offline
- Же
- penzioner
- Pridružio: 20 Maj 2012
- Poruke: 56
- Gde živiš: Niš
|
ПИЏИН СЕРБИШ!
Ја, најсићушнији међу сићушнима, најбезначајнији међу безначајнима, најгрешнији међу грешнима; ја који не могу ништа да "наредим", ништа да "забраним", никога да "ухапсим"; ја који могу само да приметим појаву и да на њу укажем, попут оног берберина из приче "У цара Тројана козије уши" овај форум доживљавам као рупу у пољу којој сам поверио своју муку.
Разни народи различито изговарају имена појединачних слова својих азбука/абецеда/алфабета. Ми кажемо „а, б, в, г, д“; Руси „а, бе, ве ге, де“; Немци „а, бе, це, де, е“; Французи „а, бе, се, де, е“; Италијани „а, би, ћи, ди, е“; Грци „алфа, вита, гама, делта, епсилон“; Јевреји „алеф, бет, гимел, далед, хе“; Арапи „алиф, ба, та, (тх)а, џим“ итд. Ми смо више од једног века латинична слова називали по угледу на немачки – а, бе, це, де... Код наших млађих генерација сви као један слова називају по угледу на енглески. Деца већ у првом разреду основне школе уче страни језик, и сви до једнога обавезно уче енглески. Зато није ни чудо што сви млади латинска слова изговарају на енглески начин, јер за други нису ни чули, јер језик нису учили од родитеља него од телевизора. Када та деца одрасту и постану политичари, новинари, ТВ водитељи, наставиће са том праксом и тиме појачати тај утицај на наредне млађе генерације („И-БИ-АР-ДИ“).
На телевизији најприсутнији страни језик је енглески. (Сада већ и турски!) Права је реткост набасати на неки француски, руски, немачки, италијански, шпански... филм. Наставници енглеског језика нису нашој деци рекли да је енглески – страни језик, са својим особеностима које не важе за друге језике, поготово не за српски језик, па су деца стекла уверење да оно што важи за енглески, „ваљда“ важи и за српски. Енглески језик има значајне недостатке у односу на друге језике, и права је штета што такав утицај на српски језик нема неки други, „разуђенији“, „јаснији“, „изражајнији“ језик. На пример, енглески има много више хомонима – речи са вишеструким значењем – него други језици: пиштољ – ган, пушка – ган, топ – ган; народ – пипл, човек – пипл, чељад у домаћинству – пипл, особље у фирми – пипл; рачунарски кориснички програм – апликација, пријављивање за посао – апликација, тражење пара из неког фонда – апликација, а „апликација“ у српском језику је нешто сасвим четврто – украсни пришивак на хаљини, дакле кројачки термин!
Хајде да се опкладимо у живот. Ја ћу вам навести неке америчке изразе, а ви ћете ми у преводу на српски рећи шта ти изрази значе. Ако погодите, ја пристајем да ме убијете, и јавно вас ослобађам одговорности за убиство. Ако не погодите, ја ћу убити вас, и пристајем да одговарам по закону што сам убио човека: „Cable price“! Дакле, шта ово значи? Подсећам, у енглеском језику иста реч може бити и именица, и придев, и глагол. Ако је „cable“ именица, онда ово значи цена кабла; ако је придев, онда је то кабловска цена; а ако је глагол, онда то значи нешто што би вам последње пало на памет: Телеграфиши цену! Телеграмом ми јави колика је цена! „Каблирај“ ми цену! Каблом (телеграфом) ми јави цену! Или: „Animal cruelty agent“. Да ли је то агент који истражује „окрутност животиња“ међусобно, или према човеку? Или је то „окрутни агент“ за животиње? То је полицајац чији је посао да патролира градом и проналази и санкционише случајеве окрутности људи у поступању са животињама! Овде се нигде не помињу људи, а они су основни предмет интересовања ових агената.
Купио сам џепни носач меморије за рачунар („флеш меморију“). На амбалажи је писало: „Includes Password Protection Software“. Размишљао сам како да протумачим ово истресање појмова из колица, и учинило ми се да је то „програм за заштиту лозинке.“ Срећом, поред енглеског израза ту је било и нешто што већ може да личи на језик: „Inclut une protection PAR le mot de passe“ (Садржи заштиту (снимака) ПУТЕМ лозинке!) Сад је већ све јасно: власник лозинком штити своје снимке од непозваних лица. Из претходног израза то није било видљиво. Или израз „Лет'с плеј“. Чик погодите шта су деца хтела да кажу! „Хајде да се играмо“, или „хајде да свирамо“? То није исто. Или израз „рилејш'ншип битвин пиплс“. Односи међу народима, или односи међу људима, појединцима? То није исто. Високо изражајни граматички српски језик не оставља места за двоумљење и нејасноће, и за сваку од ових могућих верзија има недвосмислен израз. Дакле, хоћете ли се и даље кладити на амерички? Хоћете ли и даље пристајати да своју љубав према „угледном“ језику платите – главом?
