|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 26 Nov 2015 23:03
|
offline
- saten
- Legendarni građanin
- Pridružio: 05 Jan 2008
- Poruke: 3361
- Gde živiš: Montmartre Quarter :)
|
Nažalost, propustila sam prvo i treće predavanje.  U nekom haosu sam, pa ne stižem, mada verujem da su jako zanimljiva bila. Ali jesam bila prisutna na predavanju koje je održala profesorka Rajna Dragićević. Dopalo mi se što je govorila u kakvom se stanju nalazi jezik danas, kao i šta su neka njena očekivanja. Zanimljiva je njena primedba da se u našem jeziku često javljaju reči koje su jako popularne u engleskom i koje veliki izdavači biraju kao reč godine. Ono što me žalosti, pa i žesti, jeste što ne izdvajamo dovoljno sredstava za to da se nešto uradi po tom pitanju.
Prva ja, koja sam završila engleski, osećam koliko mi srpski zaostaje, jer ne sećam se kada sam zadnji put čitala knjigu na srpskom. Prosto, moja profesija zahteva da stalno nešto čituckam na engleskom. Pitam se i šta će biti sa našim jezikom za nekih 20 godina, kada deca prestanu da čitaju knjige jer sve mogu da pronađu na internetu.
Apropo ovog što je Sale okačio, ježim se kad čujem: Za moj luk na ovom posebnom iventu zadužena je fešn dizajnerka.... 
Takođe, jako je problematično stanje i u bankarstvu, jer situacija je takva da sada prilagođavaju reči iz engleskog jezika, tj. dolazi do transliteracije i transkripcije. Ove dve slike sam fotografisala u nekom od brojeva u Politici. Ne mogu da ga pronađem, tako da ne znam ko je autor teksta, ali evo najčešćih grešaka koje nastaju samo usled potrebe da budemo što moderniji. Zašto ljudski resursi, kad lepo postoji kadrovska služba, itd.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 26 Nov 2015 23:32
|
offline
- SlobaBgd
- Mod u pemziji
- Pridružio: 10 Okt 2005
- Poruke: 13526
- Gde živiš: Beograd
|
Uf, Politika...
Iako su to novine koje najviše cenim i koje manje-više redovno čitam, mislim da im je ona serija autorskih članaka o srpskom jeziku iz koje je i tabela koju si pokazala, nikako nije trebala takva kakva je na kraju ispala. Osim jasnih i pametno sročenih tekstova u toj kampanji za negovanje/zaštitu/analizu/lament srpskog jezika bilo je nekoliko radova koji su potpuno promašili temu. Najpre, neki autori su totalno zaboravili kome pišu članak i gde će se članak pojaviti, pa su ga pisali sa nekih bespotrebnih akademskih visina, gde su se više samopromovisali i qurčili vladanjem stranim rečima nego što su čitaocu Politike približili svoj stav o našem jeziku i njegovoj ugroženosti. Drugi, baš ljudi iz jezičke struke, sebi dopustili da se frljaju sa stručnim izrazima i da za isti pojam koriste dva i više izraza, što je nedopustivo u ovakvim edukatinim (pa i polemičkim). člancima. Dalje, bilo je i nekih ne baš dobronamernih izleta u uporednu analizu jezičke politike... Sve u svemu, od jedne u osnovi izazovne i potencijalno uspešne kampanje koja je trebalo da nam ukaže na neke greške koje i kao društvo i kao narod i kao država pravimo, i da se intelektualci angažuju da nam otvore oči, objasne razloge i predlože rešenja, ispalo je da je to za mnoge bila prilika da se pojave u javnosti (van svojih katedri, instituta, redakcija i kula od slonovače), i tu se nisu najbolje snašli. Šta hoću da kažem? Ako je suditi po nekim pregaocima za zaštitu i razvoj srpskog jezika koji su se pojavili u Politikinoj seriji članaka, loše nam se piše.
