Negujmo srpski jezik

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Izručiću ovo ovde:

https://n1info.rs/vesti/kako-se-pravilno-kaze-akcentovanje-u-medijima/

"Kako dalje (M.Čopa) navodi, ovakvo akcentovanje najčešće nije blisko mnogim govornicima srpskog jezika, te ga, dodaje, doživljavaju neprirodnim, nazivajući ga „RTS-ovskim”, „čudnim”, „smešnim”, akcentom koji „para uši”, koji se „nigde drugde ne može čuti” i slično".

• 5Ovo se svidja korisnicima: Bane san, torivoje, NoOneEver Dreams, dolinalima, Rastafarii
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zna se kako je formirana naša ortoepija. Na osnovu jezičke osnovice koju sačinjava hercegovačko-podrinjska akcenatska grupa. Pošto je naš akcenat tonski, on se tako i rešava. Pored četiri osnovna akcenta postoje još i dva akcenatska znaka - postakcenatska dužina i atonirani (nenaglašeni slog). Koliko je to važno za razumevanje našeg jezika svedoče i homonimijski oblici koji su vrlo česti, pogotovo u normalnom i kosim padežima.

Samo jedan primer, a mogu da ih navedem hiljade (pogotovo kad je reč o klitikama, rečima na koje se prenose prefiksi i sufiksi):
1. Ja ne mOgu (ne znam kako se ovde obeležava akcentuacija, ali ovo veliko o je kratko uzlazni)
2. Oni ne mogu )-ovde dolazi do enklitike - akcenat prelazi na E u rečci NE, što inače ne bi bilo slučaj kod obične akcentuacije (kao i u slučaju - bio sam kod kuće (stajao sam kod kuće) i bio sam kod kuće (nalazio sam se u stanu).

PS
Kad kažem da mnogi Srbi (a posebno voditelji i javne ličnosti) ne znaju maternji jezik, onda mi kažu da sam cepidlaka i da je jezik podložan promenama (kao da to ne znam). Jeste on podložan promenama, ali bi te promene MORALE da budu nabolje.

Koliko puta ste čuli - SMS poruka (pleonazam, naravno, jer u skraćenici već postoji poruka (message), NATO pakt (a Treaty je upravo pakt) ?
Da ne spominjem elative (neuporedive prideve): ne postoji najkompletniji igrač (ili si kompletan ili nisi); nema najidealnijeg rešenja (jer od idealnog nema bolje).
Tehnički, sve može da se poredi, ali mrtav ne može biti mrtviji i najmrtviji.
Haug.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Sirius, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::

PS
Kad kažem da mnogi Srbi (a posebno voditelji i javne ličnosti) ne znaju maternji jezik, onda mi kažu da sam cepidlaka i da je jezik podložan promenama (kao da to ne znam). Jeste on podložan promenama, ali bi te promene MORALE da budu nabolje.

Hvala na ovome, nadah se da će odgovor biti upravo takav.
Ukazah na tekst zato što sa "angažovanim medijima" bilo koje boje, nikada nisam siguran da su sagovornicu/ sagovornika samo citirali, bez smeštanja njene/ njegove priče u okvir njihove agende (kakva god bila).
Znamo da se poslednjih dana ponovo raspravlja o "rodno senzitivnom jeziku", pa su mi podnaslovi teksta ("Akcenatska norma stara skoro dva veka", "Jaz između tradicionalne norme i jezika u upotrebi") zamirisali na potkopavanje jezika izokola ("arhaično" treba menjati po svaku cenu).

• 4Ovo se svidja korisnicima: Bane san, torivoje, _Sale, dolinalima
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jaz je napravio savremeni jezik, a ne tradicionalni, to je pravi odgovor! Norma, naravno, podleže promenama, ali se u lingvističkoj struci zna kako se te promene obavljaju. Postoje ovlašćena tela (Jezikološki institut SANU, Matica Srpska, Odbor za standardizaciju srpskog jezika) koja to rade. To NE SMEJU da rade političari, jer onda to predstavlja terorisanje manjine nad većinom! Oni nisu birani da menjaju jezik! Npr: zašto ja moram da znam šta je ''bindžovanje''? Da ne spominjem druge izraze. Pisali smo stoput o toj tzv rodnoj ravnopavnosti. Ona, naravno, ne postoji jer onda u našem jeziku ne bi postojala tri gramatička roda i dva biološka. Ovde je reč o tome da se novi govor (prepun tuđica i neznanja) proglašava za normu! To je zločin prema jeziku i ponižavanje ljudi.

