Popis literature na kraju rada - hitno

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sada mi je sezona pisanja maturskih radova, a još nisam raščistio dilemu o pisanju fusnota i popisa literature.
Od jednog profesora književnosti sam dobio sljedeće uputstvo (kroz primjere):

Za fusnote:
1 D. Ćosić, Kosovo, „Novosti“, Beograd, 2004, 51.
2 M. Marković, P. Petrović, Šume Srbije, „Priroda“, Beograd, 2005, 62–63.
3 Prof. dr Lj. Baščarević, dr R. Grbić, Koštano-zglobne infekcije, „Novi svet“, Priština, 2003, 25–58.

Za popis literature:
1. Baščarević, prof. dr Lj., Grbić, dr R., Koštano-zglobne infekcije, „Novi svet“, Priština, 2003.
2. Ćosić, Dobrica, Kosovo, „Novosti“, Beograd, 2004.
3. Marković M., Petrović P., Šume Srbije, „Priroda“, Beograd, 2005.

Primjeri su dati za jednog autora, za više autora i za autora koji ima titulu.
Ovo uputstvo bih prihvatio da nisam kod drugog profesora (doktora) lingviste vidio drugačiji sistem pa sam sada u dilemi:
Da li uopšte postoje striktna pravila? Da li ide prije ime ili prezime? Da li se popis literature ređa po azbuci (abecedi) ili po redoslijedu pojavljivanja u radu? Da li prije naslova djela ide zarez ili dvotačka? Da li je obavezno naziv izdavača stavljati pod navodnike?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ova pravila su i mene uvek zanimala. Mi smo na fakultetu (Filozofskom) od jednog profesora dobili ova uputstva (kvalitet skena je loš zato što su to fotokopije, ali čitljivo je).



Koliko ja znam, naslovi se navode na isti način i u literaturi i u fusnotama, jedino što se u literaturi ne navode stranice. Ali sasvim je moguće da ja ne znam dobro

Na osnovu ovih pravila, ispravno bi valjda bilo:

D. Ćosić, Kosovo, Beograd: Novosti 2004, 51.
M. Marković - P. Petrović, Šume Srbije, Beograd: Priroda 2005, 62–63.
Prof. dr Lj. Baščarević - dr R. Grbić, Koštano-zglobne infekcije, Priština: Novi svet 2003, 25–58.

(Ovo pod uslovom da su svi navedeni pimeri knjige). Nije obavezno navoditi izdavača, u tom slučaju:

D. Ćosić, Kosovo, Beograd 2004, 51.

micoboj ::Da li se popis literature ređa po azbuci (abecedi) ili po redoslijedu pojavljivanja u radu?
Mislim da se ređaju po godini izdanja (od najstarijih do najnovijih), ali ponavljam da nisam nikakav autoritet za ova pitanja.

Nadam se da nisam doprinela još većem zbunjivanju

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo i mog doprinosa, pošto sam u sklopu mog predmeta predavao metodologiju izrade rada. Ovo što je Jelkica navela jeste sasvim dovoljno, a ja ću malo i precizirati, s obzirom na to da se bavim i vertikalom pisanje-uređivanje-štampanje, u kojoj se bez ove oblasti ne može.

U bibliografiji možeš da primeniš dva glavna postupka pri nabrajanju , a to su autorski i predmetni. U oba slučaja moraš da poštuješ azbučni red. Autorski je , kao što znaš, spisak po autorima, a predmetni po delima.

Navođenje loco citato (L C - citirano mesto) , odnosno citiranog mesta, radi se na dva glavna načina:

1) korišćenjem fusnota, u kom slučaju se svaki LC numeriše , ili obeležava zvezdicama (ako toga nije previše na jednoj stranici, što autor mora da zna). Pri tom se vodi računa o obimu fusnote, kako ne bi prešla više od polovine stranice i tako potpuno otežala i čitanje i vizuelno-grafički ''zagušila'' izgled stranice.

2) Stavljanjem iza citirnog mesta brojke u zagradi. To znači da su knjige koje su popisane u bibliografiji obeležene rednim brojevima, pa taj redni broj služi kao veoma značajna skraćenica i pojednostavljenje pripreme.

Npr:
''U svom delu (26) dr Petrović kaže...''