Ovo sam morao negde da napišem. Ljut sam na visokoobrazovane, po ratnom rasporedu odgovorne pojedince koji su se zavukli u mračne rupe instituta, redakcija i fakulteta i seruckaju ponekad i pomalo čisto da se jave da su živi, a u stvari nemaju ni hrabrosti ni volje ni znanja da pokažu odgovornost pred sobom, pred strukom i pred društvom. I posle kažu - mi smo intelektualci! Aha, kada treba navaliti na šveCki sto na nekoj državnoj proslavi. A kada treba ustati i reći nešto, ili ih nigde nema ili i ono što kažu nije ni moralo da se kaže, toliko je jalovo.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 26 Nov 2015 23:51
|
offline
- saten
- Legendarni građanin
- Pridružio: 05 Jan 2008
- Poruke: 3361
- Gde živiš: Montmartre Quarter :)
|
Slobo,
mene više brine to što sam stekla utisak da se oni ne trude, jer ne dobijaju novac od države. Onda se postavlja pitanje, zašto se mi oduševljavamo Vukom Stefanovićem Karadžićem ili Dositejom Obradovićem koji su se toliko trudili i nisu mnogo zaradili na tome što su radili na samom jeziku. A onda dobijemo danas jedan taj mali problem finansijskih sredstava. Profesorka Rajna je pomenula na predavanju da mi nemamo baze kao što je BNC ( Britanski nacionalni korpus) i da je to prava šteta. A mene zanima zar je moguće da ne postoji način da se to napravi? I da li nam je stvarno potrebno toliko para za tako nešto. I da li postoji šansa da to bude neki projekat na kome će raditi studenti Filološkog i Tehničkih fakulteta?
Tvom postu bih dodala i to što ne postoji prilika da im se pošalje odgovor i da oni sami vide šta je dobro u toj kampanji, a šta nije. Posteri koje viđamo u autobusima su odlična ideja, ali su recimo u praksi loše ostvareni jer su i reč koja je ispravna i reč koja je neispravna obeležene isto: uvečano i u drugoj boji. To može da stvori zbunjenost. Takođe, nedopustivo je što je samo Politika ta koja učestvuje u toj kampanji. Politika ima tradiciju "pismenih" novina. Ne bih to mogla da kažem i za recimo neke druge dnevne listove. A da ne pričam koliko me užasava količina grešaka koje čujem na televiziji i koje srećem u knjigama koje objavljuju Vulkan i Laguna. Ili nemaju lektora, ili taj lektor nema pojma. Šta god da je, nije dobro.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 27 Nov 2015 07:47
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Лепа тема...ето мене, само да завршим са састанцима. 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 22 Feb 2016 19:22
|
offline
- Же
- penzioner
- Pridružio: 20 Maj 2012
- Poruke: 56
- Gde živiš: Niš
|
„И – БИ – АР – ДИ“
КАКВО ГУ ЈЕ САГ ПА ТОЈ?
Штанцовани дипломци курса за самоубице – политичари, новинари и други скоројевићи – једни друге имитирају и утркују се фрљањем изразима „И-БИ-АР-ДИ“ и другим енглеским скраћеницама. Народ са дивљењем коментарише: „Ала су ови паметни, ништа их не разумем“!
„Зашто да буде једноставно ако може да буде компликовано“ – размишљају курсисти. А потребно је само народу се обраћати - на језику тог народа. Ево, да ту бабарогу оставимо без гаћа и видимо да „то“ уопште не уједа:
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 22 Feb 2016 21:59
|
offline
- micoboj
- Elitni građanin
- Pridružio: 19 Feb 2007
- Poruke: 1833
|
Када смо код скраћеница, како се изговара CV с обзиром да није из енглеског језика?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 22 Feb 2016 23:01
|
offline
- Же
- penzioner
- Pridružio: 20 Maj 2012
- Poruke: 56
- Gde živiš: Niš
|
micoboj ::Када смо код скраћеница, како се изговара CV с обзиром да није из енглеског језика?
За мене је то "радна биографија", "кретање у служби". Сама употреба тог израза "си-ви" је "статусни симбол" несамосталних личности, скоројевића, Фема које би да покажу да "спадају", да су се "уписали", да "нису изостали".
Такви данас све што виде на латиници мисле да је - енглески језик. Такви изразе "маршал Фош" (Француз) преводе као "маршал ФОХ; "Шарл Азнавур" је "Чарлс Азнавур! Адресе на Интернету изговарају као "дабл ве-дабл ве-дабл ве", пола енглески (дабл) а пола немачки (ве)! Француска лука "Денкерк" за њих је "Данкерк", или чак "Данкирк". француски град Авр за њих је "Ле Хавре"; италијански "Кико" за њих је "Чико"; италијанска фирма "Канди" за њих је "Кенди".
Па тако и латинско Curriculum vitae изговарају као да је енглеско!
Све што није речено на енглеском, није ни речено!
|
|
|
|
|
|
