Negujmo srpski jezik

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U recniku se spominje cak i glagol najeziti se, pa cak i poviti kicmu ili puzati. Reklo bi se da je uzet onaj smisao, koji se najbolje poklapa sa smislom u engleskom jeziku, dok nasa omladina u ovom trenutku ni ne pokusava da se bavi prevodom tog glagola.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, voja64, natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

О лингвистичким фалсификатима

На интернет је 9. новембра ове године постављен текст под знаковитим насловом „Политички језици против српског“, што је одговор Одбора за стандардизацију српског језика Заводу за унапређење образовања и васпитања, са потписом Срете Танасића, а по захтеву Заштитника грађана у вези са спорним списком јужнословенских језика у уџбенику српског језика за 8. разред основне школе.

На том списку се од четири званична наследника српскохрватског налази само српски, док се за хрватски, босански и црногорски (који се стављају под наводнике) у напомени каже да су то на лингвистичком плану искључиво варијанте вуковског српског језика под другим националним именима, што је изазвало буру протеста.

У Одговору се преплићу два главна тематска сегмента, оба ирелевантна за предмет спора.


Први чине многобројни цитати из дела српских и хрватских филолога махом написаних у 19. веку, који треба да докажу да је хрватски језик само преименовани српски, а други, који нећу коментарисати, јесте већ уобичајена опширна самореклама Одбора као једине компетентне установе за сва питања у вези са српским језиком.

У свом осврту („О јужнословенским језицима“, Данас 16-17. октобар) рекао сам да је лингвистички бесмислено покривати четири званично призната језика именом једног од њих; да лингвисти не би смели изједначавати појам „језик“ са појмом „стандардни језик“; да је дата формулација селективни списак данашњих стандардних језика, док генетска класификација језика света, којој припада појам „јужнословенски језици“, групише језике у целости, дакле са њиховим дијалектима и евентуалним стандардним варијететима; те да ако је хрватски језик само српски под другим именом, онда су, на пример, кајкавски и чакавски дијалекти српског језика, што би мало ко прихватио.

Ово су нека од лингвистичких питања на која би требало одговорити (остављајући у овој прилици пострани политичке, културне и образовне аспекте дате, вишеструко штетне формулације)....

https://www.danas.rs/vesti/drustvo/vladavina-prava.....ifikatima/

• 4Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san, natrix, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Бранко Брборић је међу првима о томе писао у оном чувеном Приручнику РТС (написала га је велика четворка - Клајн, Ивић, Пешикан, Брборић). Реч је о следећем: растакање једног народа и државе увек и искључиво увек крене најпре од језика! Тако је било и с распадом Југославије. Тада су постојале само две варијанте заједничког језика - ИВ и ЗВ, источна и западна. Први покушај отцепљења хрватског језика од матице јужнословенских језика био је још за време Савке Дапчевић и Мике Трипала, када се цела Југославија спрдала (не знајући шта нас све још чека) с новохрватским језиком (околотрбушни панталонодржац - кајиш, околокућно травопасало - овца, итд). А онда је кренуло - бошњачки, црногорски, хрватски, итд...Даље знамо.

Како смо ми, као истински језички реформатори и авангарда прошли?
Тако што се сада у школама не учи српски језик већ матерњи!!! Да ли да погађамо шта је следеће?

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::
Тако што се сада у школама не учи српски језик већ матерњи!!! Да ли да погађамо шта је следеће?

Професор Драгољуб Петровић већ је дао одговор.

Citat:Хрватски академици знаности и уметности приложили су још један услов Србима за пријем у ЕУ: да признају хрватски језик!

- Ти су академици, изгледа, или заборавни или не знају где су им "језички почеци". Зато им ваља освежити памћење: Хрвати су неко време били "(Срби-)чакавци", па им досадило и прешли у "(Словенце-)кајкавце", а кад су схватили да су тамо појевтинили, окренули се Србима-штокавцима - објашњава лингвиста Драгољуб Петровић.

И на то их, најпре, "намотао" Гај (било је то некако у време Илирског покрета), а тај посао до краја довели "хрватски вуковци": Томислав Маретић, Фрањо Ивековић, Иван Броз, Милан Решетар, Перо Будмани, Армин Павић, Драгутин Боранић, Ватрослав Рожић и више других. Сви су они, крајем XIX века и малкице касније, уредили "хрватски језик" по Вуковим мерама (тј. на основу језика Вука и Даничића, а њима се убрзо прикључио и знаменити "немачки вуковац" Аугуст Лескин).

И са тим су "језиком" Хрвати, уз "НДХ-епизоду коју су накратко успели заборавити, стигли до седамдесетих година прошлог века, кад су утврдили да српски и "хрватски" језик нису "ни налик" један на други и да је "Маретић био свиња" кад је своју Граматику подметнуо и Лескину и свима другим "хрватским вуковцима".