Tada čitaocu preostaje lak zadatak da na kraju knjige , u bibliografiji, samo potraži koji se to naslov krije iza broja u zagradi. Taj metod se primenjuje kada je literature mnogo i kada bi njeno stalno i često navođenje u fusnotama otežalo čitanje i naučni rad na njoj.

Evo jednog skena; reč je o spisku literature iz jednog rada koji moj kolega priprema za doktorsku disertaciju, pa se može i iz njega videti i zaključiti pravilnost.



Nadam se da smo ti nas dvoje bar malo pomogli. Ako nešto nije jasno, pitaj. Predlažem da ukucaš u pretraživač ''metodologija izrade naučnog rada'', možda ćeš nešto i pronaći.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ima više načina navođenja referenci. Ovaj redosled (ime, pa prezime autora) se obično primenuje u podnožnim napomenama u tekstu. Spisak referenci nakon glavnog teksta (na kraju članka ili knjige) ima nešto drugačiji redosled: prezime, ime autora, naslov dela, izdavač, mesto izdanja, godina, str. (od do) ako je reč o članku u časopisu ili delu u monografiji, odnosno zborniku radova.

Literatura se navodi po abecednom ili azbučnom redu; potom, ukoliko se navodi više referenci od istog autora, primenuje se načelo hronologije (prema godini izdanja).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Meni je rečeno da se izvor u fusnoti navodi kao (prvi primjer u postavci teme): inicijal imena autora, tačka, prezime autora, zarez, naslov izvora kurzivom (bez navodnika), zarez, izdavač pod navodnicima, zarez, mjesto izdavanja, zarez, godina izdanja, zarez, broj stranice (ili od-do) (ne piše se str.), tačka.
Ukoliko ima više autora nabrajaju se redoslijedom kako se pojavljuju na knjizi (primjer 2).
Titule se pišu ispred inicijala imena autora (primjer 3)

Popis literature na kraju knjige (rada): Prezime autora, zarez, ime autora, zarez, naslov kurzivom (bez navodnika), zarez, izdavač pod navodnicima, zarez, mjesto izdavanja, zarez, godina izdanja, tačka (ne navodi se broj stranice).
Ukoliko ima više autora nastala bi zbrka sa zarezima iza svakog imena i svakog prezimena, pa se nakon prezimena autora stavlja zarez, pa inicijal imena, tačka, zarez, pa drugi autor... (primjer 3). Titule idu kao što je dato u primjeru 1.
Redoslijed je azbučni (abecedni).

Iz vaših komentara vidim da ne postoji čvrsto pravilo, pa me zanima da li u fusnoti treba navoditi izdavača, mjesto i godinu izdavanja ako se to navodi na kraju knjige u popisu literature. Molim odgovor u vezi sa dvotačkom i navodnicima kod izdavača.

• 1Ovo se svidja korisniku: jelkica7
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

micoboj ::Iz vaših komentara vidim da ne postoji čvrsto pravilo, pa me zanima da li u fusnoti treba navoditi izdavača, mjesto i godinu izdavanja ako se to navodi na kraju knjige u popisu literature. Molim odgovor u vezi sa dvotačkom i navodnicima kod izdavača.

Ako je u pitanju akademski rad (naučni članak, diplomski rad, magistarski, doktorat), trebalo bi u fusnoti, kada se prvi put navodi referenca, navesti potpun bibliografski podatak. Svaki sledeći put Ibid. ili Op. cit ili Loc. cit., već prema situaciji u napomeni.

Navođenje izdavača može sa navodnicima, ali se, koliko znam, toleriše i bez njih ("Prosveta" ili Prosveta).

Dvotačka kod navođenja izdavača je uobičajena u jednom drugom načinu navođenja referenci:

npr. Abot, Elizabet 2009. Slatko-gorka istorija šećera , Beograd: Geopoetika.

Pri ovakvom navođenju referenci ne postoje podnožne napomene bibliografskog karaktera, već se svaka referenca umeće u glavni tekst u zagradama (npr. Abot, 2009: 52). Iz tog razloga je obavezno na kraju rada (članka, knjige) navesti spisak svih referenci pomenutih u glavnom tekstu, po gornjem principu, koje moraju biti sređene po abecednom/azbučnom redu i hronološki.