Lav_staford ::E ovako...Za neki konkurs iz srpskog jezika treba da napisem sastav ili pesmu na temu "Od reke se dete uci ka morima da potece" i ja bih volela da to bude sastav,jer je u sustini tema dosta opsirna,ali u slucaju da neko smisli neki stihic na osnovu ovoga ili ima neki tekstualni predlog neka napise dobro bi mi doslo.Hvala unapred !
Obično se ne mešam u ovakve teme jer sam iz srpskog imao peticu ''kao vrata'', a pismeni zadaci su mi redovno čitani na času; ne hvalim se , tako je bilo. Neko je rođen za matematiku, neko za hemiju, ja volim jezike. Stoga mi je i neobično to što neko ima problem sa pismenim zadatkom. Meni je to bilo praznik i taj dan kad je pismeni (čuveni dvočas) ja nisam računao u školsku obavezu. Međutim, kao što je meni bilo noćna mora pismeni iz matematike, tako (pretpostavljam) nekome jeste problem da napiše sastav. Stoga ću biti slobodan da ti pomognem nekolikim savetima.
-Postoji ono čuveno ''pravilo trojno'' koje važi za svaki tekst, pa i za školski pismeni zadatak: uvod-razrada-zaključak.. Šta god da pišeš, doktorat ili pesmicu za rođendan, tim putem mora da se ide. U konkretnom slučaju, kakva je tvoja tema, to pravilo bi moglo da se ovako primeni:
-Uvod: Podseti na to da je naslov parafraza čuvenih stihova Miroslava Mike Antića (Očima se u svet trči.Glavom rije mlako veče. Od reke se čovek uči ka morima da poteče.) i da je ceo život put od izvora ka uviru (ušću).
-Razrada: piši o tome kako se čovek na tuđim i svojim iskustvima uči dok je živ, putujući kroz život, pamteći iskustva većih, pametnijih i jačih.
-Zaključak: piši o tome kako su sva iskustva sveta usmerena na to da čovek obeleži nečim svoj život kako bi na ušću mogao da kaže - da, nisam uzalud ni bez traga živeo.
Da bi to lakše realizovala, svaki od ovih delova treba da ima teze, dakle kratku razradu o čemu ćeš pisati. Kakve će biti teze i koliko će ih biti, zavisi od tvoje maštovitosti.
Još nekoliko saveta:
-Ne piši nepromišljeno i ne ponavljaj se. Bolje je ponoviti rečenicu u sebi, nego na papiru.
-Nikada se ne obraćaj u drugom licu jednine (''Pođeš li našom zemljom, videćeš prelepe prizore...''). Lično obraćanje se koristi u epistolarnoj književnosti (prepiskama i pismima).
-Vodi računa o pravopisu i gramatici jer su to istovremeno i najuočljivije greške. I najbezazlenija greška može značajno urušiti utisak neke lepe i inspirativne rečenice.
-Nikad ne ''pozajmljuj'' tuđe motive i stil jer se to lako prepozna. Ako koristiš nečije reči onda ih citiraj, odnosno stavljaj pod navodnice, ali i u tome imaj meru.
-Ne patetiši. Ne padaj u jevtina osećanja i ne poseži za srceparajućim rečima koje su zvučne, a ne podstiču iskrena osećanja. Dobar, pismen i iskren tekst može mnogo više impresionirati čitaoca (ili zadovoljiti ocenjivača) nego pompezne reči prepune fraza.
-Prouči u svom udžbeniku stilske figure jer su one izvanredno sredstvo za iskazivanje misli.
Da ne davim više, zakljućiću: pisati sastav nije lako čak i kad ga niko ne ocenjuje. Svi smo mi ovladali pismenošću, pa ipak ne znaju svi da pišu. Trideset slova je kapital s kojim neki jedva znaju da se potpišu, a neki umeju da dobiju i Nobelovu nagradu. Zamisli sledeću sliku: uzmi trideset slova ispisanih na kartončićima veličine 1x1 centimetar; uzmi ih u šake i dobro protresi kao kad igraš jamb , a zatim i prospi po stolu. To može da uradi svaki, pa i nepismeni čovek. Tvoja veština se sastoji iz toga da od tih trideset slova složiš i sastaviš smislen tekst. Možeš i tako da posmatraš svoj zadatak, biće ti lakše i inspirativnije.
Nadam se da će ti je ovo moje popovanje biti iod koristi.
|