Навешћу примере „подлегања“ српског језика пред телевизијским јуришем енглеског.
Американци су у свој језик примили и многе латинске речи, али су им изменили значење, па други, по угледу на Американце, и у своје језике преузимају такве „американизоване“ латинске изразе. На пример, латински „ЕДУКАЦИО“ значи васпитање, а Американци су му изменили значење у образовање („нонедукато“ значи неваспитан, а не необразован; „маледукато“ значи лоше васпитан, а не лоше образован, необразован). Сада су српски скоројевићи, ТВ гледаоци, у жељи да „личе на Американце“ заборавили српске речи „подучити“, „обучити“, „образовати“, „школовати“, па употребљавају само израз „едуковати“. Лекар је завршио своје медицинско школовање, али кад му у болницу стигне нови модел рентген апарата или скенера, он иде на обуку у руковању тим техничким средствима, а не на „едукацију“, васпитање! Зашто људи са телевизије мисле да је „обука“ нешто ружно и простачко, а „едукација“ нешто отмено? Да је знање нешто ружно и простачко, а незнање нешто отмено?
БАТЕРИЈА. У америчком језику једна иста реч може да има много значења, док високо изражајни граматички српски језик за свако од тих значења има посебан и недвосмислен израз. Младићи у продавницама мобилних телефона хоће да се туку ако их питате да ли имају резервни акумулатор за неки модел телефона. „Ко си ти да кажеш „акумулатор“, кад Кинез и Американац кажу батерија“? Шта ће им мајка да их учи матерњем језику, кад они имају свог Кинеза и Американца да их они уче матерњем језику. „Батерија“ је извор једносмерне струје за једнократну употребу. Кад се испразни, баца се. Извор једносмерне струје који се после пражњења поново пуни више није „батерија“, то је сада акумулатор, па био он велики као у камиону и тенку, или мајушан као у дигитрону, мобилном телефону или часовнику. Новокомпоновани израз „допуњива батерија“ код гомиле се прима без примедби („Па, забога, и Американац тако каже!“), а код познавалаца може да изазове само подсмех и сажаљење. Ако је „батерија“, не може бити „допуњива“, а ако је „допуњива“ не може бити „батерија“. За овакву бесмислицу наши стари су нам оставили израз „Сува крпа на дну мора“. Српски језик тачно разликује неспојиве ствари. У америчком језику то је исто, као што је исто и убити човека (шут), фотографисати, снимити човека (шут), оборити хеликоптер (шут), или шутнути лопту (шут); као што је исто коњска потковица и људска ципела; као што је исто атлетско такмичење (митинг), упознавање (митинг), дочек (митинг); као што је исто возач камиона (драјвер), пилот авиона (драјвер) и кућиште за диск у рачунару (драјвер); као што је исто паљба (војна команда за отварање ватре), ватра, пожар, ватрогасац; као што им је исто: умро, погинуо, убијен („убијен у рату“!); као што им је исто купити у продавници (бај), и платити у кафани (бај); као што им је исто: повређен и рањен; као што им је исто животиње (анимал) и стока (анимал); као што им је исто променити (ченџ), пресвући се (ченџ), преседати у саобраћају (ченџ); уситнити кусур (ченџ); као што им је исто полуга са грамофонском иглом (пик ап) и телефонска слушалица (пик ап); као што им је исто кључ (ки), решење (ки), превод (ки), дирка на клавиру (ки); као што им је исто играти се (плеј), свирати неки инструмент (плеј), укључити репродукцију на музичком уређају (плеј), покренути игрицу на рачунару (плеј). Срби скоројевићи мисле да ако су Американци слепи, да и Срби треба да буду слепи; да ако Американци нешто не разликују, ни Срби не би смели то да разликују, па од готовог праве вересију и сакате свој језик.
БИЛИОН. Амерички билион и српски нису исто! Њихов билион је милијарда, а наш – хиљаду милијарди. Недавно смо на РТС чули наказни израз да је Америка, да би спречила финансијску кризу, одвојила толико „хиљада милијарди“ долара. Зашто се боје да употребе српску реч за хиљаду милијарди – билион? Да ли ти страшљивци мисле да Американци одређују српски језик, па не смеју да употребе нашу реч која у америчком има друкчије значење? Чега се боје? Америчких политичара, војника, риболоваца, школске деце? Амерички „директор“ није исто што и српски „директор“. Код њих је то – режисер! Амерички „кондуктер“ није исто што и српски „кондуктер“. Код њих је то – диригент! Амерички „маршал“ није исто што и српски „маршал“. Код њих је то – шериф! Амерички „фудбал“ није исто што и српски „фудбал“. Код њих је то – рагби!