Šta, međutim, postoji? Građanska ravnopravnost!!!!! Ona je sasvim dovoljna. Setimo se koliko dugo žene nisu imale ni pravo glasa. Kod nas su muškarci i žene (kao rod) ravnopravni po ustavu. Da li treba još nešto preko toga? Da izmišljamo borkinje, sutkinje, šoferkinje, bravarkinje? A šta ćemo s gramatičkim srednjim rodom ? Pobuni se neko dete (ili ga neko podbuni), pa onda ono traži treći oblik neke reči?

PS
Spomenuo sam stvaranje norme. I sam sam bio iznenađen kada sam saznao kako se ona osavremenjava. U ''Jezičkom priručniku'' koji je izdala RTS svojevremeno, a autori su velika četvorka (Pešikan, Brborić, Ivić, Klajn), opisano je na jednom primeru (zadnji-poslednji). Postupak je sledeći: uzme se nekoliko desetina hiljada strana literature afirmisanih pisaca i podeli grupa koje čitaju i izvlače izuzetke, primere, itd. Posle toga se to razmotri i usvoji ili odbaci. Konkrentno, u navedenom primeru (zadnji-poslednji) išlo se čak i do Vuka. A sada? Sada jedna poslanica slaže skupštinu da nije dobila pisanu predstavku od Matice srpske s upozorenjem da ne skrnave jezik. I oni usvoje zakon o kome pojma nemaju, ali znaju da treba da udovolje proevropskoj manjini nadajući se da ćemo tako umilostiviti moćnije od nas...Ovde ću se zaustaviti, već sam se dovoljno razlajao.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Sirius, amstel2, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

mart je proglašen mesecom srpskog jezika od strane društva za srpski jezik i književnost. tim povodom se organizuju predavanja, tribine, literarni i leksički konkursi, postaju dostupni snimci predavanja... mislim da ovo društvo veoma časno radi svoj posao i da je ova akcija pogotovo izuzetno važna.

ne zamerite ako je već bilo reči o ovome.

martmesecsrpskog.rs/

• 4Ovo se svidja korisnicima: Bane san, dolinalima, amstel2, Luka2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovi ga baš neguju:

• 3Ovo se svidja korisnicima: Sirius, Bane san, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::Tehnički, sve može da se poredi, ali mrtav ne može biti mrtviji i najmrtviji.
Haug.

Trudna, trudnija, najtrudnija

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Luka2, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ljep, ljepsi, vidji mene

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

О небризи за српски језик и српску културу

Књига расправа језикословних Српски језик и ћирилица: огледало српско, аутора Срета З. Танасића у издању новосадског Прометеја поред ауторовог врло инструктивног предговора садржи четрнаест расправа о српском језику, ћирилици, српском идентитету и српској култури. Све расправе с обзиром на тежишну тему можемо груписати у три групе:

- о српском језику и српској култури (Ћирилица као почетак и крај српске културе, Ћирилица и српска култура данас, Српска језичка култура, Уништавање српске културе

– о трошку српског народа, Један народ је јак колико му је јака култура); о српском језику и српском идентитету ( Српски језик и српски идентитет, Српски језик и национални идентитет у вријеме глобализације, Повеља Кулина Бана: 830 година од настанка, Српски језик у Републици Српској)

- о државној небризи о српском језику (Положај српског језика и ћирилице, Планирање издавачке дјелатности, Закон против српског језика – случајно или свесно, Значај научних институција за статус српског језика,О нужности проучавања српског језика).


Књига се појавила у најтежем тренутку за српски језик, српско писмо и српску културу у цјелини, јер је не само српски језик, ћирилица и српска култура у цјелини тренутно нападнута са свих страна (од германско-ватиканских и англосаксонских лобиста до разних антипатријархалних и антиправославних група), него је озбиљно угрожен и цјелокупни српски национални идентитет данас...

https://www.in4s.net/o-nebrizi-za-srpski-jezik-i-srpsku-kulturu/

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Kaplar2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bez komentara...