini narodski oblik na zapadu je bočina koji bilježi Jambrešić i koji odgovara kajkavskom narječju. Dva pisca 17. v. pišu bapština prema babo (v.). Poimeničenje mora da je staro jer je prema baština stvoreno djedina (v.) od djed, kasnije reformirano u djedovina prema očevina. Odatle i radne imenice na -nik: bāštinīk = bašćinik m (Budinić, Poljički statut) prema baštinica. Potvrđen je oblik na -enik: baštenik (Belostenec) = baščenik = bašćenik (Lučić) m prema f baštenica (18. v., Kanižlić, Filipović, Kadčić); e mjesto i nejasno je, možda prema poslenik. Košta upotrebljava baštiomk m prema f baštionica, također nejasan oblik, možda prema dionik. Kavanjin skraćuje baštnik. Na -ьс: baštinac m {Baraković, Zoranić) »zemljak«. Deminutiv na -ica (v.) baštinica f »praediolum«. Pridjevi na -ov: baštinikov, na -ski: bāštiničkī od baštinik; bāštinskī od baština. Apstraktum na -stvo: bäštinstvo. Ovo posljednje glasi u Vodicama (Istra) skraćeno po zakonu haplologije: basivo, samo u izražaju: Zaštoi — Za babino basivo. Na -luk: baštinluk »fundus« (Blagojević). Denominali: baštiniti (općenito) s prefiksom iz- pf. prema iteratīvu -nivali', baštinovati (ne govori se). Ovaj stari termin posudiše Rumunji baştină. Arbanasi basatine i Cincari basnă (Dalametra) u istom značenju. Značajna je nadalje rumunjska inovacija. U njihovu jeziku za bašta kaže se i moş. Zbog toga oni izmijeniše baštiniti u moşteni s disimilacijom i — i > e — i kao u vecin < lat. vicinus. Lit..· ARj l, 179. 198. 203. 4, 4. 127. Miletić, SDZb 9, 607. Ribarić, ib. 130. Novaković, Glas 54, 200-255. GM 29. Skok, Omagiu profesorului Ilie Bărbulescu. 1931.
На југу Србије потпуно нормално је да се каже - одио сам на мој башта : ишао сам код мог оца.
У савременом српском језику глагол баштинити употребљава се у смислу - чувати нешто. Баштиници наше историје - чувари наше историје. Реч се употребљава свечарски, реторски.
ПС
Мислио сам да смо различитост речи апсолвирали. Ниједна једина реч ни у једном језику било ког народа није случајно настала и остала. Зато постоји опсег употребе и ових двају речи. Не искључују једна другу, напротив. Лепе допуне.
|