УПУЦАТИ. У енглеском језику после глагола „шут“ одмах иде директни објект, четврти падеж без предлога. У српском језику није тако. Глагол „пуцати“ обавезно тражи предлог „у“, „на“, „ка“, „према“. Сад су се преводиоци нашли на муци: како рећи „пуцај га“ (шут хим) како је то рекао Американац, јер у српском тако не иде. Али и како рећи „пуцај у њега“ кад Американац није тако рекао, није употребио предлог. Како Србин сме да каже нешто што Американац није рекао? Ваљда Американци знају шта је срп...овај... И нашли су соломонско решење. Измислили су трапави израз „упуцати“, јер им се учинило да тиме задовољавају оба америчка услова: ем указали на отварање ватре, ем нису употребили предлог. Постали су „исти као Американци“!
Да невоља буде већа, у српском језику заиста већ постоји глагол „упуцати“ (тренутни) и „упуцавати“ (трајни облик), али у сасвим другом значењу, само што то незналицама српског језика, скоројевићима имитаторима Американаца, није познато. „Упуцавање“ је мукотрпан поступак у завршној фази израде стрељачког наоружања, подешавање нишана и мушице док се не постигне задовољавајућа тачност погодака. Оружје се механички стегне у неку врсту менгела да би се избегла људска грешка при нишањењу, и изврши се опаљење. У зависности од тачности поготка мења се положај нишана или мушице док се не постигне прецизност. Дакле, не упуцава се човек, него – оружје! Звездан Јовановић каже: „Упуцавао сам пушку на Фрушкој Гори“. То је тачна употреба израза „упуцавати“. Подешавао је предњи и задњи нишан док не буде задовољан прецизношћу.
Код београдске младежи запажамо да у жељи да на силу појачају утисак, они чак и српске речи употребљавају у бесмисленим изразима, па тако кажу „ужасно ми се допада“, „ужасно си млада“, „ужасно си занимљива“, „ужасно смо се добро провели“. Да ли ови ТВ гледаоци уопште знају шта значи реч „ужасно“? Да ли они уопште могу да разликују дијаметрално супротне појмове који се међусобно искључују? Деца која зуре у телевизор доживеће реч „ужас“ у потпуно искривљеном значењу. Реч по реч, и ето генерацијске разлике у језику између дедова и унука – ђака својих мајки, и ђака ТВ екрана.
Још једна београдска малограђанска језичка новотарија су све чешћи изрази „како год“, „где год“, „шта год“ и сл. У српском језику после „год“ увек мора да стоји неки глагол: где год дођеш, шта год било, како год урадио, итд. Ради се о блокади мозга неприпремљених преводилаца пред америчким изразима „however“, „whatever“, „whenever“ и слично, јер несамосталне личности се боје да употребе друкчији број речи у свом језику него што је Американац употребио у свом.
ЧЕРНОБИЛ. До 1986. године мало који Србин је чуо за украјински град Чернобиљ. После квара у нуклеарној електрани српски новинари незналице су први пут чули име тог града, али на страним телевизијама и у страној штампи. А тамо их је чекао – енглески језик, дакле Чернобил. Оно што су од других чули, пренели су и својим српским гледаоцима и читаоцима. А пошто Србима уџбеници нису књиге, него телевизија, они су се са именом тог града срели у његовом нетачном облику. Новинари незналице, сами ненаучени, постали су учитељи другима. Какви учитељи, такви и ђаци. И остаде Чернобил.
МИНЕРАЛИ. У предтелевизијској ери ова реч је код Срба имала „апотекарско“ значење (минерали и витамини у исхрани, минерална вода са натријумом, калцијумом, калијумом, магнезијумом, хлором, флуором), дакле чисти елементи, ван хемијских једињења, сваки је имао свој тачно одређени хемијски знак. А онда су Срби почели да гледају телевизију, па су видели да Американци употребљавају реч „минерали“ у сасвим другом значењу – руде. У књизи „Лексикон држава света“ преводилац каже за Азербејџан: „Најважнији минерал је нафта“. Баш ћу питати у апотеци да ли имају „минерал“ нафту. У српском „минерали“ су чисти елементи, а код Американаца то су – једињења. Српске „минерале“ смо налазили у исхрани, а америчке – под земљом. Протицањем времена Срби су почели да се боје да говоре српски, па све више говоре амерички.
ТРЕНИНГ. Ова реч у америчком језику има више значења. Код нас она значи физичку и техничку припрему спортисте за наступ, такмичење. Рад на побољшању физичке кондиције и увежбавање појединих елемената спортског наступа. И овде Срби скоројевићи допуштају да им Американци одређују језик, па све чешће и сами употребљавају ову реч у америчком значењу – обука војника, обука медицинског особља у руковању дијагностичким и терапијским техничким средствима, итд. Чак и предавање називају „тренинг“!
Одувек смо говорили: „дозволите да вам представим господина“..., „дозволите да вас упознам са“..., а од када Срби имају кабловску телевизију, почели су да од Американаца уче матерњи језик, па говоре „упознајте господина“...(мит). Молба или предлог се претворили у наређење! Учтивост није учтивост ако није „као код Американаца“.
|
