|
Izvini, moja greška u citiranju. Trebalo je da citiram i da to pitam postavljača teme, a ne tebe, jer nisam bio siguran koji mu deo nije jasan.
Međutim, pažnju mi je privikla tvoja eksplikacija sa naglaskom, a u međuvremenu je meni ''pukla'' veza. Evo me da dovršim post. Tvoje objašnjenje je u redu, samo što nije tačno kada je reč o akcentu u navedenoj reči. Akcenat u reči osvajam je kratkouzlazni na prvom slogu, a na slogu koji si ti obeležio nalazi se postakcenatska dužina. Naveo si da nisi siguran prilikom određivanja dužina akcenata pa sam slobodan da sugerišem rešenje. Naš akcenat jeste melodijski (odnosno tonski) pa to određivanje zavisi od sluha, naravno, jer je nemoguće naučiti napamet akcente za sve reči.
Međutim, pošto su metodičari u prozodiji računali i s tim da nemaju baš svi sluha, pronašli su nekoliko praktičnih načina da se utvrdi dužina nekoga akcenta. O tome je podrobno pisao (ali, naravno, ne samo on) naš profesor dr Branivoj Đorđević. Odnos dugih prema kratkim akcentima jeste približno 2:1. Da ne bih pravio OT, najkraće mogu da preporučim da , kada nisi siguran u dužinu akcenta, akcentovani slog izgovaraš s razdelom. Npr: reč majka (kao pravda, kugla, zlato) ima dugosilazni akcenat na prvom slogu. Izgovori je s razdelom: ma-ajka. Osetićeš gotovo fizičku razliku između visine prvog dela akcentovanog samoglasnika, i drugog dela, a prijatnost dugosilaznog tona će biti još naglašenija. Ton pada za celu oktavu.
Sada ponovo izgovori reč osvajam (o-osvajam) i obrati pažnju na to šta se događa s tvojim glasom u momentu kada izgovoriš prvi slog. Nadam se da sam bio od pomoći. Kraj OT.
|
Javlja se u recima koje se zavrsavaju sa "ji", gde se "i" menja apostrofom (') iliti ni sa cim (nista).. 