Ово боли посебно...
Citat:
Мостарска бискупија основана је 1624. године без иједне цркве, без иједног попа и без иједног верника. Надбискуп сарајевски Штадлер устоличен је 1882. (дакле - после више од два и по столећа) у некој брвнари, јер католичке цркве у Сарајеву - није било. Католичке цркве по Босни саграђене су - после Првога светског рата....

https://www.novosti.rs/c/vesti/drustvo/1058080/hrv.....ino-srpski

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Све лепо пише у историји, само што неће нико да чита...Нико од одговорних.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Језикоманија: Јавашлук у комшилуку је баксузлук

Телевизијски програм наших телевизија преплављен је серијама. У последње време турске су на сваком каналу. У српском језику постоји више од 8.000 турцизама, а, да подсетимо, турцизми су речи преузете из турског језика.
Много је турских речи у српском језику: дућан, хајдук, кеса, џеп, шећер, бекрија, бећар, дуван. Као и боја, бубрег, лимун, бадем, мајмун, шал, памук, сапун...

Турски је утицао на српски више него иједан други језик. Речи као што су: јорган, кафа, кафана, кашика, ракија, чарапа, пара, боја, пекмез, кајмак, сарма, чардак, капија, баксуз, комшија, речи су за које у српском нема еквивалента јер их осећамо као своје.

Ипак, многе речи су временом попримиле другачија значења од изворног, па „сијасет“, који изворно значи „политика“, у српском језику означава „много“, „велики број“. Мало људи зна да „јатак” (онај који скрива хајдуке) у изворном значењу заправо је „кревет“, „постеља“.

Турцизми су такође ушли у свакодневни живот па тако једемо сарму, бурек, пилав, ћевапчиће, пијемо чај, ракију, кафу, сладимо се баклавом, тулумбама. На столу је ћаса, тестија, џезва, филџан, бакрач, ђевђир. А у кући сандук, мердевине, ћилим, фуруна. Пред кућом је капија, а на крову оџак. На крају сокака је и ћорсокак, душманин не може бити ортак, а јавашлук у комшилуку чист је баксузлук.

И што би рекао писац Зоран Петровић „Језик је створ, млад и матор истовремено”.

https://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/novi-sad/jeziko.....92638.html

• 5Ovo se svidja korisnicima: Snorks, natrix, Skywhaler, amstel2, dolinalima
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Сећам се анегдоте о лектору из Турске, који је крајем '70. радио на Филолошком. Мали црмпурасти и бркати чика, Ајдн Ој.
Путује возом, а брине како да се споразумева, пошто осим матерњег му, турског, слабо влада језицима.
Прве речи које је чуо од наших грађана, цариника и милиционера (за млађе, полицајца) биле су:
"Ма, хајде?"
"Јок, бре!".

Нова брига, а шта он уопште треба да ради, кад сви знају турски...

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Skywhaler, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bane san ::Сећам се анегдоте о лектору из Турске, који је крајем '70. радио на Филолошком. Мали црмпурасти и бркати чика, Ајдн Ој.
Путује возом, а брине како да се споразумева, пошто осим матерњег му, турског, слабо влада језицима.
Прве речи које је чуо од наших грађана, цариника и милиционера (за млађе, полицајца) биле су:
"Ма, хајде?"
"Јок, бре!".

Нова брига, а шта он уопште треба да ради, кад сви знају турски...

Мени се то догодило на турској граници. Кренуо цео аутобус напоље, а цариник каже: ''Јок џумле!''....И сви се вратили.

Иначе за турски треба знати да је бар пола турских речи персијског порекла. Речи-путници. До нас су дошле преко турског, па их тако и доживљавамо.

• 5Ovo se svidja korisnicima: Sirius, voja64, Skywhaler, amstel2, dolinalima
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Другар, несуђени асистент Туркологије, тада после друге године, на екскурзији "У Стамболу на Босфору".
Покушава да се сети у ресторану, па замоли келнера "Да му донесе -не уље, већ оно друго, кисело, да закисели салату...".
"А, сирке?".

• 2Ovo se svidja korisnicima: _Sale, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Полако али сигурно, у наш језик се увлачи још једна инострана „скаламерија” звана „модератор”. Апелујем на медије да не форсирају туђинске неразумљиве и трапаве изразе јер српски језик „кипи” од тих туђица. И кад читамо новине или смо испред малог екрана морамо да имамо уза се речник страних речи. Зашто се мало не помучимо и нађемо одговарајућу или приближну нашу реч на коју ћемо се временом навићи и знати да је наша и коју ћемо лакше прихватити?

Несрећни „модератор” подстиче и усмерава разговор унутар неке групе људи. Па зашто онда не кажемо да је на месту усмеривача разговора тај и тај новинар? Наш израз има, додуше, две речи, али је свима разумљив. Могли бисмо, рецимо, да пробамо и да га заменимо једном речју, нпр. „разговорник”. Пошто је реч о разговору унутар неког скупа људи, разговорник би био попут цариника, који обавља и усмерава проток људи на царини, а наш разговорник усмерава разговор међу људима.

Знам, овај или неки други наш израз деловаће на почетку мало тврдо и трапаво, али ако бисмо га пустили да мало „одлежи”, вероватно би временом „легао” на наше уши. Овај или неки други, свеједно. Једна или две речи, само да није туђица. Оне су нам толико затровале речник да наш језик већ стотинак и више година једва дише. Прети нам опасност да се за педесетак година наш, српски језик, с правом назове „енглеско-српски”.

https://www.politika.rs/scc/clanak/498008/Sve-je-vise-tudica